DUŠANOVA KLETVA
Roman ,,Dušanova kletva” Vanje Bulića je jedan oštar, brutalan, hrabar tiler. Hrabar jer progovara u ime ugnjetenih, poniženih, zlostavljanih, silovanih, prodatih… On nemoćan gnev prevodi u akciju i vapi za pravdom koju pojednici ili udruženja pokušavaju da dosegnu i na različite načine sprovedu.
,,Ispred Palate pravde, naslonjena na spomenik caru Dušanu, pronađena je kesa za đubre i u njoj odsečena ruka. Kakvu poruku šalje odsečena ruka čoveka koji je tri puta bio u zatvoru zbog silovanja? Odgovor traži novinar Novak Ivanović, dok policija po nečijem naređenju usporava istragu.
Sumnja pada na društvo Dušanovi sledbenici, koje se zalaže za striktnu primenu zakona kao u vreme vladavine cara Dušana (,ako vlastelin uzme drugu bez njenog pristanka, da mu se obe ruke odseku’). Članovi društva su roditelji, braća, sestre i prijatelji silovanih žena, ili dece koja su pretrpela torturu pedofila, ili devojaka koje su završile kao belo roblje… Da li su Dušanovi sledbenici društvo osvetnika ili neformalno udruženje koje pokušava da probudi savest zemlje u tranziciji?
Kad sazna da iz Beograda ka Kosovu kreće već utabanom stazom minibus sa devojkama koje će završiti kao prostitutke u noćnim klubovima i bordelima na Kosovu, u Italiji ili na Bliskom istoku, Novak kreće u Mitrovicu, Prizren, Prištinu… U manastiru Sveti Arhangeli, kraj groba cara Dušana, sreće monaha Onfurija, koji mu govori o Dušanovoj kletvi na potomstvo.
Posle povratka u Beograd, monah postaje Novakova noćna mora. Dok istražuje ko stoji iza trgovine belim robljem i prikriva glavne aktere zbog kojih je uzdrmana vlada, Novak više nije siguran da li je kosovski monah san ili java…”
Nakon pročitanog ovog sažetka sa zadnje korice knjige, bila sam potpuno ,,kupljena”. Sve što volim steklo se na jednom mestu: društvena kritika, borba za pravdu, iznošenje problema koje svi prepoznaju, a niko javno ne spominje… Uz to Vanja na svoj način osnovu priču ,,začinjava” začinom iz prošlosti, unoseći delove iz Dušanovog zakonika u kom je na sve načine branjena i čuvana pravda. U tom zakoniku nije bilo protežiranih i povlašćenih. Kazna je sprovođena nad svima koji su članove zakonika pogazili i prenebregli.
Kao senka – lik, misli, delo, snaga, harizma, prvog i najvećeg srpskog cara klizi preko ovih stranica. To je učinjeno tako sugestivno u ubedljivo, da i čitalac povremeno dobija poriv da se osvrne, jer ako to učini neočekivano, možda ugleda sen vladara čije reči i delo lebde nad srpskim narodom do dana današnjeg.
Junaci iz Bulićevih prethodnih romana šetaju i kroz ,,Dušanovu kletvu”. Tu su novinar ,,Duge” Novak Ivanović i njegova supruga Suzana, Muška – koleginica iz redakcije i verni pomagač…
Radnja je brza, a krstarenje Beogradskim četvrtima i ulicama tako intenzivno da vam se čini da se junaci ni na trenutak ne zaustavljaju i da nikada ne miruju.
Pisac široko zabacuje mrežu i u njoj štošta lovi – korumpirane policajce, makroe, kontroverzne biznismene koji opstaju i ostaju uz svaku vlast u zemlji zahvaljujući mitu i prljavim poslovima…
Oduševio me je deo romana koji na satiričan način spaja prošlost i sadašnjost i prikazuje neobično, a upečatljivo poimanje deljenja prade:
,,U misli mu se vraćaju rečenice iz Dušanovog zakonika. Vlastelin koji opsuje i osramoti vlastelinčića, da plati sto perpera, i vlasteličić ako opsuje vlastelina, da plati sto perpera i da se bije štapovima…
Na usnulom Novakovom licu titra osmeh. Zamišlja primenu ovog člana Dušanovog zakonika u Narodnoj skupštini. Poslanik opsuje poslanika, a predsedavajući saopštava kolika je globa za psovku i koliko će nekulturnih poslanika biti tučeno štapovima. Presamite ih preko govornice, spuste im pantalone do kolena i biju ih štapovima po goloj zadnjici. Potpuno se rasani, ponovo upali sveću, uključi komjuter i nastavi da iščitava Dušanov zakonik…”
U ,,Dušanovoj kletvi” preovlađuje radnja u modernom vremenu. Tu su zapleteni putevi mnogih kršilaca zakona. Onih koji vrbuju maloletnice i preko Makedonije ih prebacuju u Italiju. Tu su i nelegalni kupci originalnih srpskih ikona… Tu su lovci za peharom koji prima 3 l vina i iz kog je lično naiskap pio sam Dušan Tu su agencije za hostese na sajmovima, a zapravo su paravan za prostituciju… Pa onda silovatelji koji su posle par godina pušteni na slobodu, da bi već prih dana van rešetaka počinili novi zločin…
S druge strane su zavedene i obeščašćene žene i nemoćni rođaci, prijatelji, koji nemaju način da se obračunaju sa zločincima. A njihovi najmiliji su se ili povukli u sebe, ili su digli ruke na sebe…
Iako nije u skladu sa zakonom, nemoć nekoga od njih se preobratila u bes. Probudio se osvetnik i mnogima pomrsio planove.
Zbog izabrane teme i načina njene obrade brojne moralne dileme se postavljaju pred čitaoca koji se latio ,,Dušanove kletve’’.
Svi mi želimo da sačuvamo mir svoje duše. Ne želimo ni da mislimo ni da činimo ono što je pogrešno, ali šta raditi kada smo na strani žrtvi i onih koji govore i delaju u njihovo ime?…
U tome im u knjizi pomažu novinari Novak i Muška, detektiv Obrad… Pritom pomagači hodaju po ivici da prekrše zakon, ali to ne čine. Do kraja priče ostaju na onoj svetloj strani kao neokaljani borci za dobro i pravdu.
Čitala sam mnoge Bulićeve romane. Ovaj mi se čini kao jedan od najhomogenijih, najbolje upakovanih. Odlično ,,skrojenih’’. Nije razvučen. Nema mnogo umetnutih pojašnjenja. Ne liči na leksikonsko prepisivanje iz enciklopedija. Sve je s merom. Informativno. Intrigantno. Zanimljivo.
Ako je nekim romanom Vanja Bulić zaslužio da ga zovemo srpskim Den Braunom, onda je to sigurno ,,Dušanov zakonik” jer je šmekerski iskoristio Braunove fore, posrbio ih je i prilagodio svojoj temi. Napisao je pravu poslasticu za sve ljubitelje ovog žanra!
