PISAC I TEMA
Za pisca je tema isto što i temelj za kuću. Prilikom njenog izbora i njegovog izlivanja, ne sme da bude omaške. Niti fušerenja, improvizacije, zbrzanog otaljavanja!… Niko ne želi da mu se zidovi i priča iskrive, a nakon izvesnog vremena i uruše… Sve treba da stoji čvrsto i postojano. Valja im da odole i vremenu i kritici. Zapravo, što duže opstaju, to bolje svedoče o kvalitetu i uspehu svog stvaraoca.
Kako to postoći i ima li garancija na pisanu reč? Može li se dati savet oko toga o čemu će neko da piše. Kako poznati biraju teme? Kome je teže – početniku koji će ili da potone ili da se vine među pisce, ili afirmisanom umetniku koji se sa svakom novom knjigom takmiči sa samim sobom?
Garancija nema, ali postoje brojni koraci i tehnike kako neželjene pojave izbeći, ne potonuti sa prvim talasom koji naiđe. Izazovi su veliki i pred mladim i pred poznatim umetnikom. Svaka knjiga je nova borba, novo dokazivanje. Kao dan je jasno da se od stare slave ne živi!
Poenta cele stvari je da to što neko bira kao ideju vodilju ne bude interesantno samo njemu. Niko ne piše za sebe, mada piše zarad sebe. Tema treba da je univerzalna. Neizrabljena. Sveža. Intrigantna. Dinamična. Dramatična! Da je snažnog potencijala, da može da dobaci do romana, kako se ne bi ostalo na nivou nerazvijene pripovetke.
Umetnost ne trpi ni diletantizam, ni pomodarstvo! U oba slučaja bljesci su trenutni, a dometi ograničeni!
Naime, budući pisac ne treba da se lati teme koja mu se dopadne samo zato što je aktuelna, ili popularna. Ona mora da bude iznad svakodnevnog, pojavnog, novinarskog senzacionalizma…
Ona treba da budućeg autora trese poput jakog strujnog udara. Da zbog nje on ne može da spava. Da ga zaokuplja čime god da se bavi…
Mlad umetnik bi sve, odmah i za što kraće vreme. Nestrpljenje je odlika i mladosti i početnika. Ono nosi snažnu energiju, ali i haotičnost, impulsivnost, a često se pokaže da je kratkog daha.
Ne treba u želji sagoreti, već vatru treba neprekidno održavati i ići za jasnom zvezdom vodiljom.
Muharem Bazdulj je rekao da jedan umetnik ima više ideja i tema od napisanih romana. To je potpuno tačno. I logično. Biraju se samo one najmoćnije, ostale se odbacuju, ili ostavljaju za kasnije (kao demode stvari koje nikada ne izvadimo ponovo iz kutija sa tavana)…
Tema za prvo delo (bilo da se radi o romanu, zbirci pesama ili eseja, kratkih priča…) neminovno stvara određeni kod po kome tog pisca publika nadalje prepoznaje. Javlja se polje očekivanja, pred kojim treba biti i oprezan i odgovoran.
Zato, ma koliko da o stavranju postoji predstava kao odgovoru na nadahnuće i pisanju po diktatu Muza, ponekad i uz odsustvo naše volje i kontrole, vreme dadaizma i larpurlartizma, simbolizma… odvno je prošlo. Što više o svemu promišljate, osećaćete se sigurnije. Što više budete vladali situacijom i pričom za koju ste se odlučili, bićete upešniji i sve će teći lakše.
Šta god da radite, bolje je upaliti svetlo, nego bauljati po mraku!
Zato evo nekoliko saveta na ovu temu od nekog ko je kroz sve faze pisanja prolazio sam, učeći se na vlastitim greškama:
- Oslušnite malo svoju okolinu, pre nego što se odlučite o čemu ćete pisati. Ispratite šta to ljudi oko vas čitaju, kupuju, pozajmljuju iz biblioteka. Uradite istraživanje za vlastite potrebe.
- Bacite pogled na domaće i svetske top liste i upoznajte se sa temama i žanrovima koji su se izborili za vodeća mesta.
- Ne odvajajte se od beležnice koja vam već služi kao čitalački dnevnik. U nju upisujete ideje, razvijajte ih na stranicu-dve, koristite njihov potencijal dok ste još ,,zagrejani’’.
- Napravite najuži izbor.
- Razmišljajte za kojom od njih biste posegnuli da ste samo čitalac.
- Ne pričajte naširoko i nadugačko svima o onome što radite. Nekoliko razloga je protiv toga. Prvo, prepričavanja teme i onoga što nameravate od nje da napravite, polako ali sigurno troše njen potencijal, a vi se ,,hladite’’. Kad dođe trenutak da sedenete i pišete, biće vam dosadno. Bićete kao dete koje treba da crta kose i debele, a ono već zna da piše i čita… S druge strane, neko će pričati o vašoj ideji, duh će izaći iz boce, stići će do ušiju onog ko to ne bi smeo da čuje i zna, i štih može biti odnet sa talona vama ispred nosa, a iznad vašeg naslova stajaće tuđe ime…
- Ne uskačite u pisanje odmah, kao u nerazgažene cipele. Prvo pustite da se ideje pakuju kao slojevi sedimentnih stena.
- Neka bude tu i pretumbacija, i odbacivanja, i vraćanja početnoj zamisli. Bolje da se izmene vrše u glavi, nego nekoliko puta na tekstu (što će se neminovno i događati).
- Kada formulišete temu, odmah napravite i zapišite nekoliko kobinacija za potencijalan naslov. Tako ćete se čvrsto pridržavati kursa koji ste sami sebi odredili, te nećete previše lutati i skretati sa puta.
- Verujte u izabranu temu i u svoju odluku da vam baš ona otvori sva vrata. Ako vi ne verujete u nju, neće ni drugi, u to budite sigurni!
O tome kako od odabrane teme, koja može da se svede na jednu reč ili sintagmu, doći do razvijene romaneskne kompozicije (ili prosto rečeno na 350 strana jednog romana) u narednom blogu.
