INTERVJU – SANDA IGNJATOVIĆ, BIBLIOTEKARKA

Intervju - Sanda Ignjatović INTERVJUI

INTERVJU – ROKSANDA IGNJATOVIĆ, BIBLIOTEKARKA U OŠ ,,STEFAN DEČANSKI’’

ČITANJE PROŠIRUJE HORIZONT OČEKIVANJA

Roksanda Ignjatović, bibliotekar u OŠ ,,Stefan Dečanski'' i predsednica Udruženja školskih bibliotekara Srbije
Roksanda Ignjatović, bibliotekar u OŠ ,,Stefan Dečanski” i predsednica Udruženja školskih bibliotekara Srbije

Bibliotekari koji rade u školi me podsećaju na male ljude iz radija. Oni rade, znamo da su tu, šire svoj uticaj, njihov glas je dalekosežan, ali se retko viđaju. Vreme provode u čarobnoj kutiji omeđenoj bibliotečkim zidovima  sa svojim mlađanim korisnicima koji im poklanjaju i poverenje i slobodne trenutke. To je druženje koje bogati duh, razbuktava maštu, proširuje vodike i gradi jednu mladu ličnost.

Stoga je uticaj knjiga i osobe, koja ih đacima preporučuje i promoviše, ogroman.

O čitanju, radu u biblioteci, učeničkim sklonostima i uzorima na kojima je odrastala i vaspitavala se, Ljiljana Šarac je razgovarala sa Roksandom Sandom Ignjatović, bibliotekarkom u OŠ ,,Stefan Dečanski’’.

1. Otkud ljubav prema knjigama?

Moje detinjstvo je bilo ispunjeno knjigama. Važno mesto u našem stanu zauzimala je ručno rađena biblioteka od bukovog drveta, sa delima domaće I svetske književnosti i tatinim stručnim knjigama, gusto složenim u dva reda. Kao mala nisam razumela naslove I sadržaj mnogih od njih, ali je biblioteka u mojim očima postajala lađa koja čuva važne tajne I neverovatne priče I može da te poveze gde god poželiš.

Mi deca dobijali smo knjige na poklon za rođendane I praznike i za odličan uspeh u školi. Zvezde našeg dečjeg carstva bile su enciklopedije I atlasi, a jedna od omiljenih igara izmišljanje zemalja, jezika I crtanje izmaštanih karata.

2. Kako ste birali šta ćete da studirate?

Interesovanja za književnost I tumačenje književnosti tokom tinejdžerskog doba u sarajevskoj Drugoj gimnaziji podržavala je moja divna profesorka Cica Šaković. Fakultet sam birala srcem, izbor je bio ultimativan. Grupa za Opštu književnost I bibliotekartstvo bila je kultna po programu i profesorima, a dvadesetak studenata, koliko je godišnje moglo da se upiše, Jugoslavija u malom. Odisejev povratak, Edipova tragična sudbina, sećanje na srećne dane u nevolji Danteove Frančeske  – u tim studentskim danima bile su najpreče I najvažnije stvari na svetu.

Izložba: S knjigom oko sveta
Izložba: S knjigom oko sveta

3. Da li je bibliotekar u školskoj biblioteci usamljen za vreme časova?

Nije, bibliotekar se u školskoj biblioteci druži i sa knjigama I decom.

4. Kako je biti na čelu Udruženja školskih bibliotekara Srbije (na kom ste se našli od 2014. do 2016)?

Funkcija predsednice Društva školskih bibliotekara mi se desila, nije bila planirana. Lepša strana ovakve pozicije su druženja I komunikacija sa kolegama iz svih krajeva Srbije, iz drugih zemalja, kontakti sa piscima, izdavačima, novinarima. Imati viziju i znanje da brod pokreneš u pravom smeru. Manje lepa je ona naša poslovična nespremnost da se radi za zajedničko dobro – galama sa tribina, umesto da obučeš dres I ostaviš srce na terenu. Drago mi je da Društvo sada mirno plovi ustanovljenom putanjom, a ja mogu da se posvetim onom što smatram važnim u struci, daleko od ‘’buke I besa’’.

