Retrospektiva i perspektiva

A SADA LAGUNA

Oktobar ’22.

RETROSPEKTIVA I PERSPEKTIVA

Promocija u Galeriji 73 Beograd

Krećem sa retrospektivom – šta je sve urađeno za mesec i po dana otkako je roman ,,Dok svetac bdi’’ objavljen. Služba marketinga iz Lagune ga je pozicionirala na vidno mesto u svim izlozima Laguninih i Delfi knjižara. Taj ,,halo-efekat’’ je izuzetno bitan. U moru knjiga koje svakodnevno izlaze iz štampe čitaoci treba da percipiraju, primete, izdvoje baš vašu! To (i još mnogo toga što je urađeno), dalo je efekat – roman je 1.9. stigao na 23. mesto na Laguninoj Top 40 listi, a 15.9. je zauzeo lepo 27. mesto!

Zahvaljujući izdavaču, i mojim poznanstvima, usledila su gostovanja na TV Studio B, TV KCN i na RTS-u (u Šarenici i Kultrurnom dnevniku). Po ko zna koji put sam se osvedočila koliko je televizija moćan, gledan i uticajan medij! Mnogi koji me znaju javljali su se i čestitali mi na ,,vidljivosti’’, pojavljivanju i dostojnom predstavljanju romana. Sadržaj knjige ,,Dok svetac bdi’’ sam po sebi zahteva jedan odmeren, kulturan i kvalitetan pristup.

Objavljeno je nekoliko divnih intervjua od podgoričkog ,,Dana’’, na sajtu Media Sfere, do Laguninog ,,Bukmarkera’’. I pisana reč ima svoje poklonike. Na njihovu snagu takođe treba ozbiljno računati. Važno je da se priča širi. Bilo je priloga i u ,,Kuriru’’ i u ,,Danasu’’.

Kada sam osetila da sam medijski knjigu postavila na noge (mada toga nikad dosta, i to nije talas, već reka koja neprestano teče), počela sam da kontaktiram biblioteke, a neke su se i same obratile meni. Kao rezultat imamo 7 održanih promocija romana! Prva je održana u Mladenovcu. Organizatorka Jasmina Čabrilo je moja dugogodišnja prijateljica i ona s lakoćom organizuje okupljanja ove vrste. Zato sam se na nju oslonila i prvo se njoj obratila, a ona je to na svoj način virtuozno ideju sprovela u delo.

Dugo priželjkivana i pomno isplanirana i pripremana promocija u Beogradu održana je (u mojoj organizaciji, uz pomoć prijatelja) u Galeriji 73 na Banovom brdu. Moderator programa bila je Anđela Palamar, koja je uz književnicu Slavicu Mastikosu nadahnuto govorila o mom najnovijem romanu. Za muzičke trenutke pobrinule su se violinistkinje Marija Lukić i Donka Anđelković. Devojke su svirale kompozicije Šuberta, Šostakoviča, Picola, ali i poznate numere kao što su: Love story, Havana, Despasito, Pirati sa Kariba… Veče je proletelo, priča se po prisutnima prosula kao zlatna kiša, a knjiga je stigla do mnogo ruku koje su je željno prigrlile.

Sledila su predstavljanja u Smederevskoj Palanci, Irigu, Smederevu.

Promocija u Smederevu

Još jednom su beogradski čitaoci imali priliku da se druže sa mnom u Delfi knjižari kada je Lagunin tim organizovao zvanično predstavljanje moje nove knjige. Moderator je bila Lagunin PR Tanja Vučković, o knjizi je govorila urednica Dubravka Dragović Šehović, kao i moja divna bivša učenica, filolog, Anđela Palamar. Na moju molbu, odlomke iz romana čitala je mlada, lepa, nadarena i nadahnuta glumica Tamara Tomanović. Šta reći o toj promociji, osim da se tražilo mesto više, da su divne fotografije preplavile društvene mreže, da je ,,Svetac’’ otišao u brojne domove, da smo svi dugo bili pod utiskom posebne atmosfere, zanimljive priče, dobre energije. Zahvalna sam svima koji su te večeri bili sa mnom na podršci koju su mi pružili. Bez vas ja ne postojim!

Poslednja, sedma promocija u ovom periodu održana je 29.9.2022. u Inđiji. Hvala čitaocima i sjajnim domaćinima na prelepom druženju. Bilo mi je divno.

Društvene mreže su podjednako bitne u promovisanju novog dela. Tu knjigoljupci razmenjuju informacije, utiske, preporuke. Zato se redovno ,,družim’’ sa njima i pomno osluškujem šta imaju da mi kažu. A kažu samo lepe stvari. Mnogi su knjigu već nabavili i pročitali. Zanimljivo je kako su doživeli moj osmi roman. On ih vraća u detinjstvo, seća ih na srećne dane provedene na selu, oživljava scene iz porodičnog života, razdraga svakog jer svi su imali baku, dedu, ujaka, koga su mnogo voleli…

Dakle, veliki posao je obavljen. Ali, da se izrazim muzičkom terminologijom, sve ovo je samo uvertira. Oktorbar mesec je pred nama. Želim da bude, zlatan, miholjski. Da nam donese radost, druženje, i važna i lepa okupljanja. Već sam zakazala gostovanje u biblioteci u Trsteniku za 7.10, a u Staroj Pazovi za 19.10. Unapred se radujem susretu sa čitaocima iz ovih mesta u koja idem prvi put.

Veliko ,,jedvačekanje’’ (što bi rekli mladi) imam i kada je u pitanju Sajam knjiga. Svi mediji su ispratili zvanično saopštenje da će se ove godine održati pod sloganom ,,Povratak napisanih’’ u periodu od 23. do 30. oktobra. Divno je što se život i izdavaštvo konačno vraćaju u normalu posle godina koje nam je ,,pojela’’ korona. Još je bolje što ja za sajam imam novi roman. On je na vreme porinut u more, razvio je jedra, vetar mu je do sada povoljno duvao, a sa Sajmom će sigurno zauzeti dugoročan kurs i ploviti otvorenim morima i okeanima pisane reči. Šta da vam kažem, od srca ga preporučujem, jer istinski verujem u njega. Ko ga nije još nabavio, neka to učini na Beogradskom sajmu knjiga. Javite utiske!

Još na jednom ,,projektu’’ aktivno radim. Želja mi je da ovog meseca gostujem sa ,,Svecem’’ u Selevcu. Selevac je rodno selo mojih roditelja. Selevac je raj u kome sam provela najlepše godine svog detinjstva i mladosti. Selevac je mesto gde se najvećim delom zbiva radnja najnovijeg romana. Tako bi prigodno bilo  da se promocija održi baš u njemu. Da moje komšije, rođaci, prijatelji, poznanici, ali i ljudi koji me ne znaju, čuju moju priču, shvate koliko mi je do našeg rodnog kraja stalo i koliko delim sa njima iste vrednosti, želje, nade, snove. Toliko mi ta zamisao ne da mira, da naprosto moram da joj se posvetim i pokušam da je realizujem! Bilo bi to divno zatvaranje kruga koji je započet otpočinjanjem pisanja ovog romana.

Uostalom, čemu snovi, ukoliko se ne ostvaruju?!

ODLOMAK IZ ROMANA ,,DOK SVETAC BDI’’:

Promocija u Delfi knjižari Beograd

Selevac  se  još  nije  promeškoljio  ispod  ledene  pokorice.  Ličio je  na  senku  džina  koji  se  raskoračio  na  potezu  između Mladenovca i Smederevske Palanke, raširio ruke između Bačinca i Badljevice, a licem se okrenuo na sever prema Smederevu, pogledom  tražeći  modru  vodu  Dunava.  Velika  je  prednost  bila živeti na toj tromeđi. Seljani su bili podjednako upućeni na obližnje gradove, uzimajući ono najbolje od svakog od njih. Obožavali su svoje selo, bilo im je celi svet. Znali  su koliko  je  njihova  zemlja  rodna  i  plodna.  Sve  što  su zasadili, posejali, kao prut poboli, izniknulo je, iždžikljalo, olistalo, dalo plod… Nikada niko njihov nije bio gladan. Radili su mnogo, ali su zato obori, ambari, magaze, trapovi, podrumi bili puni. Vreme su odvajkada merili po sunčevom hodu, nisu stajali od jutra do mraka.

–  Mi  ne  umemo  drukčije  –  za  nauk,  u  amanet,  ostavljali  su svojim najmlađima savet da budu čestiti, odgovorni, radni.

Prošlo je više od dva veka otkako su se tu doselile prve porodice. Kupile su posede na kojima će se skućiti. Domove su gradile marljivo i sporo. Temeljno. Za sebe. Ljudi su ih zidali svojeručno, pomažući svesrdno i drugima koji su započeli isti posao. Radili su i štedeli, pa su s vremenom dokupljivali livade, njive, lugove, bašte… Uz potoke zasađivali su vrbake, na međama hrastove, uz kolibe dudove i dren. Sve što im je trebalo uzgajali su sami. Ono što pretekne iznosili su i prodavali. Čega god su se latili, polazilo im je od ruke: uzgoj stoke, usevi kukuruza, pšenice, zasadi vinograda, voćnjaci, vrtovi…

– To je zato što se ne štedimo, volimo ono što radimo. Na svojoj zemlji se rađamo, od nje živimo, niko je ne poznaje boljeod nas, niko je ne voli više od nas, zato spokojno u nju i odlazimo… – rado su s godinama stečenu mudrost delili s mlađima…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *