Septembar 2026.
CENTRALNA PROMOCIJA ROMANA U BEOGRADU
Roman ,,Obe strane Drine’’ do sada je promovisan u Čajniču, Surdulici, Aleksincu, Laktašima, Beogradu, dogovorena je promocija u Smederevu i njoj se naročito radujem. Od svih se izdvojila ona u Beogradu. Nju doživljavam kao centralnu. Organizovala ju je moja Izdavačka kuća ,,Laguna’’ u Delfi kafeu u SKC-u 25. avgusta.
Bio je to za mene praznični dan, dan kada dočekujem prijatelje i čitaoce u ,,svojoj kući’’. Za tu priliku sam sa Jovanom i Ivanom (svojim pomoćnicama) posebno pripremila ratluke od ruže u celofanu sa natpisom Obe strane Drine. Odštampale smo prelepe kartonske bukmarkere, a moja prijateljica Milica je ištrikala po mojoj želji posebne u floralnim motivima unikatne bukmarkere. Sve smo to delili tokom večeri i pri potpisivanju romana. Izbrendirani cegeri s personalnim poklonima bili su pripremljeni za govornike te večeri i jednu posebnu damu pride. Vodile smo računa o svakom detalju. To nas je radovalo i motivisalo. Mnogo vremena, truda i ljubavi je u sve uloženo. Zato što je lepo primati ljubav, a još je lepše darivati je.
O knjizi smo govorile dr Katarina Kopčalić, moja urednica Dubravka Dragović Šehović i ja. Moderatorka je bila Mona Cukić.
Došla sam znatno ranije od dogovorenog termina. Da se islikam, snimim koji rils i da dočekam goste kao prava dobra domaćica. Uprkos tome, vreme je curilo kroz prste, a gosti su navirali kao nabujala reka. Sa svakim je trebalo pozdraviti se, kratko poptičati, pronaći mesta da sednu. A mesta su se topila kao Sneško u junu. U knjižari su kazali da su izneli sve stolice koje imaju. Sve su bile popunjene! Kakva je to čast za mene bila! Kakvo priznanje! Sve one godine rada, truda, upinjanja rezultirale su takvim odzivom. Dobro odrađen marketing najnovijeg romana, isprofilisano ime, tema koja je opštenarodna, uradili su svoje. Moje je bilo te večeri samo da uživam. Na fotografijama se vidi koliko sam uspela u tome. Osmeh mi nije silazio s lica. Moja sreća bila je opipljiva. Samo par dana nakon toga stigao mi je mejl iz Lagune da je prvo izdanje rasprodato i da je drugo poslato u štampariju kako ne bismo ostali bez primeraka romana! To je kao u onoj narodnoj: gde ima onde i preliva.
U vedroj atmosferi teklo je čitavo veče.
Dr Katarinu sam odabrala da govori zato što mi se dopala njena energija, elokventnost, lepota i lica i duše.
Znala sam da će roman predstaviti na sjajan način, nepristrasno, jer nismo mnogo bliske i o meni ne zna mnogo. I stvarno, biografski podaci je nisu vodili da u tom ključu tumači delo. Katarina je išla za svojim utiscima, emocijama koje je knjiga u njoj probudila, čak je pravila paralelu s ,,Buketom žutih ruža’’. Rekla je da reke treba da spajaju ljude:
,,To potvrđuje ova lepa priča o dvoje mladih koje je Drina spojila. Ovaj roman nam predočava sve ono što život čini i kada mislimo da su stvari neizdržive i nepremostive, kao i kada uživamo u najlepšim trenicima poput rađanja deteta. Uz podršku poštovanje i razumevanje, a pre svega mnogo ljubavi sve se da prevazići, s koje god strane Drine da ste!’’
Katarina je citirala pojednine stihove iz pesme ,,Sevdalinka’’ Đorđa Balaševića, a i ja sam se na nju u razgovoru pozvala.
,,Nema meni jedne strane, dok si ti na drugoj strani’’, pevao je neprevaziđeni Đorđe.
Urednica Dubravka o romanu je kazala:
,,Pratimo mladi par od samog početka, njihov rast, stvaranje porodice. Upravo tu leži snaga ove priče, u susretu dve porodice sa različitih strana Drine. Kada odrastemo, svi u sebi nosimo podneblje odakle smo potekli, nosimo porodicu, kulturu, tradiciju, sve to nas čini onakvima kakvi jesmo danas. Kada upoznamo osobu s kojom želimo da provedemo život, nastojimo da razlike pomirimo i porastemo u tom odosu. Brak čine i svi oni članovi porodice koji se upoznaju i prihvataju one druge. Ljilja sve to prenosi kroz nežni humor, divnu emotivnost. Kako roman odmiče, ne možete da u njenoj junakinji ne prepoznate Ljilju, njen karakter. To daje posebnu draž ovoj priči.’’
Naše toalete na promociji bile su u skladu sa bojom korica. Fotografije su sačuvale razdragan izraz lica u publici. Objave su se na društvenim mrežama prelile poput bujice.
Važno je da se priča širi. Da se za knjigu čuje i zna. Važno je da se viđam i družim sa ljudima koji vole da čitaju i koji obraćaju pažnju na ono što ja radim. Zato se radujem svakoj promociji i svakoj posvećujem dužnu pažnju.
Hvala posetiocima na podršci!
Moje pero neće da zarđa, mastilo neće da se osuši. Idemo dalje!!!