JUL SE POZLATIO

Sada, kada se osvrnem, mogu da kažem da sam dosta stvari u životu dobro uradila. Postavila sam zdrave temelje porodici, prijateljstvima, poslu. Počela sam da pišem.

Omiljena poslovica mi je već godinama: Baci dobro uz vodu, vratiće se niz vodu.

To je živa istina!

Prvog dana meseca jula po prvi put sam predstavila svoj novi roman ,,Zlatna žila” publici na promociji koja je održana na otvorenom, pod vedrim nebom.

Bilo je fantastično!

Tom prigodom, moja bivša učenica, a sada mlada prijateljica, Anđela Petronić, bila je konferansije. Ona se potrudila da sve bude na visokom nivou, a opet šarmantno i opušteno.

Koliko se dugo i studiozno pripremala, kazuju i pitanja koja je ne samo postavljala, već je za svako pravila malu uvertiru, svojevrsni osvrt na određeni segment pročitanog romana.

Odlučila sam da mi njena pitanja budu zlatna žila za jedan neobičan intervju za mesec jul.

 

<3 Uvodeći svoje čitaoce u tematiku romana najavili ste da je ovo Vaš prvi istorijski triler, kao i da ste se za ovu temu zainteresovali još u toku rada na svom prvom romanu „Opet sam te sanjao“. U jednom od nedavnih intervjua zagolicali ste pažnju publike izvorima koje ste koristili, kao što je čitanje o muzejskim primercima, rudarstvu u Srbiji.

Kako su zapravo izgledala istraživanja za ovaj roman? Koliko ste na ovoj temi radili? Da li biste nam otkrili zanimljive detalje tokom stvaranja?

,,Zlatna žila” je po mnogo čemu drugačija od mojih prethodnih romana. Prvo – zrelija je i složenija od svih. Razlozi su jasni. Zanat sam pekla na pet prethodnih (,,Opet sam te sanjao”, ,,Gde sam to pogrešila?”, ,,Zid tajni”, ,,Starija” i ,,Straiji”). Rad na romanu trajao je skoro deceniju. Duže nego za bilo koji drugi! Naprosto sam temu otkrila ,,rudareći” i prikupljajući podatke o lovcima na blago i Prokletoj Jerini. Ostavila sam je u svoj spisateljski ,,sef”. S vremena na vreme bih pročitala ponešto zanimljivo i dodala korpusu prikupljenih podataka. Neke druge priče su neprestano uspevale da se izbore za prioritet. Onda sam počela da sistematično radim na temi ukletog prstena i građa se uobličila. Tada je lako bilo napraviti kalup i ,,izliti” priču.

<3 Već su prepoznatljivi Vaš koncept i istorijska osnova za dela. U ovom slučaju otišli ste dalje od onoga na šta smo navikli – u romanu se pojavljuju tri vremenske ravni. Isprepletane su i povezane na vrlo neujednačen način koji ne „rasipa“ pažnju, već naprotiv, neguje je i kao na prijatnim talasima vodi kroz Vašu priču. Podseća na takozvani narodni ili metaritam u muzici.

Zašto se ste odlučili za ovakvu dinamiku smenjivanja tri vremenska toka?

Desilo mi se nešto neobično prilikom pisanja ovog romana. Priča je nametnula svoju volju i logiku. I iako sam na početku mislila da će glavni junaci biti Teodora i Stefan Nemanjić (Dečanski), prilikom stvaranja koncept se preokrenuo. Za glavnog junaka nametnuo se prsten. Čitav roman je postao usmeren na njegovu sudbinu. Stoga su bili potrebni ,,skokovi” kroz vreme. U fokusu su počeci 14, 20. i 21. veka. Najteže je bilo dovesti sve u vezu i popuniti ogromne praznine koje su pukotine u vremenu stvorile. Možda je upravo zbog toga i nastajao tako sporo. Trebalo je izbalasirati mnogo stvari, a da čitalac ni u jednom trenutku to ne oseti.

