Jul ’23.

LETO JE…

Leto je, lepo je!

Ispratila sam i upisala osmake početkom jula. Srećno, deco, na putu u veliki i šareni svet! Bilo je radno, praznično, veselo, emotivno! Radili smo i družili se pune četiri godine. Sjajna je ova generacija 2008! Nedeljno u petom razredu imali smo po pet časova, plus jedan čas ČOS-a. To je šest časova nedeljno. Toliko često ih nisu viđale ni tetke, ujne, strine… Od šestog do osmog imamo po četiri časa, plus ČOS (lično mislim da je to malo za maternji jezik). Ova kratka statistika bila je potrebna da bih objasnila koliko smo se često viđali, družili, razgovarali, radili, analizirali tekstove, povezivali ih sa ličnim iskustvima, učili pesme napamet, takmičili se, popravljali ocene, pisali pismene zadatka, pripremali se u osmom za prijemni… Pratila sam ih kao mladu biljčicu koja klija, raste, lista, razvija se, stasava… To je velika odgovornost, ali i zadovoljstvo! Kroz njihove radove ulazila sam u njihov mikro svet. Upoznavala sam ih privatno, otkrivala njihove sklonosti, interesovanja, porodično okruženje… Dobar nastavnik savršeno upozna svoje đake. Jednom mi je koleginica iz PP službe moje škole rekla da bih mogla da radim kao profajler koliko detaljno i dobro poznajem svakog đaka i umem da ga opišem i definišem. Nisam joj odgovrila da tako treba da radi svako ko dobro radi svoj posao, a da moje pisanje tome samo dodatno pripomaže, jer je psihologizacija likova ključna za dobru knjigu!

Iz godine u godinu pratila sam kako od mačića i pačića postaju mladi, samosvesni, odgovorni ljudi. Ja im tako tepam, a onda u sedmom i osmom razredu oni umeju da idu za mnom ka kabinetu i mjauču – mjau, mjau kroz hodnik! Šou! Kako je to fenomenalno!!!  S ljubavlju i blagonaklonošću pratiću ih i nadalje. A sada, kada smo se prilagodili, usaglasili, svikli jedni na druge… oni odoše. Nedostajeće mi! Ali stvarno.

Umor se tokom ove godine dugo nagomilavao, kumulirao, multiplicirao… Ja radim na više polja, podjednako se dajem i angažujem, a to mora da osatvi traga. Krajem školske godine voda beše dosegla do poda. Srećom, stiže jul. Polovina godine. Kraj školske 2022/2023. I dugo iščekivani godišnji odmor. Dobismo kolektivno rešenja i pa-pa! Raspustismo se i mi! O, radosti. Samo da vam otkrijem, ako đaci obožavaju raspust, prosvetni radnici ga obožavaju više. 😉

Sve što je dugo čekalo i o čemu se dugo maštalo, sada može doći na red. Lepo ne znam šta ću pre.

(Mislim da je to poznat osećaj svim zaposlenim ljudima).

E, zato sam sada kao kuče koje hoće da uhvati svoj rep. Vrtim se uokolo i ne znam na koju ću stranu. Ide mi se na Adu, čita mi se brdo knjiga koje napakovane stoje i čekaju me, završavaju mi se započeti poslovi. Treba da doradim i dotegnem scenario za film po romanu za decu ,,Anđeo s jednim krilom’’. Nek mi se nađe. Hleba ne traži. Nisam sigurna hoću li išta postići s njim, ali znam da pravim jedan krupan iskorak koji sve u danu može da promeni!… Uz malo sreće i Božje pomoći!