5. Omiljena knjiga u Vašem detinjstvu?

Hajdi je bila omiljena knjiga. Zaneseno sam čitala tu toplu, slikovito ispričanu priču o devojčici punoj dobrote i hrabrosti. Drago mi je dok gledam današnje devojčice kako pozajmljuju i sa istom ljubavlju čitaju Hajdi. Volim iskrenu razmenu osećanja i utisaka sa učenicima, bez obzira da li im se knjiga sviđa ili ne.

U detinjstvu sam volela I da gledam knjige. Sate sam provodila nad zbirkom pesama Branka Ćopića „Mala moja iz Bosanske Krupe” sa čarobnim ilustracijama Mersada Berbera. Mislim da su se interesovanja za opremu, pismo i knjigu, kao umetnički predmet, začinjala u to vreme.

6. Knjige koje biste sada preporučili odraslima?

Poslednji pad, Golmanov strah od penala (u očekivanju novog izdanja) novog nobelovca Petera Handkea,

Ostaci dana, Ne daj mi nikada da odem… Kazua Išigura

Zovem se crveno, Sneg… Orhana Pamuka

Adresa, Islednik… Dragana Velikića

Nova trilogija, Anđeo atentata… Svetislava Basare

Sunce ovog dana, Tesla… Vladimira Pištala

Biblioteka OŠ ,,Stefan Dečanski''
Biblioteka OŠ ,,Stefan Dečanski”

7. Najtraženije knjige u biblioteci u kojoj radite?

Najtraženiji su naslovi iz serijala Deca čitaju srpsku istoriju Slobodana Stanišića, zatim knjige Ljubivoja Ršumovića, Dejana Aleksića, Jasminke Petrović, Agi i Ema Igora Kolarova, Moj deka je bio trešnja Anđele Naneti, Dnevnik šonjavka, Dnevnik štreberke, knjige Dejvida Valijamsa, Džudi Kertin…

8. Koliko đaci čitaju? (Sada i ranije).

Danas se svi žale da đaci manje čitaju. Čini se da stara dobra knjiga gubi trku sa novim, primamljivim medijskim razbibrigama. Internet i nove tehnologije značajno su promenili način na koji mladi dolaze do tekstova, koriste ih i sa njima komuniciraju. Istraživači se trude da što preciznije opišu i izmere posledice ovih promena: u pogledu intenziteta čitanja, koncentracije, sposobnosti za čitanje dužih tekstova, razumevanja teksta, dostupnosti, stavova prema čitanju, multitaskinga (istovremenog obavljanja više radnji, napr. slušanja muzike, gledanja TV tokom čitanja…), sposobnosti za razvijanje osećanja empatije sa pročitanim… Roditelji I nastavnici se svakog dana susreću sa izazovom kako digitalne domoroce privoleti knjizi.

9. Da li više knjige pozajmljuju dečaci ili devojčice?

Devojčice više pozajmljuju knjige i lakše pronalaze zanimljivo štivo za čitanje. Naravno, statistika govori o proseku. Kao bibliotekar sam susretala i danas susrećem dečake koji vole da čitaju, čitaju mnogo i dobro. Trudim se da svakom mladom čitaocu pristupim individualno, a znanje o razlikama i iskustvo u radu sa dečacima i devojčicama iskoristim da lakše prevazilazimo prepreke u izboru knjiga i motivaciji za čitanje. Pažljivo biram nove naslove za biblioteku tako da bude podjednako zanimljivih, a pre svega kvalitetnih, materijala za sve. Dečaci radije čitaju časopise, enciklopedije, knjige rekorda, knjige o sportu. Devojčice vole romane sa temama o školi, tinejdžerskom dobu, ljubavi, romane dnevnike, poeziju. Čitalački ukusi se podudaraju kad su u pitanju fantastika, svet nestvarnih bića, brza radnja sa nepredvidivim obrtima, elementi horora, humora, ironije, zagonetke.

