,,ĐURĐEVIM STOPAMA” U MNOGIM KOFERIMA
Roman ,,,Đurđevim stopama” našao se ovog leta u mnogim koferima. Putovao je raznim prevoznim sredstvima, strpljivo čekao da se vlasnici raspreme i požele da se sa njim druže. Stigao je na brojna mora, i danima se baškario na prekrasnim plažama. Kratio je vreme i vodio na duhovno putovanje drage čitateljke (i čitaoce) i pričao priču o Đurđu Brankoviću i njegovoj prezimenjakinji Kseniji, našoj savremenici. Sve je tako dolazilo na svoje mesto – i priča o poteri za srebrnim sarkofagom, i odgonetanje misterije ko je u njemu, i dve paralelne ljubavne priče iz 15. i 21. veka. Zauzeo je svoje mesto i u Izdavačkoj kući Laguna koja mu je poklonila poverenje i u srcima poštovalaca knjiga. I sve to za samo pola godine! Otvorio mi je mnoga vrata za nove poduhvate i teme na kojima radim!
Pisanje je postalo deo moje svakodnevne rutine. To je radnja koje se ne odričem, kao disanja, spavanja, hodanja…
I sama sam strastvreni čitalac. Mesta i putovanja pamtim po neobičnim stvarima: mirisima, ukusima, ali i knjigama koje sam na njima pročitala, pesmama koje su tada bile aktuelne…
Leto još traje. Avgust je divan raskošan mesec koji mnogo nudi, a malo traži zauzvrat. U osmom mesecu kao da je sve stavljeno na maksimum: dani su dugi, vreme je toplo, provod nas očekuje na svakom koraku, odmori su u punom jeku, raspust se gustira sa apetitom, raspoloženje je vrhunsko, ljudi opušteni. Voće se rumeni, cveće buja, nebo je bez oblačka. To se čeka cele godine!
Zato hajde da jedemo, pijemo, lenčarimo, leškarimo, baškarimo se i čitamo samo ono što duši i srcu prija.
Nadam se da će uzbudljiva istorijsko-avanturistička priča romana relaksirati i uzbuđivati duhove knjigoljubaca dok traju lepi dani! Neka im se nađe u rukama i na stočiću uz uzglavlje bez obzira na geografsku širinu i dužinu.
Jutra i dane ulepšavaju mi poruke s utiscima o tek pročitanoj knjizi, zaslađeni su prekrasnim, suncem okupanim fotografijama, na kojima centralno mesto zauzimaju prepoznatljive korice romana ,,Đurđevim stopama”. Moram priznati da su fotogenične i da se uklapaju u svako okruženje. Lepe su na pesku, u zagrljaju belutaka, senci palmi, ispod suncobrana, nadomak modrog mora i čipkastih penušavih talasa…
Veliko zadovoljstvo mi pričinjavaju komentari da je knjiga odlična, da je uzbudljiva, zanimljiva, inspirativna i podsticajna da se potraži još podataka o eposi o kojoj govori i despotskoj porodici koja je stolovala u tek izgrađenoj prestonici – Smederevu i dvoru u Malom gradu.
Razni su načini da se podstakne Đurađ da korača: može to učiniti po preporuci onih koji su mu poklonili poverenje, ili ako se pronađe zanimljiva informacija o njemu u nekoj objavi, na portalu, intervjuu, TV gostovanju, uz sažetak pročitan sa korica u knjižari…
Noć knjige nas je vratila na stare staze i dala vetar u leđa svim autorima.
Ako sve bude dobro, ovaj mesec mogao bi meni i Đurđu da donese divne susrete: u planu je promocija u Čajniču, Šidu i na Festivalu u Bukovičkoj banji. Kada bi se sve realizovalo, ala bi to bio bogat i sadržajan mesec!
Priča se i pregovara o Sajmu knjiga. Mnogo je nepoznanica i o svemu se još nagađa i dogovara, tako da će on ostati kao tema za septembar ili oktobar. Druženja i susrete treba upriličiti dok je epidemiološka situacija još stabilna. Koliko nam sve i dalje zavisi od stanja s virusom i njegovim širenjem! Živimo SF priču na koju ne želimo (i ne treba) da se naviknemo!