S druge strane, potpuno mi je spreman u glavi ,,kostur’’ za novi roman. Savremen, duhovit, ironičan, baš u skladu sa mojim trenutnim raspoloženjem. Svakodnevica i moje okruženje me inspirišu. Naučila sam da pažljivo slušam, i pokrenulo me je ono što sam pre koju godinu čula (i videla). Sada samo da mu dam formu i pustim ga da oživi… Opet će to biti priča o ženama, njihovim sudbinama, snazi, nevoljama i dogodovštinama… Svrbe me prsti. Jedva čekam da sednem i počnem. Osećam se kao pijanista koji stvara čaroliju kada sedne za svoj klavir. Moj klavir je laptop. Strpljivo me je čekao. Jul je dug. Jul je ispirativan. Vremena imam, volje i ideja takođe. Muzika može da poteče! I priča. I magija!!! Pisaću. Radiću ono što najbolje znam. Kada uvod stavim na papir, biću na konju. Posle toga se sve ubrzava i dobija pravi, željeni ritam. Priča kao gejzir pršti i puni stranice… Imam i naslov, ali o njemu i sadržaju ću neki drugi put.

Uz to, mami me Ada, mami me druženje sa drugaricama, odlazak kod meme u Smederevo, pa poseta rodbini u Republici Srpskoj. Sva sreća, pa je i dobar deo avgusta MOJ, pa mogu da rasporedim aktivnosti i ispunim sebi sve želje. Treba mi odmora, treba mi druženja, treba mi kuliranja, treba mi mojih najbližih. I šetnji, i letnjih bašti, i suncobrana i limunada, sladoleda, voćnih torti, sedenja u dvorištu, razmena novosti, dobrih fotografija, snimaka za Tik-tok…

Veliko je umeće udovoljavanje sebi. Nije prvi put da ovo tvrdim i pišem. Samo se način kako to postići menja od godišnjeg doba do godišnjeg doba… Leto inspiriše, a jul je kao džuboks koji ispunjava sve želje. Bar moje. Jul je za mene kao subota u nedelji. Nudi opuštanje, ne pribija vas uza zid, ne požuruje, ne izbija vam iz ruku poslednje slobodne dane. Jul je cool. Avgust je već neka druga i drugačija priča…

I taman kada se stuštim niz padinu sa svim idejama, željama, prohtevima, poći ću na more. Ah, što volim leto, jul i more. To je pesma. To je radost. Uživanje u najavi!

U mojoj kući imamo pravilo. Jedne godine destinaciju biram ja, druge godine destinaciju za letovanje bira suprug. Ovo je njegova godina. On ne voli da menja. Voli da ide na proverena mesta koja su nam se dopala. Tako smo uplatili hotel u Bugarskoj, u Sunčanom Bregu. Lep je, na obali, na kraju mesta gde nema buke, diskoteka i gužve. (Kao Rafailovići na kraju Bečića). Mir. Opuštanje. Tamo ću ono započeto plesti i rasplitati, graditi i konstruisati. Pa, kada se vratim kući, sesti i dopisati ostatak priče… U blizini Sunčanog Brega je drevni, prelepi, Nesebar. Tradicionalno ćemo ga posetiti i obići. Već se radujem. Kako se mnogo mogućnosti otvara pred nama. Zato je leto zakon!

Volim da cvrčim na suncu. Volim da plivam. Osećam kako mi ubijena u pojam životna radost ponovo buja, obnavalja se i oslobađa! Ja to zovem ,,punjenje baterija’’. I to divno stanje me drži negde do kraja septembra. Da li je to mnogo ili malo, ne znam… Meni znači.

Leto je i svi smo vedriji, opušteniji, nasmejaniji. Kako nam malo treba pa da spustimo gard, i prestanemo da skačemo za svaku sitnicu. Odmor je neophodan. I mašina pa se pregreje, i čovek može da posustane, ako ne prikoči i ne prištedi se.

Moji koferi uvek budu teški zbog tovara knjiga koje ponesem na odmor. Brižljivo sam ih spremala i za ovo leto. U hladu, posle plivanja i rashlađivanja, uz piće iz bara, u julu ću pročitati naramak knjiga. Pisaću o utiscima. Neka se dobra priča širi.

Meni su sredinom juna poslali u štampu roman ,,Đurđevim stopama’’. Od jula je u knjižarama treće izdanje ovog romana. Kakva radost što Đurađ živi, putuje, traje…

Ko ne zna koju knjgu da ponese na odmor evo preporuke: za odrasle moji – ,,Đurđevim stopama’’ i ,,Dok svetac bdi’’;  a za decu ,,Anđeo s jednim krilom’’. Uživajte i javite utiske. Lep odmor vam želim!