Novembar 2025.
SUMIRANJE UTISAKA, PRAVLJENJE PLANOVA
Za mene je novembar nebitno bitan kada je pisanje u pitanju. Ovaj mesec je u sendviču između Beogradskog sajma knjiga u oktobru i Lagunine Noći knjiga u decembru. Novembar je mesec za predah, sumiranje rezultata i utisaka, pravljenje planova.
Za mene je 2025. godina generalno najuspešnija otkako pišem, ali o tome ćemo kada dođe decembar (jer ću tada praviti rezime). Oktobar je sam po sebi bio spektakularan. U njemu se dogodilo nekoliko izuzetno važnih stvari. Po prvi put sam na poziv bibliotekara iz Jagodine gostovala u njihovoj biblioteci. Možda se ponavljam, ali moram da kažem da se izuzetno radujem kad god svojim knjigama otvorim vrata neke nove gradske biblioteke. To znači direktan kontakt sa mojim čitaocima, razmenu utisaka i dobre energije, a priča se proširi dalje, i ja se popnem stepenik više na putu predstavljanja svog stvaralaštva. Takođe je u oktobru usledio i poziv za gostovanje u biblioteci u Negotinu. Izuzetno me je obradovao. U Negotinu, pa ni u negotinskoj biblioteci, nikada nisam bila. Odložili smo to za proleće u nadi da će druženje prerasti u obilazak kraja i pravu malu ekskurziju. Sve su to bili biserčići, dok je prava niska bisera bio Beogradski sajam knjiga. Mnogo sam razmišljala kada bi trebalo da se pojavim na njemu. Odlučila sam da to bude prvi vikend i to nedelja iz nekoliko razloga. Prvi je što ja ne volim odložena zadovoljstva i čekanje. Ja bih sve sada i odmah, ako može. Shvatila sam da mi taj rani termin odgovara iz još jednog razloga. Imaću materijala za objavljivanje tokom čitavog Sajma i neću gubiti vreme tapkajući u mestu, već ću gruvati kao haubica. I poslednji motiv bio je taj da je u pitanju vikend, slobodno vreme, neradni dan, kada ljudi komforno mogu da dođu na moj poziv i poziv mog izdavača, i, naravno, svojevoljno, pa da slučajno kod mene navrate. Takođe sam mislila i o đacima i njihovim roditeljima koje sam pozvala da me podrže i dođu na potpisivanje. Svima je lakše kada ne moraju da trče s posla na neki događaj. Logika mi je bila dobra, samo, trebalo je još obezbediti željeni termin. Obratila sam se PR-u Lagune. Realno, ne znam da li bih dobila to što sam želela prošlih godina. (Laguna ima mnoštvo isprofilisanih i popularnih domaćih pisaca. Treba ispuniti i udovoljiti svima nama). Ove 2025. pregovaračka pozicija mi je postala sasvim drugačija zahvaljujući velikom uspehu romana ,,Buket žutih ruža’’. Njegov opstanak, ostanak i visoko kotiranje na Laguninoj Top-listi 40 najprodavanijih, od samog izlaska u maju ove godine pa sve do dana današnjeg, za mog izdavača i njegove zaposlene, prava je enigma. Kažu da je istinsko čudo kako ga novi naslovi ne potiskuju, iako je u samom vrhu jako dugo. Kažu i da sam ušla u nišu najprodavanijih pisaca. Predviđaju ovom romanu da će biti long seler. (Za mene sve to i nije neko čudo, jer znam da sam u svoj razvojni put uložila više od deceniju života, da sam izgarala nad svakim rukopisom i svakom objavljenm knjigom, da nisam stajala ni kad je podrška izdavača bila tanušna, ni kada se nije sve odvijalo po planu, ni kada je bilo saplitanja i klecanja, ni kada bih se umorila i obeshrabrila, nikad, apsolutno nikad nije bilo stajanja! Uvek sam gurala napred s istim entuzijazmom, nadom, verom i ljubavlju prema pisanju. Razvijala sam se, menjala, sazrevala i dorasla do ,,Buketa’’. Zato nije on fenomen, već moji napori i fantastičan entuzijazam koji ne jenjava!). I pre tog book booma ja sam imala petlje i hrabrosti da tražim ono za šta sam mislila da mi kao kvalitetnom autoru pripada. Sada sam to uradila bez drhtanja ruku i klecanja kolena. Pitala sam lepo mogu li u nedelju 26. 10. u 12 h potpisivati knjige na našem (Laguninom) štandu. Učinila sam to 20 dana ranije od prvog sajamskog dana. Mislim da sam među prvima to učinila, ako ne i prva. Iz moje kuće primili su moju molbu k znanju, a potom su mi i izašli u susret. Termin je bio moj! Usledile su brojne pripreme. Dogovrila sam se sa devojkom (Ivanom) koja mi je radila kampanju kada je roman izlazio da je i sada uradimo za Sajam. Pozvala sam prijatelje da dođu na potpisivanje, (muž i deca su pre toga ,,rezervisani’’), spremila sam objave i najave za drušvene mreže, pozvala svoje učenike i njihove roditelje. Išla sam u kupovinu da pripremim stajling. Znala sam da mora biti neki žuti komad garderobe. Muž me je pitao (kada je video sako) mora li toliko da šljašti i da li sam baš tu boju želelal (;)), odgovor je bio da jesam. Slike pokazuju da je izbor bio u skladu sa prilikom i da sam imala dobar osećaj.