Školska biblioteka
Školska biblioteka

10. Ko više čita – učenici od 1. do 4. ili 5. do 8. razreda?

Mlađi osnovci mnogo više čitaju. Interesovanje za čitanje pri prelasku u starije razrede gube I do tada motivisani učenici, sa pozitivnim stavom prema čitanju i razvijenim čitalačkim veštinama. Odustajanje od knjiga je propuštanje prilika da proširimo svoje iskustvo doživljajima koje sami ne možemo proživeti, da vidimo svet očima drugog, da razumemo namere i postupke drugačijih od nas. Baš tokom te važne i lepe, složene i osetljive igre odrastanja kad mladi traže odgovore na pitanja o sebi i svetu koji ih okružuje, o svom mestu u svetu i u grupi vršnjaka. Književnost je i dalje neprevaziđen medij. Ona je suštastvena, ili, kako kaže dvanaestogodišnji junak jednog portugalskog pisca:  ,,…mi  smo sazdani od priča, a ne (samo) od DNK i genetskog koda…’’.

Čitalačku kulturu mladih, njihove čitalačke navike i izbore, njihov horizont očekivanja vidim kao vektorsko polje u kojem možemo uspostaviti tok dobrih inicijativa i aktivnosti. Uloge roditelja, nastavnika i bibliotekara, kao i institucija koje se bave decom, važne su svaka ponaosob i kao osnova za raznolike oblike umrežavanja i saradnje.

Ponuda materijala za čitanje u biblioteci uslovljena je finansijskim mogućnostima škole, ali se entuzijazmom i kreativnošću dovijam da biblioteka bude živo i važno mesto za sve, bez obzira na nivo pismenosti i stavove prema  čitanju. Stvaranjem atmosfere u kojoj su svi dobrodošli i pozvani da se aktivno uključe u razgovore o knjigama, preporuke i izložbe knjiga, promocije, radionice, predavanja. Osmišljavanjem aktivnosti koje će učenicima biti inspirativne, izaći u susret njihovim potrebama, razvijati njihova interesovanja i stvaralačke sposobnosti.

Lep primer saradnje između ustanove kulture i škole je Čitalačka značka koju je prošle godine nizom maštovitih interaktivnih radionica oživeo Kulturni centar Čukarica. Prepoznavši ciljeve i metode po kojima i sama radim, uključila sam se u ovaj projekat i motivisala učenike, a čitalački podvizi nisu izostali.

11. Da li postoji nagrada za čitaoca sa najviše pročitanih knjiga u jednoj godini, a ako je nema, da li ste razmišljali o njenom uvođenju?

Kao bibliotekar početnik pokušala sam da ustanovim nagradu za najboljeg čitaoca u školi, ali predlog nije prihvaćen. Razloga protiv je bilo više: od uobičajenog nedostatka novca za nagrađivanje do stava da su čitanje i aktivnosti u biblioteci manje važni od školskih takmičenja iz pojedinih predmeta, da broj pozajmljenih knjiga nije pouzdan pokazatelj postignuća učenika i sl.

Hvala za odlično pitanje! U njemu se kao u ogledalu pokazuje ambivalentan odnos odraslih prema knjigama i čitanju. A sve u vezi sa knjigom, od ,,bezazlenih’’ šala na račun onih koji često odlaze u biblioteku, do fizičkog prostora biblioteke u školi i toga kako škola brine o biblioteci (da se zadržimo samo kod škole) su poruke koje upućujemo deci. Možda nismo uvek svesni koliko jasno deca vide i koliko lako dešifruju te poruke. Potrudila sam se da se u našoj školi na kraju svake školske godine, bilo za učešće u Čitalačkoj znački, na konkursu Biblioteke grada, ili nekim drugim povodom, najbolji čitaoci ipak nagrade dobrom knjigom.

12. Otkrijte nam želju za koju biste voleli da Vam se ostavri u 2020?

Putovati i otkrivati nove predele, obići zemlje i gradove u kojima nisam bila.  Zaputiti se u Rusiju i dalje na Istok. Putovanje je avantura kao i čitanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *