Milica Ašćerić - PR

MILICA AŠĆERIĆ – PR

INTERVJUI

ŠAROLIKO, ALI KORISNO ISKUSTVO

Milica Ašćerić je PR Izdavačke kuće Evro Book. Ona knjigama i autorima otvara sva vrata. Za sebe ume da kaže da je: komunikativna, kreativna, uporna, hrabra, tačna, lojalna. Ja kažem: Milica je sve to, ali je i profesionalna, prodorna, uvek nasmejana, nežna, a nesalomiva!

Intervju - Milica Ašćerić
Intervju – Milica Ašćerić

Zašto nije isto biti PR u fabrici čokolade i u izdavačkoj kući knjiga – kada i jedni i drugi prave ,,poslastice”?
Baš tako „poslastice”, ali razlikuju se „poslastice” za sladokusce koji su brojniji od „poslastica” za knjigoljupce koji su retke dragocenosti. U pitanju su različiti proizvodi, iako je manje-više ista ciljna grupa. Knjiga treba da se dopadne, da bude dostupna i vidljiva svakom pojedincu, da zaintrigira one koji cene i vole baš tog autora ili određeni žanr, razumljiva onima koji je čitaju i da zasladi živote svih nas lepotom literarnog pripovedanja, inspirativnim i poučnim pričama, divnim opisima, dragocenostima koje crpimo iz tih magičnih i sveznajućih knjiga… Prodati knjigu danas je čista umetnost, marketinški podvig, umeće kreativnog pisanja i izražavanja PR-a koji je na neki način treba da bude i pisac i čitalac i prodavac i neki nestvarni univerzalni umetnik – one man show! Ako bih morala da biram između knjige i čokolade… Šta promovisati?! Gde je veća zarada?! Bez razmišljanja bih odabrala knjigu, jer ono što vredi ne meri se profitom, niti slavom! Ono što stvarno vredi nosimo u srcima, našim mislima, to su naša deca, naša porodica, ono lepo što smo videli, saznali, pročitali, doživeli i preživeli… Ono što jedino vredi – to je ŽIVOT! Knjiga ima svoj život, ona se rađa, raste i razvija od čitaoca do čitaoca, ona se menja od generacije do generacije, ona traje i posle života autora, ima neki svoj nepredvidljiv i dugovečan put koji je predefinisan samo jačinom napisanih reči, smislenih poruka i celokupnog sadržaja koji joj daje jedinstvenost i vrednost. Srećna sam jer je proizvod koji je u mojim rukama – neprocenjiv i veličanstven. Uprkos svim tržišnim teškoćama i brojnim izazovima koji nas sputavaju da imamo produkciju kakvu bi želeli, naša kuća radi punom parom i s ljubavlju za naše najdivnije i najvernije čitaoce. Oni su naša snaga i najbolji pokazatelj da smo na pravom putu!

Da li je knjiga roba kao što su cipele, lusteri, cement? Ima li nade da budu oslobođene poreza?

Knjiga ima dušu! Knjiga je živa! Knjiga je nasušna potreba svakog čoveka. Da nije knjiga mnogi pronalasci bili bi nedostupni savremenom čoveku i da li bi se svet razvijao tako brzo u pravcu u kom sada hrli?! Ona ohrabruje, nadahnjuje, inspiriše, govori na svim svetskim jezicima, ona je bogata riznica kulturnog istorijskog i drugih blaga, dragocenosti… Naš svetionik bez kojeg nema dovoljno svetlosti da se izmigoljimo iz kulturnog pomračenja. Uvek ima nade, ali ovde je u pitanju dobra volja onih koji odlučuju o visini poreza, ukinuti ga ili nametnuti…. Nisam kompetentna da odgovorim na ovo pitanje, ali bilo bi lepo da knjiga bude još pristupačnija svima, čak i najugroženijim kategorijama našeg društva.

Kako dobroj knjizi prokrčiti put?

Dobra knjiga sama sebi krči put! U početku joj treba podrška da dođe do svojih čitalaca, ali dobro štivo hrabro grabi ka dobrim čitaocima koji znaju da vrednuju ono što je valjano. Kvalitet nepogrešivo nađe svoj put, isto kao i istina. Bićete osporavani, ugnjetavani, gušeni, proganjani, laži će se nizati, ali uprkos svemu ono što je dobro i kvalitetno – neće se promeniti.

Koliki je značaj medija u afrimaciji pisca i njegovog dela?
Ogroman. Ako medijski niste prisutni ne postojite za javnost. Sve i da ste najbolji, niko to neće znati. Ono što nije prisutno u medijima nevidljivo je, nije se ni desilo… Nažalost takva je sudbina i naših autora i knjiga. Zato se svim silama i sredstvima trudimo da omogućimo autorima i knjigama da budu vidljivi. Društvene mreže su ozbiljna marketinška sila i tu smo prisutni kao i na radiju, televiziji, u štampanim izdanjima, na portalima…

Šta pisac sam može da uradi kako bi se promovisao?
Može da bude na društvenim mrežama, da radi „dozirani” self PR i marketing. Šta to znači? Da se obraća čitaocima samo kada ima konkretan razlog i šta da podeli sa njima: da najavi novu knjigu, promociju, TV gostovanje, važno obaveštenje… Mera je osnov svega.