<3 Nesumnjivo je glavni lik Zlatne žile prsten kraljice Teodore. Predstavlja izvor sa kojeg polaze mnogi motivi u priči. Pre svega, njegovo magijsko dejstvo vezuje se za zlato, bogatstvo i želju za moći. Mariola se u jednom trenutku poziva na reči svoje bake da „bogatstvo nikad nije sito“.

Da li ste i sami, kao što važi za mnoge umetnike, skloni mitologizaciji? Ili je verovanje baš ovde poslužilo i kao sredstvo za obradu ovakvog motiva?

Posežem prilikom pisanja za svim sredstvima koja mi mogu poslužiti u karakterizaciji likova i motivaciji radnje. U ovom romanu su to ravnopravno i istorijski podaci i narodna verovanja. Sve je bilo u funkciji stvaranja nekog univerzalnog, svevremenog značenje i poruke koja se šalje. I zato jesam sklona mitologizaciji, jer mislim da se tako snažnije potcrtava ono što se želelo reći.

<3 Vidimo život i prijatnu i neprijatnu svakodnevnicu kraljevskih, vladajućih porodica. Vidimo ih u situacijama i emocijama sasvim „običnih“ ljudi, ali vidimo, i te kako dublje, život i osećanja i onih „malih“ ljudi. Prisutan je mali čovek – rudar Radojica od čije ruke je došlo zlato. Vidimo Smiljku, Grozdu, Tihoja, Negovana koji je napravio prsten – koji je postao glavna tema i uzrok mnogih dešavanja. Život jedne sasvim obične, poletne devojke u Beogradu i njene prijateljice koje slučajno ulaze u vrtlog zbivanja.

Akcenat je, čini se, na tom „malom“ čoveku, onom koji, u stvari, pokreće, zar ne?

I do tog zaokreta u stavljanju fokusa na običan svet i njihove sudbine došlo se s vremenom i sada već dužim ,,spisateljskim stažom”. Pre mi se činilo da nema velike teme, ukoliko nema izuzetnih junaka. Sada otkrivam (uživam u tome i igram se) koliko ljudi iz senke mogu biti koloristični, životni i zanimljivi.

Zahvaljujući tome srednji vek u ovom romanu je ,,oživeo”.

<3 Rekli ste da se u ovom romanu prvi put „ubili“.

Koliko god delovalo bezazleno ubistvo na stranicama knjige, verujem da bi publika želela da zna kakav je to bio osećaj? Kao i odakle se crpi inspiracija za takav opis?

Koliko pisac utiče na priču, toliko priča utiče na pisca. Kakvav bi triletr bio bez pretnji, praćenja, svedoka, policije i – žrtava. Prva žrtva je junakinja za koju sam se istinski bila vezala i koja mi se mnogo dopala. Bilo je teško ,,,ubiti” je. Kada je drugarica za njom žalila, žalila sam isto tako za njom i ja…

Da bih napisala uverljivo i istinito ta poglavlja, radila sam nešto što inače nikada ne radim – čitala sam i na TV-u gledala crne hronike. Čak tri pripadnika MUP-a sam imala za konsultante kako bih ispoštovala sve potrebne procedure. Bilo je to fantastično iskustvo.

Postavljala sam na taj način temelje da bih mogla da se uhvatim ukoštac s ovim žanrom.

<3 Ljubav se u Vašim romanima ogleda kroz suptilne, ali živopisne opise ljubavnog čina. Međutim, ljubav je kod Vas uvek šira i razgranata poput krošnje stogodišnjih platana koju ste ranije već opisivali. Doživljavamo je kroz detaljno prikazanu podršku i međusobno razumevanje junaka.

Mogu da zaključim da je ljubav u najrazličitijim oblicima kako za likove, tako i za Vas jedan od motiva-pokretača?

