NOVEMBAR

PRVI ROĐENDAN SAJTA

Načinila tortu i fotografiju Slavica Tanasković

Ovog novembra moj sajt puni godinicu! Dobro je imati povoda za radost. Ja ga imam. Proslavljam prvi rođendan sajta. Za mene je to veliki uspeh i to iz više razloga. Istrajala sam u obiljnom radu, trudila se da budem originalna, zanimljiva, slikovita, informativna, inovativna, a to nimalo nije lako!

Najteže je zasukati rukave, započeti nešto novo, što ti je, pritom, vrlo strano. Strah od nepoznatog ozbiljno koči inicijativu. Zato mi je i trebalo tako mnogo vremena da se odvažim i stupim u akciju. Plašila sam se tehničkih zapetljancija, ali i ličnog otkrivanja i eksponiranja. Jer sajt je neka vrsta vašeg ogledala (bar ga ja tako doživljavam i zato vrlo ozbiljno shvatam).

Da bi čitaoci videli ko ste (kao pisac) treba da kupe i pročitaju neku od vaših knjiga.

Da bi ljudi videli kakva ste ličnost, dovoljno je da otvore vaš sajt i izlistaju za nekoliko minuta njegov sadržaj. Jer sve je tu. Vaše ideje, misli, kreacije, tekstovi koji pokazuju da li radite redovno ili otaljavate posao tek da se nešto dešava…

,,Treba pisati tako da rečima bude tesno, a mislima prostrano”, rekao je Ivo Andrić.

Čime god da se bavim, radim to do koske. Srčano. Predao. Iskreno. Najzahtevnija sam prema sebi. Zato su i plodovi rada slatki. Jer su moj rezultat uz pomoć stvarno malog broja ljudi.

Kada je veb-sajt u pitanju, tu zahvalnost dugujem jednoj zlatnoj ekipi.

Za ideju pišem jedno veliko hvala Nataši Danilović koja me je bukvalno naterala da se time pozabavim. Nale, vredelo je!

To je godinama pokušavao moj brat Darko Lazić, ali eto, da skočim u vodu, naterala me je jedna dama koja je imala jače argumente ili je bila upornija. Zato je Darko na svojim leđima izneo ogroman teret tehničkog uređenja sajta (što dobrim delom i dalje čini). Mislim da je podjednako bilo zahtevno da i mene povede u svet iza ogledal i uputi me u tehnike postavljanja tekstova, kako bi pokrenuo i podstakao moju kreativnost, jer čovek se najbolje oseća kada ni od koga ne zavisi. Daki, najbolji si! Ne menjam te!!!

Godina puna prokreta, ali i stalnog napretka!

Veliko hvala i mom mužu Zoranu Šarcu koji tekstove čita i kada mu se ne čitaju, koji ideje sluša i kada bi se najradije odmarao, što me pre svega razume i raduje se mojim koracima, pomacima i uspesima kao da su njegovi. A oni i jesu naši – zajendički! Zoki, srećna sam što te imam!

I hvala svima vama koji ste bar jednom zavirili na moj sajt i pročitali neki od tekstova! Divni ste! Tako ste me podstakli i motivisali da nastavim dalje sa radom.

Zanimljiv je put ovakvog nastupanja. U okeanu internet sadržaja ja sam jedna kap. Šta to treba da imam da ponudim, da bi neko pružio dlan i video baš mene?

Shvatila sam, pišući, da svako daje ono što ima.

Sa promocije u Kladovu 2020 – gde ima volje ima i načina

Čak i kada bismo pokušali, ne bismo mogli dugo da stvaramo energiju, emocije, uverenja, koji su nekome drugom svojstveni. To je kao da pokušavamo da kopiramo otisak prsta. On je jedinstven, samo vaš. Kao boja očiju, visina, godine… Ili originalnost, ili ništa. I ništa je ponekad bolje od osrednjosti i nečeg što je već sto puta viđeno!

Kakav je moj svet otkrićete kada prokrstarite sjatom. Jasno je da tamnim bojama u njemu nema mesta!

Toliko je mraka, muka, straha oko nas da ih ne treba još dodatno sejati. To je moj stav.

Mnogo je teže ljude nasmejati, razgaliti, opustiti, smiriti, raznežiti… Lako je pljunuti, kritikovati. To ponašanje je već posejano i upsešno (na našu žalost i strahotu)  već odnegovano u rijalitijima.