I onda je došao taj dan. Za mene praznik. I ponovo je padala kiša – kao 8. maja kada je knjiga izašla, a mi imale kampanju, ili kada sam imala promociju u Gacku (mesecima ni kap nije pala, ali tada se sručio veliki pljusak)… Nisam dala da me to omete. S osmehom na licu i nadom u srcu, otišla sam na Sajam. Imala sam sat vremena za potpisivanje. Neki čitaoci su došli ranije, pa sam počela u 11.50. Publika je navraćala u talasima, čekala u redu, grlila me, ljubila, malo smo pričali, mnogo se smejali, dala sam i izjavu za jednu emisiju (Play) i sve je potrajalo do 13.10. Bilo je veličanstveno. Bilo je iznad svih mojih očekivanja!!! Tako sam srećna, radosna, ponosna. Sve što se ove godine događalo i događa, ostvarenje je mog sna. Ja budna sanjam!
Kao šlag na tortu došli su izveštaji Izdavačke kuće Laguna da je danima na Sajmu u našoj kući moj roman ,,Buket žutih ruža’’ bio među 10 najprodavanijih naslova. Kakva je to čast! Kakvo je to zadovoljstvo! Kako je to neverovatna stvar. Naučnofantastična. Hej, u svem onom moru knjiga, naslova, vrhunskih svetskih i domaćih autora jedna mala kap, jedan ,,Buket žutih ruža’’ da izroni iz mraka, sve oboji svojom žutom bojom i bude jedan od naitraženijij, najprodavanijih! Kakvo je to priznaje – za mene, moj rad, trud, za moje stvaralaštvo, način pisanja, temu koju sam izabrala, likove koje sam stvorila!…
Poštovani čitaoci, hvala vam na poverenju! Očarana sam i beskrajno zahvalna. Zato je novembar mesec kada ću malo da iskuliram. Uživaću u plodovima svog rada. Sumiraću rezultate učinjenog, praviću nove planove.
Trinaestog novembra ću imati promociju u 18 h u Kostolcu (biće to moje drugo gostovanje u toj divnoj biblioteci). Eto, priča ne prestaje da se širi. (Neće u novembru samo da se leškari, čita i ručka). Spremam se i za Noć knjiga u decembru. I, da, ono najvažnije, privodim kraju novi rukopis. Nadam se da će se dopasti urednici i da ćemo ga prirediti za iduću godinu. Ja dajem sve od sebe, nadahnuta sam, raspoložena za stvaranje i igru duha. Sve ostalo je izvan mojih moći. Pripremam vam opet nešto novo, toplo, iskreno, emotivno, prepoznatljivo, duhovito, iskustveno, snažno…
Moje je da pišem najbolje što znam. Ostalo je na izdavaču. Da taj rukopis ugleda svetlo dana u 2026. biće jedna od mojin novogodišnjih želja za Deda Mraza.
Do tada, uživajmo u novembru i predahu koji on pruža!
Voli vas vaša Ljiljana Šarac!