Oktobar 2026.

Oktobar 2026.

MOJE PRVO UČEŠĆE NA SAJMU KNJIGA U BANJALUCI

 

Ništa se ne dešava i ne dolazi preko noći. Svako postignuće traži angažovanje, rad, napor, kontinuitet, entuzijazam. Tako je i sa gostovanjima. Jedno ,,vuče’’ drugo. Pisca mogu da preporuče prethodni domaćini, njegovo ime, nova knjiga, tema kojom se trenutno bavi… Ako se sve te stavke udruže, tim bolje.

Od prve knjige s nesmanjenim žarom promovišem svoju pisanu reč. To činim na medijima, društvenim mrežama, u bibliotekama, kulturnim centrima, školama, na svom sajtu, u Laguninom ,,Bukmarkeru’’ i na Sajmu knjiga u Beogradu. Radujem se svakom pozivu i rado se odazivam na njega. Mnogo znači kada čitaoci uživo sretnu pisca čije knjige rado čitaju. Sprege između njih tako postaju jače i čvršće.

S obzirom da sam bosanska, odnosno čajnička, snajka, od prvog romana ,,Opet sam te sanjao’’ imala sam podršku i sa one strane Drine. Promovisala sam svoje romane u: Andrućgradu, Čajniču, Rudom, Gacku, Istočnom Sarajevu, Laktašima, na Palama. I sama se iznenadim kada nabrojim sva ova mesta. Uskoro će im se pridružiti i Novi Grad i Kostajnica.

Od svih tih gostovanja izdvojiću jednu dodatnu, novu, jer sam još uvek pod snažnim utiskom.

Javili su mi se predstavnici novina ,,Glas Srpska’’ koji su organizatori Međunarodnog sajma knjiga u Banajluci. Pozvali su me da budem njihova gošća. Moram priznati da me je poziv iznenadio. Zatekao me je nespremnu. Odnosio se na kraj septembra, kada škola već dobija pun zamah. Insistirali su na radnom danu, po mogućstvu da to bude petak, jer je tada najbolja posećenost manifestacije. Usledila je višenedeljna korespondencija. Sve me je zanimalo – gde, šta, kad, kako, otkud se ja nađoh u priči. Ispostavilo se da je moje ime već dobro pozicionirano i na njihovom književnom nebu. Da su zlata vredna bila moja gostovanja na njihovim medijima. Preporučile su me moje knjige koje su vrlo čitane u svim bibliotekama. Najveću ekspanziju doživeo je roman ,,Buket žutih ruža’’, a ,,Obe strane Drine’’ nametnuo se sam – naslovom, temom, sadržajem, simpatijama koje je već osvojio. Prosto sam ,,našla žicu’’ ljudima sa one strane Drine. (Nije bilo tendenciozno, ali sam presrećna što je tako ispalo). To znači da me je moj rad preporučio. Još više sam bila ponosna kada sam čula da sam jedini pisac iz moje Izdavačke kuće Laguna koji je pozvan da učestvuje na tom 31. Međunarodnom sajmu knjiga. Kako to propustiti? Kako tome odoleti? Meni su već počela da rastu krila od same ideje da budem tamo. Jedna. Jedina. Pozvana ove godine!

Nisam smela da potvrdim i obećam, dok se pre toga ne konsultujem sa svojim nadređenim. Trebalo je da za dozvolu i slobodan dan pitam direktorku. Objasnila sam joj o kakvoj časti i kakvom skoku u karijeri se radi. Da je to prvi sajam knjiga koji nije beogradski na kom bih učestvovala. Da učešće otvara brojna nova vrata i utiče na renome i napredak. Žena je velikodušno i korektno rekla da se za takve stvari ne brinem, da ću uvek dobiti njeno dopuštenje i poželela mi sreću. Na tome joj stvarno od srca hvala. Poletno sam potvrdila petak 25. septembar, 18 časova.

Vreme je bilo sivo i sumorno kada smo krenuli, ali se usput razvedrilo. Put je trajao dugo. Ulaz u Banjaluku bio je spor, kolone vozila jedva su se micale. Kažu, zbog radova, mnogobrojnih automobila u gradu, skorih izbora, kampanje, petka, sajma… Zaličilo nam je sve na beogradsku gužvu. Prvi utisak bio je negativan. Hotel ,,Cepter Palas’’ nalazi se u centru grada. Trebalo je živaca dok se do njega stigne. Srećom, ima svoj parking i jako je fino uređen. Po nas je došao vozač iz ,,Glasa Srpske’’. Odvezao nas je do hale ,,Borik’’ u kojoj je održavan sajam. Znali smo da ga ne treba upoređivati sa beogradskim po obimu. Znatno je manji. Nisam ništa od njega očekivala, a dobila sam izuzetno mnogo.

Prvo sam se javila knjižarima na Laguninom štandu. Videla sam da su u prodaji zastupljena moja 2 poslednja romana. Onda sam se upoznala sa organizatorima. Urednik rubrike kulture u novinama Branislav Predojeviće bio je moderator na mojoj promociji. Čovek je čitao moje romane pa su mu pitanja bila precizna, podsticajna, izazovna. Ozvučenje je bilo odlično, osvetljenje divno, događaj je danima najavljivan. Utisak večeri bilo je pojavljivanje više bukstagramerki iz Banjaluke i okoline. Ja sam se s njima dopisivala ili sam ih znala preko njihovih profila i objava, ali je zadovoljstvo bilo upoznati ih lično! Da me podrži došla je i ovogodišnja dobitnica Zlatne sove za knjigu ,,Gospođa Mara’’ Jelena Vukotić. U publici su takođe bili naši rođaci koji žive u Banjaluci, kolege mog supruga… Otuda je energija bila sjajna, razgovor sadržajan, druženje prelepo. Sigurno pola sata nakon oficijelnog dela potpisivala sam knjige i fotografisala se sa gostima i posetiocima. Istog dana na Instagramu su se pojavile brojne fotografije s događaja i to je bio veliki benefit s ovog Sajma. Sutradan je u ,,Glasu Srspke’’ na strani i po izašao intervju koji je sa mnom uradio poštovani Branislav. To su vrednosti ovakvih susreta!

Bila sma svime očarana kao Alisa u Zemlji čuda.

Dan nakon zvaničnih sureta odvojili smo za šetnju Banajlukom. Topao, suncem okupan, jesenjim bojama obojen, grad je ostavio izuzetan utisak na Zorana i mene. Put nas je odveo i do obale Vrbasa, do Kastela… Sve je toliko uređeno, čisto, lepo, da smo istinski poželeli da se u Banajluku ponovo vratimo! Verujem da će tako i biti.

Hvala svima na ovoj duhovnoj avanturi!