Reportaža, maj ’26.
ŠETNJA MADRIDOM
Ovog proleća odlučili smo da otputujemo nekuda na jug. Nekuda gde je toplo, gde svaki kvart, ulica, zdanje, pričaju svoju priču. Izbor je pao na Madrid. I nismo pogrešili. Samo, ta prestonica toliko toga ima da ponudi, da ju je neophodno posetiti više puta!
Žena zadužena za našu grupu rekla nam je da obilazak Madrida otpočinjemo sa Trga Kaljao u 10 sati nakon što prenoćimo u hotelu (Praha). Trabala nam je ozbiljna priprema i organizacija da se snađemo u gradu u koji kao da smo sleteli s Marsa i dođemo do trga označenog kao mesto okupljanja. Pritom, na njemu postoji pet izlaza iz metroa kojim smo se dovezli. Nekom ludom srećom, i uplaćenim kreditom na telefonu za korišćenje interneta u inostranstvu putem kog smo joj poslali poruku da je konsultujemo, izađosmo na pravom mestu i potvrdismo da smo tu gde treba da budemo (muž, brat, snaja i ja, već standardna ekipa kada su uskršnja ili prvomajska putovanja u pitanju).
Kako se grad najbolje upoznaje tako što ćete ga prepešačiti, krenusmo u šetnju sa (i za) vodičem. Prvo smo zastali ispred Manastira bosonogih princeza. To je kraljevski manastir osnovan davne 1550. godine. Osnovala ga je udovica dona Huana. U njega je dovodila plemkinje, udovice da u miru, daleko od očiju sveta, provedu ostatak života. Žene su sa sobom donosile blago, te se živelo udobno, a manastir i danas poseduje brojne predmete velike umetničke vrednosti.
Usput saznadosmo da je Madrid jedna od najmlađih evropskih perestonica. Izgrađena je 865. radi zaštite Toleda koji je u srednjem veku bio sedište zemlje. S vremenom se grad širio. Godine 1561. kralj Filip II donosi odluku da Madrid postane prestonica. (Inače, Velaskez je slikao ovog kralja).
Uz zanimljivu priču stigli smo do Kraljevske palate. Građena je u vreme kasne renesanse. Palata je 1734. izgorela u požaru. Grade je iznova, ali sada u baroknom stilu. Radovi traju 34 godine. Ima 135 000 kvadratnih metara i 3418 soba! Najveća je kraljevska palata u Evropi, a apsurd je da je kraljevska porodica više ne koristi osim za rezidencijalne prijeme! Ispred dvorca nalazi se kraljevsko pozorište, a prekoputa kraljevska katedrala koja je završena tek 1993. (gradnja je započeta 1883). Njen enterijer je rađen u neogotskom stilu. Posvećena je Bogorodici Almudeni koja je zaštitnica grada.
Kada smo se teškom mukom odvojili od ovih znamenitosti, nastavili smo sa daljim razgledanjem. U jednoj od uličica (inače i dan-danas grad doživljavam kao svojevrsni lavirint) naiđosmo na statuu koju nazivaju Radoznali Komšija. Elem, na tom mestu pronašli su crkvu iz 12. veka. Lepo su je ogradili i zaštitili staklom, ali niko na nju nije obraćao pažnju. Onda su gradski oci raspisali konkurs na kome je pobedio idejni tvorac ove statue – čoveka koji viri preko ograde u objekat pod sobom. Sada je to mesto i zapaženo i popularno, a statuin tur se presijava od mnogih dodira za sreću i uspešno poslovanje. 😉
Prošli smo pored najstarijeg restorana na svetu po imenu ,,Botin’’. Imali smo vremena da obiđemo pijacu u zatvorenom koja je vrvela od turista (Mercado de San Miguel, izgrađena je 1916). Nudila je dah prestonice i pokazala nam njene gastronomske čari, ali su cene kreirane upravo za posetioce (a ne lokalce), pa je savet da se okrepite na nekom drugom, mnogo jeftinijem mestu.
Poslušali smo vodičkinju i ručali u La Latina četvrti čuveno praseće pečenje koje tradicionalno seku tanjirom (toliko je mekano da se raspada), koje u španiji zovu kočiniljo. Moj brat je jeo rep od bika – rabo de toro i bio je oduševljen. Svi smo jelo probali po malo i složili se da im je hrana prste da poližeš. Ni cene nisu previsoke, po porciji od 19 do 22 evra. Predlog je i da se proba sangrija ili domaće vino koje se meša sa soda-vodom – tinto de verano.