,,Love is all you need” – pevaju sueprheroji – Bitlsi. I ja, kao i oni, verujem da je ljubav sve što nam treba! To poručujem kroz sve svoje romane, pa i kroz ,,Zlatnu žilu”!

<3 Na svom sajtu vrlo ste aktivni i pored poglavlja koja se tiču Vašeg stvaralaštva. Vodite intervjue sa ljudima iz različitih profesija, dajete savete kao pisac, preporuke knjiga… Pisali ste jednom prilikom o naslovu ovog romana. On je i bukvalan i simboličan. Nagoveštava trajanje, vladarsku lozu, srednji vek, uspeh srednjovekovne srpske države zahvaljujući rudnicima…

Tada ste napisali da ne želite svojim romanima da asocirate ni na šta mračno. Primetiću da je Zlatna žila veliki korak u Vašem stvaralaštvu i još jedna, duboko urezana crta, potvrda da svojim pisanjem želite da pobudite istinsku ljudsku dobrotu. To je primetno u vrlo čestim introspekcijama likova, njihovim ličnim poniranjima u hodnike vlastite intime, osećanja, zabrinutosti. Sagledavamo ih iz raznih uglova i stoga niko od njih ne ostaje na „beloj“ ili „crnoj“ strani, u Vašem pisanju nema potpunih negativaca.

Pretpostavljam da je Vaše uverenje i u životu blisko tome?

,,Zlatna žila” je fantastična metafora – ona jeste i doslovno ruda koja se vadi u rudniku, ali i trajanje jedne vladarske loze, kolektivno pamćenje, tradicija, nade, žudnje, naš krvotok, puls svakog od nas, Arijadnino klupko, naš put…

Trudim se da budem što različitija u svakom romanu. Iako možda to usporava čitanje, sklona sam da stvaram čitave galerije likova. Oni nisu ni samo dobri, ni samo loši. Zato su veoma, veoma ,,živi”.

I kada sam stvarala negativca (rođaka) u ,,Žili”, on je uspeo da mi pokaže da ume da bude i inteligentan i zanimljiv, odan, pa i častan na neki neobičan način…

<3 Nijedno pomenuto ime kod Vas ne ostaje samo ime. Svako dobija dubinu, istoriju i značaj. U Zlatnoj žili zapažam vrlo neobična, danas zastarela imena kao što su Tihoje, Blagoje, Grozda, Mrvoš, Srdan…

Kako ste birali imena? Čini mi se da svako oživljava osobine i senzibilitet svog vlasnika. (Karlo – odlučan i profesionalan policijski inspektor, Senka – majka i žena koja u svojoj senci čuva i neguje svoje najbliže i njihove najdraže, brižna i strpljiva.) Da li imena kod vas imaju simboliku?

Pisac je svojevrstan ,,kum” svojim junacima.

U prvim romanima simpatičnim sam davala imena osoba koje su mi drage, a onim manje pozitivnim, ljudi koji su mi iz nekog razloga bili mrski.

Taj korspus se poprilično u međuvremenu potrošio.

Napomenula sam da se Zlatna žila plela jako dugo. Likovi su ,,stanovali” u mojoj glavi i pre napisanog prvog slova. Zato sam spram njihovog karaktera i sudbine, koju sam im namenila, birala i ime.

<3 U svojim delima bavite se najistančanijim čulima, odnosima i emocijama ljudi. Ovde se veliki naglasak nalazi na jednom posebnom i veoma vrednom prijateljstvu, vezi koja nije potkrepljena fizičkim odnosom, kao što je onaj ljubavni ili kao što je krvno srodstvo. Ovaj motiv čest je u romanima i predstavlja siguran oslonac, luku u koju će junaci uvek bezbrižno moći da veruju.

Je li ovo prijateljstvo neko „iz života“ ili je plod Vaše mašte i pomalo crtica realnosti? Publika uvek voli da čuje o „istinitim pričama“.

Čovek bi bez prijatelja i rođaka bio obična pritka za paradajz, a sa njima je razgranati stoletni hrast!

