Značaj medija za afirmaciju pisca i njegovog stvaralaštva je nemerljiv! Nesaglediv! Ogroman! Bez premca!
Od prvog bloga sam do koske iskrena. Iznosim vlastita iskustva i stavove, u nastojanju da moji tekstovi budu od pomoći na putu novim (pa i iskusnijim) piscima koji u njih zavire.
Zato nema odustajanja pred teškoćama. Nema zabijanja glave u pesak.
Skrećem pažnju na najopasniju strategiju koja se u psihologiji zove: sladak limun – kiselo grožđe. Odnosno, na proglašavanje nevažnim nečeg što ne možemo da dosegnemo (ili nam se to u nekom trenutku učini).
Ne, to što smo mi nesigurni ne umanjuje značaj onoga ka čemu težimo. Naprotiv! Treba da nas motiviše da ka tom cilju stremimo, da bismo kad-tad trijumfovali!
Kako da se za umetnika čuje, ako njegovo ime ne može da se pročita ni u jednim novinama, ne priča se o njemu ni na jednom radiju, ne predstavi se na nekoj od brojih televizija?!
Čuće se putem društvenih mreža (koje su sledeća tema), putem preporuke onih koji su delo pročitali ili na nekoj od organizovanih promocija…
Ali hajde da se malo poigramo brojkama, nakon čega će mnogo toga doći na svoje mesto:
Na fejsbuk profilu maksimalan broj prijatelja je 5000.
Na fejsbuk stranici broj pratilaca je neograničen, ali i tu su dometi od 5 do 10 000.
Instagram je jako važan ,,novi prozor u svet”, ali i tu se broj pratilaca meri u hiljadama.
I – to je to. Krug ljudi na koji možete da računate iznosi maksimalo 30-ak hiljada. Njima plasirate informaciju da ste objavili knjigu jednom, dva puta, pedeset pet puta, ali oni to već znaju.
Potrebni su vam novi ljudi.
E, za to služe mediji.
Zamislite samo tiraže dnevnih novina, nedeljnika, mesečnih časopisa! Zamilite sve ljude u kancelarijama, u foteljama, po frizerskim salonima, u autobusima, kako ih listaju (ili čitaju) i naiđu na tekst, fotografiju, reklamu ili samo kratku vest da ste objavili roman.
Oho-ho! Koliko je to krupan pomak.
Pa onda radio koji se sluša, radio – ne radio.
A tek televizija!!!
Jedan marketinški stručnjak me je osvestio, objašnjavajući koliko je televizija ,,skupa igračka”, počev od studija, kamera, celokupne opreme…
,,Zato je toliko i značajna!”, istakao je.
Govorio je i o njenoj gledanosti, o vremenu koje provodimo u TV ekrane, o milionima ljudi koji prime informacije koje putem tog medija bude plasirana.
Sve je uporedio sa požarom, i meni se ta stilska figura uezala u svest.
Nije za potcenjivanje! Naprotiv! To je tema za pravljenje ozbiljne dugoročne strategije!
– Preteško je! – reći ćete.
– Gotovo je nemoguće! – odmahnućete glavom.
A ja ću se uhvatiti za tu reč –gotovo-, jer to nije sasvim! Ona ostavlja prostora za nadu.
– Kako?! – pitaće se oni koji će i uspeti.
Evo nekoliko praktičnih saveta, a sigurna sam da ćete i sami doći do neke originalne ideje.
Setite se one narodne: Ko pita, ne skita!
Dakle, počnite od svoje okoline: prijatelja, komšija, rođaka, kolega… Neko će već poznavati nekog novinara, urednika, voditelja. Zamolite ga da vas poveže sa njim. Imajte spremno pismo u kome ćete se predstaviti ko ste, šta radite i koja vrsta usluge vam treba!
Pišite i sami redakcijama, preporučujući se za gosta.
Tražite od svog izdavača da vas medijski ispromoviše.
Ponudite nekoj redakciji da poklonite nekoliko primeraka knjige, a da za uzvrat budete njihov gost.
Platite sami reklamu, ako ne može drugačije!
Verujte, ništa se neće desiti (gotovo nikad) ako sami ne ,,pogurate”, ne pokrenete stvari.
Kada jednom strategija prođe, dobićete na samopouzdanju i shvatiti da su čuda moguća.
Kontakte koje budete ostvarili, negujte i zapišite u neki rokovnik. Biće još knjiga i povoda da se družite.
Upamtite: medijsko eksponiranje je nužno, neophodno, korisno, značajno, uticajno, sa neslućenim pozitivnim efektima!
Do zvezde vas deli samo jedan poziv! Zato hrabro napred!
