MART 2026.
NOVI RUKOPIS
Novu knjigu sam pisala (u diskuntinuitetu) pune tri godine. Ona se ne izdvaja ni po temi, ni po broju strana, niti po složenosti građe. Reklo bi se, ništa me nije ,,mučilo’’ da proces toliko traje. Razlog je prozaičan, životan. Naprosto, uz to sam radila mnoštvo drugih stvari. Završavala knjigu za tinejdžere, pomovisala objavljene naslove, vršila medijsku i promociju na društvenim mrežama (rad u školi i kod kuće ne spominjem i ne računam u dodatne obaveze). Kada ste autor i sama svoj PR, onda ponekad preti opasnost da pisanje počne da liči na usputnu delatnost. E, iz petnih žila se borim i trudim da to kod mene ne postane slučaj. Ne brzam, ne ošljarim, ne otaljavam. Ako mi za rukopis treba tri godine, onda ću toliko i da odvojim za njega. Pisala sam prvu, drugu, treću ruku rukopisa. Onda sam iščitavala tekst, prerađivala ga, dopunjavala, dorađivala. I u tome uživala. U tekst je zavirio moj muž i još nekoliko ljudi kojima beskrajno verujem, a koje danas stručno i bezlično u svetu zovu beta čitaoci.
Ja nadahnuto i predano radim na započetim rukopisima koji su izdržali proveru i probu vremena. To pokazuje i ostvareni rezultat. Od 2015. do danas svake godine mi je objavljivan po jedan roman, a jedne godine čak dva! ,,Opet sam te sanjao’’ (2015), ,,Gde sam to pogrešila’’ (2016), ,,Zid tajni’’ (2017), ,,Starija’’(2018), ,,Stariji’’ (2019), ,,Zlatna žila’’ (2020). U Laguni ,,Đurđevim stopama’’ (2021), ,,Dok svetac bdi’’ (2022), ,,Anđeo s jednim krilom’’ (2023), reizdanje ,,Zida tajni’’ i ,,Nije mi ovo trebalo’’ (2024), ,,Buket žutih ruža’’ (2025). Divno bi bilo da se ovaj niz i u 2026. nastavi…
Ponekad nešto što napišem čeka malo duže na red. Ponekad nešto novije napisano istrči ispred onog starije napisanog i bude publikovano. Nema hronologije u pisanju i objavljivanju (bar kod mene). Naučila sam da se pri planiranju treba voditi vlastitom strategijom. Usto je zlata vredno i mišljenje urednice s kojom sarađujem. E, tako smo nas dve odlučile da za ovu godinu izaberemo jednu vedru, ispovednu, savremenu temu s kojom će se mnogi poistovetiti i u kojoj će (nadam se) svi uživati. Napominjem u startu da u novom rukopisu nema ničeg pretencioznog, visokoumnog, filozofskog, nadobudnog. Ne u njega se prelio život sam.
Htela sam da ispričam priču koja će mojim čitateljkama (ali i čitaocima) biti bliska. Forma se sama nametnula. Da bi se postigla dinamika, brza smena scena i događaja, služila sam se kratkim poglavljima. Prvi put sam se potrudila da ih naslovim. Za svako mi je bila dovoljna (ali ne kažem da je bilo lako tu doslednost postići) samo jedna reč. Trudila sam se da pogađa pravo u centar, da budi asocijacije, razigrava maštu, vodi ka poenti. U startu ih ima 75, videćemo da li će ih toliko ostati.
Početkom marta rukopis šaljem Laguninoj urednici s kojom od starta sarađujem. Čućemo šta ona kaže o napisanom. Držite mi palčeve. Radujem se radu na priči i njenoj doradi. Radujem se što će 2026. obeležiti moj 13. roman. Radujem se svemu što po objavljivanju sledi. Neka se priča širi.
Biće interesantno hoće li joj ostati radni naslov. Razmišljam i maštam o koricama. Smišljam moto i ko će pisati blurbove. S obzirom na tematiku, sama se nameću neka imena. Biće sve u službi i u slavu knjige, kao što je i red.
O tome kako sam došla do teme, pisaće u predgovoru. Kome se zahvaljujem i ko mi je pomogao u radu, stajaće u pogovoru. Teško je pisti ovu najavu sa ovoliko nepoznatih, odnosno sa mnogo informacija koje još ne mogu da otkrivam. S vremenom će iskrsavati jedna po jedna. Prvo – reakcija urednice Dubravke. Potom potosivanje Ugovora, pa rad na tekstu, pa lekture, korice, štampanje, sve to tako po redu, ako Bog da!
Dakle, dolaze mi/nam lepi dani. S prolećem i vesnici dobrih vesti.
Mislim da će 13. knjizi biti u svemu lakše nego 12. zato što su joj ,,Buket žutih ruža’’ i uspeh i omiljenost Milanke, kontinuirano nalaženje na Laguninoj top-listi, moja brojna gostovanja u medijima i bibliotekama ozbiljno pripremili teren i otvorili mnoga vrata.
Znam da sam ponovo zagazila u nepoznato. Znam da će novine (novi pristup, a ne časopisi) 😉 doneti osveženje. Znam da ću na taj način izbeći utisak čitalaca da bez obzira na naslov koji napišen oni uvek čitaju jednu te istu moju knjigu. Znam da ovakvih nema mnogo napsanih. Znam da će se moja publika proširiti. Znam da će se ljubitelji mojih istorijskih romana malo razočarati, ali ih molim da budu strpljivi još malo. Znam da je sve za mene bilo jedna duhovna igra. Znam da sam s ovim romanom naučila da nimalo nije lako biti duhovit i vickast dok pišeš. Znam da sam mnogo toga naučila o našem mentalitetu. Znam da sam uživala. A hoće li i čitaoci, e, pa, viđećemo, što kaže moja svekrva.
Sa svojim malim timom već smišljam na koji način da roman predstavim, šta je ono najvažnije u životu A. i G. o kojima pišem, kuda ih putevi vode, koji su ključni pojmovi, ideje, misli, poruke. Nakon mnogo iščitavanja znam odlomke koje bih podelila sa publikom, znam muziku koja uz priču može da se sluša (sećam se da sam ja, dok sam pisala, slušala Bajagu, Bijelo dugme i Halida Bešlića, a možda to ne biste očekivali). Kada budete čitali ove nove redove, shvatićete i zašto sam.
Do tada vas molim da nastavite sa davanjem vetra u moja jedra, jer samo zahvaljujući čitaocima i prijateljima moje knjige ostaju i opstaju!