PISAC I DRUŠTVENE MREŽE
Pisac treba da bude izuzetno fleksibilan. Nevezano za pol, godine, žanrovsko opredeljenje, on naprosto mora da prati društvene mreže. Zapravo, ne da bude samo nemi posmatrač kao u bioskopu ili pozorištu, već i veoma aktivan učesnik.
Kako? Zašto?
Mlađi autori su u prednosti jer oni kao da u genetskom kodu imaju jedan deo vezan za internet i taj njegov nepreglendni virtuelni svet. Otuda oni kada počnu da da se bave pisanjem, fejsbug, tviter, instagram, vebsajtove koriste kao prostor kojim suvereno vladaju. Autori malo zrele dobi će ili stajati sa strane i coktati s neodobravanjem (a ja bih pre rekla nerazumevanjem). ili će se zatrčati i uskočiti u hladnu vodu i zaplivati iz sve snage.
,,Sve što se otpočne, mora se završiti”, govorila je moja baka. Mudre su te stare žene. Sve njihove misli su apsolutno tačne.
Isto je i sa piscem i društvenim mrežama. Počinje se od opipavanja pulsa, odnosno, upoznavanja sa zakostima mreže na kojoj će se iz jednog ličnog prisustva i oglašavanja preći na poslovno. Onda se bira strategija. Šta se želi postići kada se jednom u virtuelni svet iskorači kao autor jedne izdavačke kuće i konkretnog dela. Onda se bira način na koji to valja učiniti.
Za to je od velikog značaja manevar koji se zove ,,virkanje u tuđe dvorište”. Jer, niste vi prvi koji ste shvatili značaj i važnost prisustva na društvenim mrežama. To su spoznali i iskoristili i mnogi pre vas. Valja videti kako su se oni upustili u tu igru i na koji način su se pozicionirali. Neki profili će vam se dopasti, pa ćete i sami početi da ih posećujete, pratite, lajkujete im objave, drugi će vas odbiti svojom agresivnošću, jednoličnošću, neinventivnošću… Pedagogija kaže da je mnogo bolje učiti na tuđim, nego na svojim greškama. Neke od zapažanja valja staviti i na papir. Zapišite ideje, sve što vam se dopalo, pa to prilagodite svom ,,rukopisu”, stilu, temperamentu, senzibilitetu. Kreativnost ovde dolazi do punog izražaja.
Znate, na Fejsbuku su podjednako značajna i pisana reč i fotografija. Kombinacija i jednog i drugog otvara more neslućenih mogućnosti.
Takođe se može napraviti dugoročna strategija. Ona će imati svoje etape i biće planski raspoređena na određene vremenske segmente. Započećete objavom i fotografijom o sklapanju Ugovora sa svojim izdavačem, pa predstaviti idejno rešenje korica uz sažetak kako biste zagolicali maštu ljubitelja lepe reči. Kada roman izađe, tu je objava o prvom primerku koji vam se našao u rukama. Pa roman na policama knjižare. Onda objave i priča o prvim čitaocima u čijim se rukama našao, pa o njihovim utiscima. Tada će uslediti vaša gostovanja na medijima pa je i to divna objava. Sve to vreme treba izbaciti po koji citat i sličicu, odlomak i fotku romana… Kroz neko vreme vaša knjiga (nije ultimativno roman, može biti zbirka pesama, priča, eseja… ali je pristup isti) kreće na put. Čitaoci počinju da kače fotografije s putovanja i utiske kada knjigu pročitaju. To su prave poslastice za vašu dušu, ali i za fejsbukovce i instagramere.
Ja lično najčešće čitam knjigu koju mi preporuče moji prijatelji čiji ukus poznajem, a preporuci verujem. Verovatno je tako i sa mnogim drugim čitaocima. Zato su preporuke na društvenim mrežama zlata vredne.
Moj moto je: Neka se priča širi. Objavama na fejsbuku ona živi, kreće se, raste, širi se, a da sem truda, entuzijazma, mnogo ljubavi i nade, ni dinar u to niste uložili!
Podjednako je važno shvatiti i koristiti logiku Instagrama. Moja dosta mlađa drugarica, koja se na Instagram brzo i lako prestrojila, (ja sam to učinila mnogo teže, i ne izdajući Fejsbuk kome sam ostala verna) sažela je suštinu Instagrama u jednu rečenicu i potpuno me prosvetlila: ,,Na instagramu kačiš samo kvalitetne i lepe fotografije!”. Hvala joj na toj mudrosti. Instagrameri zaista očekuju ulepšanu stvarnost. Oni su velike estete i ljubitelji dobre fotografije. Zato sam se u tu priču upustila kao u potpuno novu nauku koju treba da svaladam. Nudim vam prečicu da u tu virtuelnu stvarnost uđete spremni i odmah počnete da koristite njene potencijale.
Tri su polja na kojima se vredi angažovati: feed – to je vaš zid na kome kačite fotografije uz tekst koji ne treba da bude preopširan (njega ostavite za Fejsbuk), story – to je onaj kružić iznad u kome objava traje 24 sata. On služi za brzi preglede. Nosi zadovoljstvo otkrivanja nepoznatog i prave svakodnevne duhovne igre. U tom polju imate kvizove, pitalice, odbrojavanja, ankete, ,,mrdalice” koje skreću pažnju – i zaista je jedan mikro svet koga valja istaržiti i savladati jer istinski privlači pažnju. Ni tu, u storiju, ne treba biti monoton i agresivan, jer će početi da vas izbegavaju. Sjajno je tu još što postoji statistički prikaz za svaki vaš stori koliko ljudi ga je pogledalo i slično, a on ako je dobar, odvešće posetioca i do vaše profilne strane gde se vi i neki knjigoljubac zapravo istinski upoznajete. Zato pažljivo birajte vašu profilnu fotografiju. Neka vas upamte i čim bace pogled znaju da se radi o vama. To možete postići krupnom profilnom fotografijom ili nekim upečatljvim komadom garderobe u nekoj upadljivoj boji. Razmislite i o tome. Već sam jedan ceo blog posvetila činjenici da ljudi slušaju očima. Pretvorite to u vašu prednost!
Drugarski savet je da ne kačite previše storija, niti previše objava na vašem zidu u jednom danu. Još jedan koristan savet je da zapratite druge, da bi i oni vas zapratili. Nemojte preterivati u tome jer mogu da vas kazne i blokiraju vam tu opciju.
Takođe postoji opcija da reobjavite nečiju objavu. Tada ste učinili lep gest koji sigurno neće ostati nezapažen.
Vidite, društvene mreže pružaju beskrajne mogućnosti, ovo je samo njihov delić prelomljen kroz moje iskustvo.
Jedan prijateljica koja je marketinški mag mi je rekla da najbolje prolaze na Fejsbuku i Instagramu ,,mrdalice”, nešto što se kreće, pomera, privlači pogled, skreće pažnju i tera posmatrača da stane, zaustavi se, registruje to što ste okačili. E, tada je on ,,vaš”! Zato se pozavbaviti video prilozima, klipovima, snimcima…
Osmislite trejler za vašu knjigu i postavite ga na društvenim mrežama. Snimite se kako čitate odlomak. Obratite se uživo na instagramu…
Uradite nešto za vaše ,,čedo”. Uvek će neko to da vidi, čuje, prokomentariše. Tako se stvari pokreću, a priča se širi.
Sve je bolje od starha i sedenja skrštenih ruku.
Raširite ruke i poletite! Samo nebo vam je granica!!!