Zato radimo sve ono što nas podseća na stari život.
Ja pišem, drugi čitaju, izlaze, druže se… Sve to je lek za dušu i načete živce.
Vreme teče, ali nema stajanja, jer kada se pisac povuče iz priče o tome kako ide plasiranje romana, kao da se sve iključi iz struje. Točak polako usporava i skoro da prestane da se vrti.
Zanimljive su mi mogućnosi koje pružaju društvene mreže, naročito Instagram. Predano i savesno koristim dane raspusta da se edukujem i usavršavam. Kada bi u školi priznavali sate ove obuke, imala bih i višak sati i bodova! Svaka nova caka i trik koje naučim unapređuju kvalitet mojih objava, a to radim radi predstavljanja u što boljem svetlu. Sve doživljavam s jedne strane kao igru, a sa druge kao izazov. Moj omiljeni citat iz ,,Hajduka u Beogradu” Gradimira Stojkovića je: ,,Nije ovo telo za opelo”, i ovde je više nego primeren i primenljiv! 😉
Ne želeći da mračim i mislim šta će biti na jesen, rešila sam da ove dane dragocenog, dijamantskog i platinastog godišnjeg odmora, maksimalno iskoristim. U mojoj režiji to znači stavljanje ključa i bravu i polazak na put. Znači apsolutni pokret, akciju, avanturu, prašenje mnogih drumova! Pa kad budu pretili merama, kad uđem u rutinu omeđenu zvonom školskog zvona, da imam čega da se sećam, čemu da se vraćam, i o čemu da maštam…
Uz to – tu su ljudi. Oni koje volim i koji mene vole. Za ostale nemam vremena. Gledaćemo se i trpeti kada se bajka završi. Do tada mogu da biram s kim ću i gde se družiti, i to vrlo sistemski i činim. Zašto tako? Valjda je sve posledica umora, frustracije, iskustva, zrelih godina, komformizma koji je teškom mukom osvojen i za koji se sada borim kao lavica…
Spremila sam pola kofera knjiga: onih koje skupljam od prošlog leta, (jer ih tada, nažalost nisam ni pakovala, ni bilo gde dalje nosila), ali sada hoću sa velikim zadovoljstvom.
Iščekujem s nestrpljenjem i odgovor urednice povodom novog rukopisa koji sam joj predala… Kako bi bilo divno da sledeću godinu ovenčamo drugom knjigom u Laguninom izdanju… O tome maštam, o tome sanjam… I nadam se! Hrabrima i Bog pomaže!
Maštam i o susretu sam drugaricom Slavicom sa kojoj se družim od prvog razreda osnovne škole, a koja živi u Engleskoj. Doći će ovog meseca u Smederevo i razgovor će poteći kao šampanjac iz snažno promućkane flaše.
Vreme u rodnom gradu prolazi duplo brže nego na ijednom drugom mestu. Tamo ima tako mnogo rođaka i prijatelja koje treba obići. Nigde burek, lubenice i baklava nisu tako ukusni i slatki!…
Maštam o šetnji pored Dunava, uspinjanju na zidine tvrđave, ispijanju pića u Ulici kralja Petra, kokicama na fontani… a uskoro ću sve to da čekiram i ostvarim! Uskoro je divna reč, topi se na jeziku kao kockica čokolade!
Prvog septembra u školi uvek imamo govornu vežbu na temu: Kako sam provela/proveo letnji raspust. Ja ću imati čime da se pohvalim i šta da ispričam, malo deci, više kolegama, kome to bude interesantno, ako ne, to je uvek dragocena građa za neki novi roman! 🙂
Moj savet za kraj ovog teksta, posvećenog aktivnostima u avgustu, glasi: u torbu u kojoj nosite peškir, kremu za sunčanje, naočre, stavite i roman ,,Đurđevim stopama” i zaronite u njegov svet! Uživajte! I napišite u komentaru utiske!