Potom smo izbili na glavni gradski trg Plaza Major koji je bio samo srce starog Madrida. (Podsetio me je na trg u Lisabonu). Na njemu se nalazi statua Filipu III. Tu je nekada bila glavna pijaca u gradu. Gotovo je kvadratnog oblika 129m X 94m. Na okolnim trospratnim zgradama ima 237 balkona. Ipak, vodičkinja nam je rekla da je istinski glavni trg jedan drugi, ovalni, na koji brzo stigosmo. Saznadosmo da se zove Puerta del Sol (Vrata Suncu). Tu se nalazi nulta tačka (nulti kilometar) odakle se meri razdaljina do prestonica provincija (koje jedino imaju status grada) u Španjiji, a ima ih 50. Razdaljina odatle do Barselone je 700 km. Na tom trgu je Karlos III uveo vodovod i kanalizaciju, a Filip II odlučio da će Madrid pretvoriti u prestonicu. Trg ima još jednu atrakciju – još jedan simbol grada: medu koji sa drveta madronjo bere voćkice i jede ih. Neki tvrde da od imena tog drveta potiče i naziv grada. Plod mu je sličan jagodi i sazreva u jesen.
Prošli smo kroz Gran Viu, ulicu koja je žila kucavica Madrida, sišli do muzeja Prado i obišli park Retiro. Park je od 16. veka do 1868. pripadao monarhiji. Od 1868. postaje javni park. Prostire se na 1,4 kilometara kvadratnih na ivici centra grada. Ima prekrasan ružičnjak zasađen 1915. Obilazak ovog parka za mene je bio jedan od najlepših doživljaja u ovom gradu. U njemu se nalaze statue vladara, fontane, veštačko jezero po kome turisti voze plave čamčiće, Kristalna i Velskez pala… Čudesan je, umirujuć, omamljujuć!… U njegovoj blizini se nalazi trg Kaljao. Tako smo prvog dana zatvorili krug i posle 16 pređenih kilometara, umorni, ali prezadovoljni vratili se u hotel.
Drugog dana smo išli u oblizak Toleda. O tom izletu sledi posebna reportaža.
Trećeg dana smo samostalno šetali Madridom. Već smo pomalo osećali puls grada, snalazili se uz kartu i interenet navigaciju, te smo obilazili znamenitosti koje prvog dana nismo videli. Od velike koristi bilo nam je iščitavanje reportaža kod kuće. Ženski deo ekipe savesno i dobro je odradio domaći zadatak. Tako da smo otišli u park u kome je spomenik Servatesu, ali i njegovim književnim junacima Don Kihotu i Sanču Pansi. Odatle smo nastavili do egipatskog hrama i vidikovca odmah iza njega. Hram je demontiran i u Madridu ponovo sklopljen zbog izgradnje brane u Asuanu. U neposrednoj blizini bio je i Hotel ,,Riu Plaza Espanja’’ kog nam je preporučila naša domaćica, pa smo platili kartu od 5 evra, popeli se na 27. sprat i uživali u spektakularnom pogledu od 360 stepeni na grad. Sigurno petnaestak minuta čekali smo na red staklenu terasu da se fotografišemo. Svaki par ima 10 minuta za foto-sešn, da ostali gosti ne bi predugo čekali. Mi smo svoje vreme vrlo racionalno iskoristili. Oduševljena sam tim fotografijama. Uopše uzev, taj vidikovac, kafić na njemu, atmosfera, pogled, sunčan dan, predstavljaju neprocenjivo iskustvo, spektakularni su, kao i sve u predivnom Madridu.
Ostatak vremena proveli smo u kupovini suvenira (magneta, lepeza, torbi, kačekta…), kušanju sladoleda, raznih vrsta čokolada, ručajući… U hotel smo se vratili metro linijom broj 5. Metro prevoz upoznali smo kao svoj džep, baš sam bila ponosna na taj osećaj. Prtljaga nismo imali mnogo jer smo leteli ,,Viz erom’’. I sada se čudim šta nam je sve stalo u te malene torbice!
Uživala sam u šetnji Madridom, a nadam se da je ovaj virtuelni obilazak i vama bio zanimljivo iskustvo!
Evo još nekih podataka o prestonci Španije: Madrid ima 5 milona stanovnika. Nalazi se u srcu Španije na 665 m nadmorske visine. On je evropski glavni grad sa najvećom nadmorskom visinom. Kroz njega protiče rečica Manzanares. Na oko 70 km od njega nalazi se stara španska prestonica Toledo.
Od srca vam želi da i vi njima prošetate u nekom narednom periodu.