Šta je pisac bez publike? Šta je knjiga bez čitalaca? Šta je novi roman bez promocije? Moj dobri otac bi rekao – nula bez kruga. Dobro je to shvatiti. Važno je to osvestiti. Ne treba čovek samo da bude protočni bojler koji će zapisati priču i onda ćao-zdravo. Ne! Naprotiv. Igra, performans, druženje tek tada počinju. Naravno, to je moje viđenje stvari. Moj odnos prema stvaranju i promovisanju napisanog. Prihvatam i skrštene ruke na prsima, očekivanje da knjiga sama sebi krči put, ali ja volim da joj otvorim vrata i pripomognem u ,,odlasku u svet’’. Pritom istinski uživam. Družim se, putujem, upoznajem neverovatne domaćine i publiku čije su sklonosti slične mojim. Sa svakog gostovanja vratim se drugačija, malo bolja, mnogo veselija i ispunjenija.
Nije to samo da mi noge vide put i ,,širi, širi, veseli peškiri’’… Ne. Književne promocije su za pisce isto što i likovne izložbe za slikare, koncerti za pevače, filmske premijere za glumce. To je prilika da se autor upozna sa bibliotekarima, da se sretne sa čitaocima koji su njegove knjige čitali i s onima koji to do tada nisu činili. Nakon razgovora, novostečenih utisaka, neko nov će sigurno posegnuti za nekim od naslova sa polica biblioteke ili će kupiti knjigu i ući u svet autora čije lice i način razmišljanja sada poznaje.
Divno je naći se oči u oči sa ljudima koji vole umetnost. Oni su radoznali, svestrani, fantastični sagovornici i divni slušaoci. Posle zvaničnog predstavljanja uvek se razvije razgovor, odgovaram na svako postavljeno pitanje i sa interesovanjem slušam utiske i njihove doživljaje ne samo o mojim knjigama, već o domaćoj savremenoj produkciji uopšte. Sa nekima od njih sam već prijatelj na društvenim mrežama, pa je susret srdačan, topao. Tada slike pretvaramo u 3D doživljaj. Grlim se s njima, smejem i radujem kao sa dalekim dragim rođacima. Po duši i sklonostima mi to i jesmo. Po razdraganim licima i širokim osmesima na fotografijama vidi se koliko smo u svemu uživali. Ništa ne može da zameni taj direktni kontakt i živu reč.
Ljiljana Šarac, spremna za nove promocije
Nakon promocija sve pršti od fotografija i komentara na društvenim mrežama, a to je još jedan od načina da se za knjige, susret i autora čuje. To je još jedan benefit druženja sa čitaocima. Njihova reč je najbolja preporuka i najsnažnija kritika.
Ovogodišnje predstavljanje započela sam u januaru u biblioteci u Smederevskoj Palanci. Zato mi je bilo simpatično kada je jedan poznati domaći autor sredinom marta objavio na mrežama da otvara ovogodišnju sezonu promocija svojih romana. Do tada sam ja u februaru učestvovala na promociji romana Gordane Opalić u Galeriji 73 u Beogradu i govorila o njenom dečjem romanu, a 27. 2. sam bila gost u Gimnaziji u Rumi. Početkom marta (6. 3) svoje stvaralaštvo s osvrtom na ,,Buket žutih ruža’’ po prvi put predstavila sam u biblioteci u Bačkom Petrovcu. Uživala sam u predivnom druženju sa divnim domaćinima i čitaocima koji su većinom slovačke nacionalnosti. Bio je to poseban doživljaj. Već 12. 3. bila sam gost biblioteke u Svilajncu. Ovo je bio moj drugi odlazak među čitaoce u Svilajncu pa su me domaćini, a i mnogi čitaoci već poznavali i dočekali kao da se već dugo znamo. Tako se prijateljstvo i priča šire. Radovalo me je što su o navedenim gostovanjima izveštavali i lokalni mediji, i Laguna na svom sajtu, pa su priču o Milanki i ,,Buketu žutih ruža’’ mogli da čuju i oni koji na promociji nisu bili. To je još jedan značajan iskorak među potencijale čitaoce. To su dobrobiti kada krenete među ljude.
Dakle, ono što je za neke bio početak, za mene je pun gas. E, sad, važno je da se tu ne potroše energija i entuzijazam, i da dobro uzet zalet ne propadne. Na moju sreću, mislim da se to neće desiti. Izgleda da jedna dobra stvar priziva drugu. Biće da je moj rad i trud prepoznat među organizatorima promocija, pa su stigli fantastični pozivi od kojih sva treperim od nestrpljenja i ponosa. Spremam se za put pod noge!
Evo najave predstojećih dešavanja. Nadam se, uz Božju pomoć, da će sve ići prema planu i da će se promocije realizovati u zakazanim terminima.
Baš 1. aprila u 18 h (a nije šala, mada ne znači da se nećemo šaliti i smejati) organizovana je promocija u biblioteci u Topoli.
Sredinom maja, 15. 5, ako Bog da, gostovaću prvi put (o, radosti!) u biblioteci u Istočnom Sarajevu. Vreme promocije je 19 h.
Krajem maja, 29.5. eto mene u biblioteci u Negotinu (19 h). I taj susret biće prvi i s nestrpljenjem ga iščekujem. Jer svaki moj odlazak u novi kraj znači sklapanje novih prijateljstava, upoznavanje grada i okoline, bogatstvo utisaka i mnoštvo uspomena. A to, priznaćete, nema cenu!
I ako mislite da se priča ovde završava, varate se.
U junu, 12. 6. u 18 h, dogovorena je promocija u biblioteci u Kuršumliji. Pogađate već, i tamo ću gostovati prvi put. ,,Buket žutih ruža’’ je širom zemlje proneo priču o mom radu, pobudio interesovanje i nastavio ono što su prethodni moji romani započeli, a to je da nude priče na domaće teme u kojima će se naši čitaoci pronaći i prepoznati. Stoga se mnoga vrata meni i mojim knjigama, otvaraju. A ja se radujem svakom ponovljenom ili novom pozivu.
Moguće je moje učešće na ovogodišnjoj Laguninoj Noći knjige u junu, ali o tom, potom…
Upravo ovih dana dogovoren je termin da 28. avgusta gostujem prvi put u Mrkonjić Gradu. Biće mi jako drago da do tog susreta dođe.
U pregovorima smo za gostovanje (prvo) u Foči. S obzirom na tematiku mog novog romana (dvanaestog) za koji čekam odgovor urednice i Lagune (rukopis je predat, držite palčeve), ovo ,,širenje’’ na područje Republike Srpske je od velikog značaja. Ako vesti o novom romanu budu povoljne, dovoljno će biti da čujete naslov, pa da vam bude jasno i zašto. 🙂
Eto. Nema stajanja, niti ja to želim. Naprotiv, želim da poziva i susreta bude još, da se pojavi nova knjiga pa da ubrza ovaj pokrenuti zamajac. Radujem se svemu što dolazi. Obećavam da ću uvek biti dobro raspoloženi i raspričani gost.
Dođite da se družimo!