Svojim junacima mogu da dam samo ono što ja osećam, misim i vidim. A ja, ma koliko puta bila i gubitinica na tom polju, verujem u prijateljstvo i pomno i ikreno ih negujem!

Otuda i moji junaci imaju svoje oslonce o kojima u radnji ima reči.

U ,,Zlatnoj žili” sam posegnula za jednim iz studentskih dana i transponovala ga u priču o Vukici i Marioli.

<3 Istorijska baza prstena kraljice Teodore je postojana. Kroz vekove pratimo pojavu srpske žene koja stameno ostaje čuvar porodičnog ognjišta. Vi ste uveli među žene Zlatne žile one početne motive samostalne žene – one koja ima zanat u rukama, koja može da bude nezavisna. U romanu su to vidarka i vezilja. Tu je i motiv žene u kraljevskoj porodici koja i sama podučava devojke nekim veštinama. Odlučnost i upornost u ostvarenju postavljenih ciljeva više su nego primetne i daju im neku posebnu snagu. Osvrnućemo se na moderno doba u kome je tema nezavisne i samostalne žene veoma atraktivna, naročito kada govorimo o ravnopravnosti.

Jesu li Smiljka, Grozda, Dobrila bile začetnice tih ideja? Kako gledate na njihove likove u odnosu na pomenute savremene teme?

Žena je stamen kamen bila i ostala. Ona je kroz vekove dokazivala spremnost da odgovri na brojne zahteve, odradi najteže poslove i bude i nežna, i lepa, i blaga kada je to potrebno. Mislim da su one najmudrije negovale potrebu da budu samostalne i nezavisne. To je bio i ostao put ka slobodi. Ja na tome i svesno i nesvesno u svojim pričama insistirima. Srećna je samo ona porodica u kojoj je srećna i zadovoljna žena koja joj je stub i oslonac.

Smiljka, Grozda, Dobrila su stvarno postale trodimenzionalne u ovoj knjizi!

<3 Grad Smederevo se opet pojavljuje u Vašem delu, suptilno, pažljivo utkan u tok uzburkane priče.Čitaoci nisu zaboravili da ste obećali da ćete mu naći mesto u svakom svom romanu.

Čini se da se i sami tog obećanja držite?

Obožavala sam nastupe Marka Živića koji nijednom nije propustio priliku da veliča svoj Kruševac. Profesor Mihajlo Pantić malo-malo pa spomene svoj Novi Beograd… Ja imam svoje Smederevo. Dala sam i sebi i drugima obećanje da će ga biti u svakom mom romanu. I dobro mi ide od ruke ispunjavanje date reči! 😉

<3 Tema koju ste obradili – ovaj veoma značajan prsten srednjovekovne istorije bila je tema još jednog nedavno objavljenog romana, pisca Vanje Bulića – „Teodorin prsten“. Kao što uvek biva, čitaoci vole intrigu, a sudeći po temi, ovde bi moglo biti mesta za različite pretpostavke.

Zato bih Vas pitala – koliko se razlikuju Zlatna žila i Teodorin prsten? Da li ih uopšte poredite?

Nisamo mogla da verujem kada sam videla da je Vanja Bulić objavio knjigu pod naslovom ,,Teodorin prsten”. Osećala sam se kao da mi je neko izmakao tlo ispod nogu. Kupila sma knjigu, pročitala sam je i zaključila da smo nas dvoje dva sveta, pa su takve i naše knjige. Shvatila sam da to može da bude i prednost, jer ako neko voli tu temu, pročitaće obe!

Malo ko nas i dovodi u vezu, tako da je sve došlo na svoje mesto.

<3 Poznati ste po neočekivanim i otvorenim krajevima. Krčkate i naposletku uvek naiđemo na iznenađenje. Publika će verovatno biti podeljena između očekivanog i neočekivanog ishoda, zavisno od ličnih afiniteta. Ipak, dajete naznake za pretpostavke, za one pažljive čitaoce.

Jeste li i ovoga puta smišljeno tačku stavili na neočekivanoj završnici?

Želja mi je bila da sve likove, priče, tokove, na kraju završim i zatvorim, kao kada se isplete džemper, recimo. Kraj se čuva za krešendo, za poentu, za obrt i iznenađenje. Zato volim da se poigravam njime i očekivanjima čitalaca.

U ,,Zlatno žili” mogu da naslute šta će biti, oni koji prate znakove pored puta…

<3 Svaka scena kod Vas je veoma živa, obojena, mirisna, zvučna, skoro na milimetar od dodira. Rekla bih ukratko – „sinestezična“. Mislim da bi se sa tim doživljajem složio svaki Vaš predani čitalac.

Razmišljate li o ekranizaciji ovog romana? I ostalih?

O, ja razmišljam i te kako, ali ,,od njive do trpeze dugačak je put!”. To mi deluje kao naučna fantastika, u ovom trenutku. A opet, neko sma ko veruje u čuda…

<3 Često se u intervjuima, na promocijama, druženjima zahvaljujete svojim čitateljkama. Hvalite aktivnost i podršku koju Vam one pružaju. Interesantno je što su uvek u ženskom rodu. Našalila bih se sa logičnom pretpostavkom da nema čitalaca-muškaraca u toj velikoj družini koja Vam je verna i širi se.

Ima li ih u realnosti? Da li sebe smatrate piscem opredeljenim za „ženske teme“?(Vi ne pišete samo porodično-ljubavne romane.) I da li ste stava da se publika može i treba klasifikovati po polu na ovaj način?

Čitateljki imam više od čitalaca, pa se njima češće i obraćam. S njima komuniciram, od njih dobijam povratne informacije. Čudno je to, jer ja pišem za sve. Ne delim ni svoje, ni tuđe romane na ,,ženske” i ,,muške”, kao ni pismo pisaca. Moj roman ,,Straijji” kao da je izašao iz ,,muškog pera”, ali treba vremena da to bude i prepoznato.

<3 Zlatna žila je tek rođena i započinje svoju misiju. Kako ste rekli, žilava je ona i ja u to čvrsto verujem.

Da li pripremate nešto novo? Kakvi su Vam planovi u nastavku ove godine? Obradujte nas najavom i novih stranica, znate da je publika uvek gladna toga. A sada je još leto, pa smo i žedni!

Ne bi bilo u kratkom roku ovoliko objavljenih romana, da ne radim predano i kontinuirano! I sada tražim novu zlatnu žilu, i grumenčići koje pronalazim ukazuju mi da sam na dobrom tragu. Želja mi je da napišem jedan istorijski roman u kome nema mešanja vremena, koji će sav biti posvećen prošlosti. Smatram to velikim zalogajem, za koji mi se čini da sam spremna…

<3 Za kraj želela bih da se osvrnem na ono što je Vaš znak prepoznavanja. Vaš logo u ne-vizuelnom formatu. Slogan koji Vas prati, a koji pisci vole i čuvaju. „Neka se priča širi“! Simbolično, eksplozivno.

Kako je nastao i zašto baš on?

S obzirom da podučavam decu godinama, i sama sam spremna da učim i pitam kada nešto ne znam.

Instagram mi je svojevremeno bio nepoznanica pa sam imala kurseve obuke kod mojih đaka. Uspešno sam savladala te njihove ,,časove”.

Jedna od najvisprenijih i najaktivnijih učenica na društvenim mrežama me je posavetovala da bi, između ostalog, trebalo da imam i svoj slogan.

Shvatila sam koliko je to sjajna ideja. Dugo sam o njenim rečima razmišljala, i onda je samo odjednom, kao neonska reklama u mislima, sinula ideja: Neka se priča širi.

To je bilo to. Nije imalo ni šta da se doda, ni šta da se oduzme!