Milica Ašćerić - PR Izdavačke kuće Evro Book
Milica Ašćerić, PR Izdavačke kuće Evro Book

Šta je posao jednog PR-a?
Da voli to što radi i radi najbolje što zna. Formula je jednostavna, kao i za sve drugo u životu. Moj posao je da čitam svakodnevno, da prenosim svoje saznanja na način koji je prihvatljiv prosečnom čitaocu, da pišem saopštenja za medije, prikaze knjiga, PR tekstove, da učim, učim, učim… da cenim i poštujem kolege i konkurenciju, učim i od njih, ali i da im zadajem domaće zadatke… 😉 U svakodnevnom sam kontaktu sa novinarima iz svih velikih medijskih kuća sa kojima već godinama negujemo i gradimo uzajamno poverenje i uspešnu saradnju, odgovaram na brojna pitanja poslovnih saradnika, dajem intervjue, gostujem na televiziji… Jednom rečju – radim! Kad radite ono što volite onda su zadovoljstvo i učinak veći!

Gde ste sve sticali iskustvo?
Počevši od školskih dana pa do dana današnjeg trudim se da stalno radim na sebi i da iz svega što me okružuje crpim znanje i stičem iskustvo. Moj talenat za pisanje prva je primetila razredna, nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi Duška Vignjević koja je uvek znala da mi posle pismenog zadatka udeli kompliment i kad god se komentarisalo neko književno delo moje mišljenje joj je bilo dragoceno. U početku sam mislila da je to deo provere znanja i da zapravo želi da čuje da li sam stvarno pročitala i razumela knjigu, priču, lektiru… Potom sam shvatila da iz mojih izlaganja crpi neophodnu inspiraciju za predavanja a druga deca istovremeno uče. Tada tome nisam pridavala značaj, a možda je trebalo. Potom srednja škola (završila sam Treću beogradsku gimnaziju, prirodno-matematički smer) ostavila je veliki i neizbrisiv trag na moje dalji razvojni put i iako sam želela da studiram stomatologiju otišla sam na novinarstvo. To je samo još jedan pokazatelj da su naše sudbine i opredeljenja nama, običnim smrtnicima, velika nepoznanica i da se na posletku bavimo poslom za koji smo predodređeni, a ne koji smo mislili da želimo.  Verujem u Boga, pa tako verujem da je moj put baš ovakav kakav jeste i treba da bude iz razloga koje možda još uvek nisam spoznala. U toku studija, i po završetku, radila sam i učila u velikim medisjkim kućama na raznim  pozicijama od novinara, voditelja, marketing menadžera, advertajzing menadžera, scenariste, urednika portala, blogerke… Šarenoliko, ali korisno. Odličan dril za ovo što trenutno radim i što predstavlja veliki izazov i bitan deo moje profesionalne preokupacije.

Šta čita Milica Ašćerić?

Ja sam jedna svaštara, čitam sve! Od novinskih tekstova do najozbiljnijih književnih ostvarenja. Kada je konkretno književnost u pitanju uživam da čitam drame, poeziju, volim ljubavno-istorijske romane, klasike… U trećem razredu osnovne škole pročitala sam Molijerivu „Tvrdicu” i tada sam se zaljubila u komediju. Mama je čitala romane MIR-JAM (Milica Jakovljević) sve sam ih pročitala, ali prvi je bio „To je bilo jedne noći na Jadranu”. Opčinjena sam genijalnošću Viktora Igoa koji je, imala sam utisak, svo svoje stečeno znanje, kreativnost i literarni talenat pretočio u svojevrsno remek-delo „Jadnici”.  Uživam u delima Ljiljane Habjanović Đurović. Obožavam sve romane Ljiljane Šarac, Saše Edi Đorđevića i S. M. Veljković. Poezija je moje nadahnuće i divila sam se kao dete Desanki Maksimović, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Aleksi Šantiću, Branku Miljkoviću, Milanu Rakiću…. Moj deka, mamin tata, naučio me je da recitujem „Na Gazimestanu”, divnu rodoljubivu pesmu Milana Rakića. Tada sam imala svega četiri-pet godina i sećam se, u prvom razredu osnovne škole, učiteljica Gordana Milić pitala je đake ko želi da recituje omiljenu pesmu. Deca su se javljala i recitovala „Petliću pevaču”, „Anka i maca”, „Ide maca oko tebe”… a ja sam izrecitovala „Na Gazimestanu”. Bila je zadivljena, pitala je ko me je naučio, odgovorila sam da je „glavni krivac” moj divni deka. On je, hvala dragom Bogu, još uvek živ i ima 90 godina.