Otuda u mojim tekstovima ima sećanja na detinjstvo, raspuste na selu, rodni grad, razna draga putovanja; reminiscencija na pročitana dela…

Ako molim, vučem za rukave, vapim za medijskim predstavljanjem onoga što radim i romana čiji ukupan broj od šestizdatih (sa sedmim na pomolu) nije baš mali, onda je veb-sajt moj izlog za sve to. I to nije u rangu emisije ili dve, nije to samo Beograd i okolina.  To je ceo svet! Svako na našoj planeti može da poseti ovaj moj kutić i prošeta njime. Broj pregleda raste iz dana u dan, a sa njima i moje zadovoljstvo da sve što se radi na kraju dobije potvrdu i pun smisao.

Zato se ovog meseca i ja osećam kao slavljenica.

Dok duvam svećicu na virtuelnoj torti, želim: da budemo svi zdravi, živi, bezbedni i veseli. Želim da se priča koju pričam širi: od Opet sam te sanjao, Gde sam to pogrešila, Starije, Starijeg, do Zlatne žile i poslednjeg romana koji tek treba da ostavi svoj trag!

Kada bi moji posvećenost, vera, optimizam, želja za afirmacijom, druženjem, čitanošću, razmenom utisaka, mogli da se pretvore u energiju, mislim da bih glat mogal da zaljuljam, podignem i prenesem jednu Avalu na skroz drugo mesto gdegod poželim, a možda i ceo Kopaonik!

Dok čekamo 7.  Lagunin!

Nisam neko ko samo sedi, piše i misli da je sve završeno kada roman bude objavljen. Tek tada se bacam u akciju! Promovišem ga na društvenim mrežama, u medijima, na književnim večerima (u normalnim okolnostima), a ove poslednje godine i na sajtu…

Sve su to kamičci, koje ja vredno i uporno, iz dana u dan, meseca u mesec, godinu za godinom slažem. Ko želi, videće jedan lep mozaik koji raste i formira se.

Oni koji vole da pročitaju nešto više o piscu i od pisca, tu su brojne rubrike na sajtu: zanimljivosti o mojim knjigama, biografija kojom se predstavljam na svoj način, prikazi tuđih knjiga, preporruke meni dragih umetnika, mogućnost da se knjige poruče po povlašćenoj ceni direktno od mene. Odlučila sam da neobjavljene priče ovde nađu svoje mesto kao virtuelna zbirka pod naslovom – PAMTIM. Dok sve ovo nabrajam, shvatam da sam uložila mnogo vremena i energije da ovaj vrt bude ovako šaren i raznovrstan!

Kako mnogo promišljam na koji način da ponuđeni sadržaj bude što zanimljiviji, stalno ubacujem nove rubrike. Od skora sam počela da pišem za sajt i reportaže (a napisala sam ih mnogo dok sam radila kao urednica Revije Lasta, ali to nije isto. Nekako je ovo ovde sve moje, pa su i trud, ali i odgovornost veći!). Odluka se pokazala kao odlična jer su to postali najčitaniji članci. Hajde da putujemo bar virtuelno, kada trenutno nismo u prilici za tako nešto, pa da sva ta divna mesta stavimo na svoje liste želja i obiđemo ih čim budemo mogli! 😉

Dokle god mi je pisanje igra, žongliranje rečima, relaksacija, (ponekad i bekstvo iz stvarnosti) postojaće uzlazna linija za sve što radim. Emocija se ne skriva, ona se deli i multiplikuje.

Dobro došli u moj svet! Hajde da se družimo i uživamo u pričama koje se nižu.

Imate priliku da ostavite komentar šta vam se dopada, predloge šta biste voleli da pročitate, utiske o onome što sam do sada uradila.

 Prvi rođendan sajta!

Ugovor koji sma potpisala s Lagunom dodatna je motivacija i razlog za radost. Ponosna sam i jedva čekam da sedmi roman u izlozima knjižara (i mojoj ruci) bude opipljivi dokaz te nove saradnje.

Želim da izvor inspiracije nikada ne presuši.

Želim da broj čitalaca mojih romana raste!

Želim da sajt ima iz dana u dan sve bolju posećenost.

Želim da nas sve zdravlje dobro služi da bismo mogli da ostvarujemo svoje snove!

Ponosna zbog uspešne godine koja je proletela i prvog rođendana sajta, sve vas pozdravljam! Hvala i živeli!