Ana Vranić Gajić, večna pletisanka
Ana je dugo bila moja virtuelna prijateljica. Privukle su me njene inverzivne rečenice, slikovite metafore, neočekivana poređenja. Njen jezik je sočan, a duh vedar i veseo.
U komunikaciji je bila neposredna i prijatna, pa sam se prosto srodila s njom kao da se dugo znamo.
Uvek se plašim uvođenja treće dimenzije u druženje i izlaska iz društvene grupe u svet. Ana i ja smo se srele zahvaljujući tećoj prijateljici.
Pokazalo se da su zanimljivije, lepše i prijatnije uživo nego što sam mogla i da sanjam.
Iako Ana gradi svoju spisateljsku karijeru kao prozaista, ja sam očarana njenim pesmama. One su vrcave, brze, iskrene i tople. Svevremene. Podsećaju me na jednog našeg velikog pesnika, pa Anu doživljavam kao ženskog Dobricu Erića!
Evo što ona o sebi kaže:
Rodila sam se u Dragačevu, u mojim Mirosaljcima na Moravici pokraj Arilja, u regionu užičkom, septembra jednog 1964.godine. Medju šljivama, malinama i livadama. Završila sam osnovnu školu u Latvici i usmerenu školu Kultura i javno informisanje u Požegi, tada Užičkoj. Turizam me posle obuzeo, pa upisah i diplomirah na Odseku za turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Dugi niz godina u turizmu sa ljubavlju radih, u jednom velikom državnom preduzeću. Sada organizujem putovanja za dušu po lepoj Srbiji. Pisanje je moja strast i moj lek. Pišem prozu i poeziju. Osim nagrada na literarnim konkursima u školi, nagrađen je jedan moj esej na konkursu Biblioteke grada Kostolca. Pre par godina sam dragovoljno bila recenzent za knjigu Povratak, autorke Suzane Antić, moje prijateljice iz Vranja. Osim radova iz struke, moj dar za pisanje je doprineo da se nadjem u žiriju Vidovdanskih susreta, u organizaciji Udruženja Rađevaca u Beogradu. Takođe, jedna moja pesma je ugledala svetlost dana u Zborniku 2018. Zavičajnog društva Ariljaca u Beogradu. ,,Priče ispod trešnje’’ su moja prva knjiga, nastala od dnevnih postova na društvenoj mreži. Nateraše me prijatelji i ljudi dobre volje, ljubitelji života, divota i sećanja. Srećno sam udata i ponosna majka dva odrasla deteta. Živim u Beogradu.
Prilažem nekoliko Aninih pesama da bar malo zavirite u carstvo njenih reči:
Dan za dvoje
Daj mi dan za dvoje
A napolju kiša
Čorbu od svega
I maslačka
Sutlijaš sa cimetom
A kako bez
Ja inače volim
Sa dosta mleka
Pa nek teče
K’o reka
Zimski dan
Ajd’ da ti čitam
To volim
Tako najbolje pamtim
Volim kad pada kiša
Ona što preraste u sneg
Poneki zatrpa breg
Ovo je pesma ljubavna
Samo za dvoje
I ljubimac je tu
Godine srednje
Oni su porasli
Po gradu
Velegradu
I svetu belom
A mi smo
I dalje par
Čaj za dvoje
Od divlje nane
I sve je san
Uspavaj dan
A sutra već
Vodi te put
Sanjajmo
Pevajmo
Putujmo
Tako volim ja
A znam i ti.
Soba 44
Soba 44
Patris
Blok drugi
Rapeltua Barbara
Selma ne naginji se
Poslednji voz
Za Harkov
I sve to
Osamdeset i neke
Sneg u Dragice Pravice
Tamić zeleni
Pozorište
PoslastičarnicaTrovač
Jagode
Studentska menza
I toliko toga
Što nije prekrio
Snjeg
Ruzmarin i šaš
I šušti šušt
List opao žut
Ukrasi mi put
Akvarel ceo
Mene je obuzeo
Dariva me
Danas
Na Vavedenje
Odnekud
Iskoči Sunce
Poteraj junce
Sav lišća huk
I šušti šušt
I ječi gušt
Jeseni jedne još
Peva na sav glas
Sve za groš
I dan beše
Daleko od loš
Moglo se baš
Uživati
U šuštanju
Pod nogama
Da li neko još
Herbarijume pravi
Sve su mame
Kod frizera
Bile u fazonu
Ne znam kud udaram
A detence jedno
I njemu baš svejedno
Za sve
Vannastavne aktivnosti
I dostignuća
Mislim lično
Da bi im lepša
Bila u brdu kuća
Sa odeljenja dva
Sa mirisom štale
I vrućeg hleba
Cepanice bukove
I sve mamine hukove
Zamenili bi rado
Za detinjstvo
Mojih komšija
Osmorođenih
Jednom vas vodim
U selo gde život
Još boso korača
Obećavam
Jerbo se bojim
Za sve vas
