Maj, reportaža ’25.

Maj, reportaža ’25.

MALO VREMENA NA MALTI

Već je postala tradicija da nekud putujemo za uskršnje praznike. Uzbudljiv je deo kada biramo destinaciju. Kako muž i ja putujemo sa mojim bratom i njegovom ženom, muški članovi ekipice prepuštaju nama dvema da predlažemo i odlučujemo. Tijana odradi istraživački deo, napravi najuži izbor, a onda ja najčešće ,,kumujem’’ kuda ćemo. Do sada na naš tandemski rad nije bilo prigovora. Ovoga puta Tijana je htela nekuda gde ima sunca, jer je Uksrs pao u aprilu. Neću vam otkriti kuda se meni išlo ovog puta, ali protiv sunca nikada nemam ništa protiv. Predložila sam Maltu.

Zašto?

Ni sama ne mogu da kažem jedan konkretan razlog. Bilo ih je više. Pre nekoliko godina na tu ostrvsku zemlju putovala je moja koleginica iz škole. Bila je toliko fascinirana tim putovanjem da je priču o tome pričala svakome ko je hteo da je sluša. Sada mislim da je trebalo da održi interno usavršavanje i sve nas lepo upozna sa detaljima. Ona je imala šta da ispriča. Ja se sećam samo te njene snažne fascinacije… Drugo, morala sam da pogledam na karti gde se Malta tačno nalazi. Usred srede je u Sredozemnom moru. Zanimalo me je šta joj je od kopna blizu. Sicilija je od nje udaljena 100 km, a Afrika 300 km. Treće, (možda je vama banalno, ali meni izuzetno značajno), uvek su mi se sviđale pesme i izvođači sa Malte na izboru za Pesmu Evrovizije.. Donosili su neku snažnu energiju, brz ritam i etno melos. Četvrto, uz tu zemlju sam vezivala drevno postojanje, srednjovekovnu tradiciju, priču o vitezovima i nisam pogrešila.

Tako se mi ukrcasmo u avion, i uz mini plazmicu i malu flašicu vode kao okrepljenje dobijeno od mlade stjuardese, otputovasmo u sunčane krajeve. Let je trajao 1 sat i 50 minuta. Kako je aerodrom udaljen od urabnog dela ostrva, bila sam prilično razočarana udžericama, prašinom, zatvorenim radnjama, kao da smo u Egiptu ili Tunisu, i to u onim siromašnim predgrađima. Dozvolila sam sebi komentar da smo mi u Srbiji Evropa i EU, a ne oni. No, strpljen spasen. Kako smo izbili na put koji prati obalu moj stav je počeo da se menja. Preda mnom su se zaplaveli rubovi uvala, zlatom se zacaklile zidine Valete (pažnja, nije La Valeta, već samo Valeta, to smo naučili tokom putovanaja, a tako piše i na putokazima), biserno su se belili visoki hoteli, lenjo su se ljuljuškali u znak pozdrava brodovi u brojnim lukama. Prošla me je u taku zlovolja. A kada sam ušla u sobu hotela (u gradu Sliema, čita se Slima) i bacila pogled kroz prozor, ostala sam bez teksta. Bukvalno. Preda mnom se prostirao zaliv kao da smo u Nici ili Montekarlu. Kada su neki školarci videli sa tog mesta slike, zbog višespratnica naspram našeg hotela pomislili su da su u Dubaiju. Ja sam znala da sam na rasjkom mestu. Avantura je mogla da počne. Uplatili smo sve izlete, ali je program počinjao narednog dana. Nismo hteli da gubimo vreme sedeći u sobi celo popodne. Raspitali smo se, sedli u autobus 13 A i otišli u Valetu. Bilo je neobično pratiti logiku vožnje, stajanja i ulaženja u vozoila s leve strane, ali smo se snašli (na Malti vozi se levom stranom). Valeta zauzima manje od jednog kvadratnog kilometara! Opa! Da li ste to znali?! To je tvrđava, čija je unutrašnjost naseljana. Znate li koliko stanovnika živi u Valeti? Svega 6000 (još jedno opa!). Stvar je tome što se i van zidina izgradilo predgrađe. A kako su gradovi rasli i širili se na ostrvu, tako su se naslanjali jedan na drugi i bukvalno se spojili i slili u jedan neprekidni niz!

Državu Maltu čine 3 naseljena ostrva: Malta, Komino (na kome stalno živi samo 2 stanovnika, ali se uprkos tome vodi kao naseljeno) i Gozo.

Drugog dana samo se vozili čamcem i obilazili čudesne pećine (Plave pećine) na jednom delu Malte. Obišli smo Mdinu, koju još zovu Grad tišine, njeno predgrađe, tj. drugi grad po imenu Rabat. Mdina ima 2 ulaza. Jedan čeoni, kroz koji je nekada ulazila i izlazila vlastela, i bočni za običan narod. Mi smo ušli kao aristokrate, a izašli kao pučanstvo!  Posetili smo zanatsko selo po imenu Ta’ Qali. U zanatskom selu smo se uverili koliko su snalažljivi Maltežani. Oni su od starih vojnih hangara, nakon povlačenja Britanaca sa ostrva, napravili zanatske radionice. Tu izrađuju ručno predmete od stakla i filigranski nakit od srebra. S vremenom je to zbog atraktivnosti i povoljnih cena postalo popularno, pa je sada jedna od nezaobilaznih mesta obilaska brojnih turista. Ne nosim srebro jer mi crni i tamni. Međutim, na tom mestu nisam mogla da mu odoliim pa sam vrlo povoljno kupila srebrni broš. Ručali smo fenomenalno spremljenog brancina u ribarskom selu Marsaxlokk (Marsašlok). To selo je čuveno po bazaru/pijaci na obali i šarenim čamcima po imenu luzzu (lucu). Imali smo vremna za fotografisanje, šetnju, a i brzu kupovinu. Nisam ni tog puta odolela pa sam kupila nekoliko poklončića za moje saradnike na promovisanju knjiga, a sebi kecelju s natpisom Malta. (Baš mi je toplo oko srca sada kada je opašem…)

Fantastičan provod pružio nam je izet na ostrvo Gozo 3. dana. Nisam imala nikakva očekivanja, valjda sam zato i bila tako očarana ovim ostrvom! Već je vožnja trajektom uzbudljiva. Vožnja autobusom uskim uličicama je traumatično nesvakidašnje iskustvo! Penjanje na tvrđavu Citadelu po jakom suncu je kao da ste vojnici koji se u nju vraćaju sa zadatka. Nakon Citadele spustili smo se u glavni grad ostrva – Viktoriju. Nekada se grad zvao Rabat (kao na Malti, jer to znači Utvrđen grad), ali su mu Britanci promenili ime u čast svoje kraljice Viktorije koja nikada nogom nije kročila ni na jedno ostrvo Malte.

Ručali smo čuvenu maltešku zečetinu u zalivu Xlendi (Šlendi). Pili smo lokalno vino i jeli kolač pečen od testa i punjen mlevenim urmama. On se služi topao, a preko njega je serviran hladan sladoled. U centru zaliva su simpatični lokalčići. U jednom delu su stepenice koje prate litice i vode do fenomenalnog vidikovca, odakle se vidi sav zaliv i otvoreno more. Odakle god da gledate more, shvatate da ono na Malti ima hiljadu lica! Boje su mu spektakularne, neopisive. Zato ću uz tekst priložiti neke slike u pokušaju da bar malo dočaram atmosferu, boje, lepotu predela!

Ni po povratku u hotel nismo mirovali. Izašli smo i šetalištem otpešačili do narednog mesta St. Jeronima. Odmor za dušu! Da ne pričam o smehu i zafkanciji kao da smo deca na ekskurziji! To je pravo punjenje baretija!