Koja Vam je knjiga obeležila detinjstvo?
Uglavnom su to bile bajke koje mi je mama čitala, a pošto sam relativno rano naučila da čitam i pišem i sama sam ih iščitavala nebrojano puta. Najviše mi se u srce i misli urezala divna bajka „Devojčica sa šibicama”, Hansa Kristijana Andersena, i svaki put kada bih je čitala plakala sam. Ne znam da li mi je bila omiljena zato što je govorila o devojčici koja je na ilustracijama ličila na mene, pa sam se poistovetila sa likom u želji da podelimo tugu, bol, nepravdu, surovost života… I ja sam obožavala svoju baku, radujem se Badnjem danu i verovali ili ne rođena sam na najradosniji dan – Božić. Možda baš zato što sam rođena na Božić tražila sam razlog da verujem da i ova bajka, kao i sve druge, zapravo ima happy end.

Da li knjigu prodaje korica, reklama ili sadržaj?
Prvo izdanja knjige prodaje sve to što ste nabrojali, ali drugo, treće… peto izdanje – samo kvalitetan sadržaj i preporuka zadovoljnih čitalaca.

Da li u sintagmi ,,žensko” pero postoji prizvuk loše konotacije i kako je Vi doživljavate?
Ne znam da li postoji „muško” pero. Ako postoji „muško”, nek’ bude i „žensko”. Nemam ništa protiv. Podjednako su moćne i žene pisci. One i te kako stvaraju literarna čuda. Primeri su J. K. Rouling, Desanka Maksimović, Agata Kristi, sestre Bronte, Viržinija Vulf…

Milica Ašćerić
Milica Ašćerić

Da li Vi pišete?
Da. Poeziju i prozu. Trenutno me inspiriše uloga mame pa sam napisala zbirku pesama za decu. Nije objavljena, ali nikad se ne zna. Pišem i roman koji je trenutno na stend by-u zbog nedostatka vremena, ali i to ću završiti kad za to dođe vreme.

Koji savet biste dali piscu početniku?
Ako voliš da pišeš i za kvalitet svog literarnog izražavanja imate bilo kakvu potvrdu ne libi se da stvaraš i oživljavaš sopstvene fantazije. Bilo da su vas podsticali nastavnici, profesori, dragi ljudi, umetnici, sanjari, bivše i trenutne ljubavi, putovanja… život. Ne odustajte od snova, pišite pa makar za svoju dušu. Trenirajte i ne bežite od kritika, one znaju da budu konstruktivne i ako ste dovoljno pametni znaćete kako da ih upotrebite u svoju korist. Pišite ako volite, pa makar vam govorili da ste nepismeni. Sve će uraditi da vam polome pero i razliju mastilo po rukopisu. Samo da niko ne oseti oštrinu vaših reči ili lepotu emocije koju nosite, ali ne odustajte ako verujete da to što pišete iole vredi i može nekome da koristi. Snovi se ostvaruju ako ste istrajni u veri i hrabri da ih realizujete ne prezajuć od mogućih poteškoća i prepreka!

Po čemu je Izdavačka kuća „Evro Book” u kojoj radite specifična?
Na prvom mestu po odabiru kadra. Rade najbolji od najboljih. Po divnim naslovima koje biramo za naše najmlađe čitaoce, po sjajnim domaćim i stranim autorima i ilustratorima koji su priznati, cenjeni, voljeni i poznati. Trajemo 30 godina i to je dovoljan pokazatelj kvaliteta, istrajnosti, napornog rada, velikog odricanja i iskrenih želja svih zaposlenih da domaćem čitalačkom auditorijumu uvek predstavljamo najbolje Evro Book knjige, jer su najbolje knjige – najbolji prijatelji! Naši lepi snovi postaju stvarnost kad imamo fantastične knjigoljupce koji veruju našoj izdavačkoj kući. Iz godine u godine su sve brojniji i dugujemo im veliku zahvalnost na ukazanom poverenju i ljubavi koju gaje prema knjizi!

4 thoughts on “MILICA AŠĆERIĆ – PR

  1. Pozdrav i hvala na lepom objasnjenju i pomoci za nove pisce.Ja imam jedno pitanje i voleo bih ako bih dobio odgovor i savet u vezi njega.Naime napisao sam jednu knjigu ili bolje reci roman .Mnogi moji prijatelji poznanici rodjaci koji su imali priliku da je procitaju kazu da je Savrsena ali ja sam samokritican i kazem Dobra je.Pa bih voleo dobiti odgovor kako mogu stupiti u kntakt sa nekim izdavacem ili privatnim licem i knjigu izdati i naravno prodati .Unapred hvala

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *