ZNAČAJ LIČNOG PEČATA
Alisa Jovanović je dama izuzetne energije i harizme. Ona poseduje snažni magnetizam. Ne možete odvojiti oči od nje. Uvek ima punu pažnju sagovornika. To joj je od velike koristi u novinarskom poslu kojim se bavi. Svoje goste poštuje, pažljivo sluša i sigurno vodi kroz izabranu temu. U njenom društvu vreme proleti.
I odgovori u ovom intervjuu svedoče o Alisinoj jednostavnosti, iskrenosti i neposrednosti. I u njemu je ostavila svoj pečat.
Da li ste voleli da čitate u detinjstvu? Koje knjige se sećate iz tog perioda?
Naravno, mi smo imali sreće da odrastemo u periodu kada nas igrice, društvene mreže i ostala elektronska čuda nisu odvlačila od nezamenljivog čitanja. Prve ozbiljnije knjige koje sam pročitala bile su u osmom razredu kada sam slučajno došla do zbirke koju je napisala Marija Jurić Zagorka. Bile su to ,,Grička vještica’’ i ,,Gordana’’. Obimno, zanimljivo i nadahnjujuće delo, bilo mi je inspiracija u tim mladim godinama. Često sam se poistovećivala sa fantastičnim junakinjama ovih dela, kontesom Nerom i Gordanom. Takav tip slobodne, emancipovane i hrabre žene je bio uzor kome sam težila. I danas se ponekad setim tih likova. Moraću ponovo da pročitam ove predivne knjige, čim se za to ukaže prilika.
Da ste tada pisali domaći na temu: Kad porastem biću – šta biste rekli?
Uh, baš zanimljivo pitanje. Nisam tačno znala šta ću biti. Nikada kao mala nisam imala prilike da vidim kako recimo nastaje jedna radijska ili TV emisija. Jedino što sam tada osećala je bila potreba da nešto kažem, da učestvujem u nekim suptilnijim razgovorima, da proverim koliko su pametni zaključci koje imam, da to neko čuje i sl. I eto me danas sam tu gde jesam.
Diplomirali ste na Pravnom fakultetu. Kako je novinarka pobedila pravnicu?
Pravni fakultet nije bio dobar izbor. Ne volim poslove bez mnogo kreativnosti i slobode. On je jednostavno bio moja potreba za obrazovanjem, a moji roditelji su smatrali da filozofija recimo, koja bi bila bolji izbor, ne nudi dobru egzistencijalnu podlogu. Otuda ja na pravu. Hvala Bogu ne moram time da se bavim.
Kako ste ušli u ,,radijske vode”?
Sasvim slučajno. Radio MAG iz Obrenovca je organizovao audiciju za nove glasove i ja se prijavim. Onako s neba pa u rebra. Imala sam 18 godina. O tom poslu ništa nisam znala, osim da imam dobar nastup, smislene rečenice, a tada sam otkrila da posedujem i radiofoničan glas. Zbog tog glasa su me i primili. Tako počinje moje osvajanje medija.
Otkuda se desio prelaz sa radija na televiziju?
Na TV Pink sam bila jako dugo, preko 10 godina. Mnogo više na radiju nego na TV-u. Povremeno sam radila TV emisije za dijasporu jer je Pink u to vreme počeo da otvara i druge programe, ne samo zemaljski koji mi ovde gledamo. Godine 2012. po odlasku voditeljke Baćić Alimpić dobijam priliku da radim njenu emisiju PETKOM U DVA. I tako, posle toga tražila sam načine da se ostvarim i kao autor, što mi je na Studiju B konačno i uspelo.
Prešli ste iskustveno dug put i došli do autorske emisije na televiziji Studio B pod imenom ,,Alisa u 17”. Pojasnite nam njenu koncepciju.
Alisa u pet je bila emisija koja je na neki način trebalo da predstavlja nedeljno popodne na Studiju B. Dakle, trebalo je da bude talk show koji služi za relaksaciju i zabavu. Ona je donekle te standarde i ispunila, ali se nametnula kvalitetom svojih tema i gostiju i postala jedan pravi autorski format sa ličnim pečatom.
Dva sata, koliko traje emisija, prolete. Koliko Vama treba da se za nju pripremite i da je snimite?
U početku je emisija trajala dva sata. To je ogromno vreme na televiziji. Tada sam se bojala kako će ljudi, koji danas boluju od nedostatka pažnje, gledati nesto što oduzima toliko vremena. Međutim, ispostavilo se da je ljudima dosta ispraznih, lakih i prozaičnih tema i razgovora i za divno čudo emisija je brzo skrenula pažnju na sebe.
Kako birate temu i goste?
Teme biram osluškujući ljude oko sebe, na društvenim mrežama i u svakodnevnom životu. Pokušavam da im pomognem da reše neke svoje probleme, dileme i predrasude.
Zbog korone je sve bilo stalo. Kako je pojava virusa uticala na Vas i Vaš život? Čime ste se bavili dok je trajalo vanredno stanje?
Kada je pročela priča sa koronom, bila sam u punom radnom zamahu. Trebalo mi je dve nedelje da se opustim, naviknem na višak slobodnog vremena i nerad. Ali čovek je neverovatan, svemu se prilagodi. Posle te dve nedelje sasvim sam već uspela da na novi način organizujem sebe i porodicu i nekako je sve išlo lakše. Naravno, apokaliptične vesti i događaji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, ali ja sam znala za jedno malo čarobno dugme na daljinskom koje me je isključivalo onda kada procenim da je toga dosta.
Kada možemo da očekujemo nastavak sezone i ponovno druženje sa Vama u 17 na TV Studio B?
Ja sam već ponovo u studiju. Već se krčkaju neke nove zanimljivosti i teme. Emisija ide četvrtkom uživo od 20 h, a repriza je sredom od 23 i 3o. Naravno, sve što se propusti danas lako pronađete na you tube.
Imate li vremena za čitanje? Koji naslov Vas je skoro oduševio?
Sve manje, ali sam karantin za to iskoristila. Pročitala sam nekoliko knjiga. Osvalda Spenglera i ,,Propast Zapada’’, ,,Hronike boga Peruna’’ Milana Milenkovica i Markesovu ,,Ljubav u doba kolere’’ koja me nije naročito zadivila, valjda zato što posle ,,Sto godina samoće’’ očekujete nešto baš jako.
Znate li kako ćete i gde provesti ovo leto?
Znam da na letovanje sigurno neću ići u inostranstvo. Mislim da treba na to sačekati. Verujem da i u Srbiji možete pronaći zanimljiva mesta za reset kada vam to postane neophodno.
Kojoj destinaciji se stalno vraćate?
Ne vraćam se. Idem stalno na neka nova mesta. Toliko toga treba videti. Na žalost mi nemamo ni mnogo novca, a ni vremena, za tako nešto. Na sve to sad i ovaj problem sa koronom. Kako god, preživeli smo mnogo toga i ovo ćemo.
Poruka za kraj.
Ljudska priroda je krajnje predvidiva. Pomozite i sebi i drugima da budemo bolji.