Četvrtog dana, po odjavljivanju iz hotela (teško mi je to palo) organizovano smo autobusom otišli na poludnevni izlet u Valetu. Nama je to bio drugi put, ali sagledali smo je na nov način uz vodiča i njenu priču. Simpatična je bila ta Mojca, priča joj je bila prigodna, informativna, vesela, s puno detalja iz svakodnevnog života na Malti na kojoj je ona punih 15 godina, inače je iz Slovenije. Kaže da na Malti ima 3 vodičkinje iz bivše YU koje vode naše turiste.

Dakle, Valeta. To je jedan od najbolje očuvanih baroknih gradova Evrope. Gradili su ga pripadnici viteškog reda Svetog Jovana. Naravno da je pod zaštitom UNESCO-a. Izgrađen je u 16. veku. Gradili su ga vitezovi Hospitalci. Ispred glavnog ulaza sada je moderna Triton fontana, jedan od zaštitnih znakova grada. U grad se ulazi preko mosta (kroz kapiju) koji je nekada bio viseći i noću se podizao. Ispod je kanal nastao vađenjem kamena kojim su zidine i zdanja zidani. Grad je opasan masivnim bedemima. Sve ulice sa 3 strane sveta izlaze na more. Išli smo glavnom ulicom ka Trgu Republike. Videli smo Biblioteku, koja je lepa kao iz nekog filma. Inače, na Malti su snimani brojini filmovi: Gladijator, Troja, Mornar Popaj, Grof Monte Kristo, serija Igra prestola… Videli smo Katedralu Svetog Jovana, nekada zvaničnu crkvu malteških vitezova, u njoj su sahranjivani veliki majstori Reda. Išli smo na zidine tvrđave gde su čuveni vrtovi u bašti po imenu Barake. Tu u podne i dan-danas ritualno pucaju topovi. Odatle puca i pogled na Tri grada koja su naspram Valete, na zaliv i luku. A more, more je kao naslikano četkicom impresionističkog slikara…

Jeli smo u jednoj od strmih bočnih učičica sa nakrivljenim stolom i kariranim stolnjakom. Pasta je bila čudesna!

Malo je vremena bilo na Mlati. Ni duplo ne bi za nju bilo dovoljno.

Idite, vidite, doživite je u svoj njenoj raskoši. Ja sam očarana njome!!!

 !!! 10 zanimljovosti o Malti:

1. Danas nijedno ostrvo ove zemlje nema reku, potok, bilo koji izvor pijaće slatke vode. Vodu za piće uvoze, a za ostalu upotrebu prerađuju morsku tako što je vrše njeno rasoljavanje. Nekada su skupljali i koristili kišnicu za piće.
2. Reč ,,malek’’ potiče od Feničana i znači SKLONIŠTE.
3. Legenda kaže da se na jedno od ostrva Malte nasukao brod Svetog Pavla.
4. Malta je bila britanska kolonija do 1964. godine.
5. Vitezovi reda Svetog Jovana na Maltu su se doselili 1530. Predvodio ih je veliki vitez Žan de la Valet.
6. Sve kuće sagrađene su od krečnjaka. Malta ga izvozi.
7. Malta je postala članica EU 2004. godine.
8. Legenda kaže da je na Gozu živela nimfa Kalipso koja je 7 godina tu držala zatočenog Odiseja. (Mislim da mu nije baš teško palo).
9. Vodičkinja je rekla jednu važnu činjenicu – ako ćete provod, centar, urbane delove, grad, onda nemate lepe plaže. Ako imate plažu, onda je hotel van tog urbanog dela (čitaj nedođiji).
10. Naselja na Malti čuvena su po šarenim uskim balkonima. U srednjem veku oni su bili braon i sivi. Britanci su doneli boje za farbanje čamaca, pa su stanovnici počeli da ukrašavaju balkone vedrim bojama. Građeni su od drveta koga nema na ostrvu. Zato je gradnja balkona bila skupa, simbol bogatsva i statusa porodice koja u toj kući živi.