,,AGI I EMA” IGORA KOLAROVA

,,Agi i Ema'' Igora Kolarova

Nova lektira za učenike petog razreda

,,AGI I EMA” IGORA KOLAROVA

Priču o reformi osnovnoškolskog obrazovanja, promenama u planu i programu srpskog jezika, i novimana u obaveznoj lektiri mnogi pretresaju, a mi nastavnici je živimo i sagledavamo joj i mane i prednosti.

Krajnje impulsivno sam odreagovala na vest da ,,Robinzon Kruso” Danijela Defoa više neće biti čitan u celosti, već će biti sveden na odlomak u čitanci.

Kao nova lektira pojavio se naslov ,,Agi i Ema” Igora Kolarova.

Ilustracije uz ovaj prikaz biće dve stranice iz tih dela. Ko god ih pogleda steći će vlastitu predstavu o ovome što imam nameru da kažem.

Kada su romani u pitanju, susrećemo se sa dva pristupa, dve poetike i trista godina razmaka između njih (Robinzon je objavljen 1719. godine). Niti se oni daju upoređivati, niti mi je to namera.

Broj lektira za celu školsku godinu (u svim višim razredima) sveden je na oko tri prozne i dve-tri zbirke pesama.

Zato ja ništa ne bih izbacila, već bih postojeći izbor malo osavremenila i osvežila dodajući poneki novi naslov.

Tada bi i Robinzon i Agi na svoj način uticali na razvoj petaka.

Kruso bi ih učio strpljenju, istrajnosti, značaju detalja, snalažljivosti i mogućnosti da se preživi i u najtežim okolnostima.

Agi bi im pomogao da se snađu u vremenu otuđenosti i jedne druge usamljenosti.

Dug, obiman roman bi im gradio strpljenje, čitalačku naviku i koncentraciju, a kratak i moderan bi razvijao poimanje višeznačnosti svedenog, a dubokoumnog i metaforičnog teksta.

Ne pišem ni za, ni protiv noviteta. Naprosto analiziram, promišljam, vagam…

Dve strane iz ,,Agija i Eme

Roman ,,Agi i Ema” je srpska varijanta ,,Malog Princa” Antoana de Sent Egziperija.

U malo reči kazano je neslućeno mnogo.

To je priča o prijateljstvu dečaka i komšinice u godinama. Dve samoće su se prepoznale. Neobične prirode su udružile snage u svoj svojoj osobenosti i društvenoj neprihvaćenosti.

Sve je dato kao u iskrivljenom ogledalu da bi emocije bile u prvom planu, a loše posledice ubrzanog života i otuđenosti koja se uvukla u sve pore, pa i u porodicu, su njegov ram.

Kritika našeg vremena i društva data je duhovito, nesvakidašnje, deci lako pojmljivo.

Nisam sigurna da će sve nijanse kalambura, ironije, simbola u tekstu petaci biti u stanju da osete i razumeju, ali i ,,Mali princ” se različito čita u različitim dobima života.

Deci se nova lektira dopada jer je pisana jezgrovito, sažeto, kao što izgleda i njihova (sms) svakodnevna komunikacija.

Lako se poistovećuju sa glavnim junakom, ili prepoznaju sličnu decu iz svoje okoline.

Dve strane iz ,Robinzona Krusoa”

Kroz analizu tog lika dolaze do važnih zaključaka na temu vršnjačkog nasilja, zanemarivanja, zlostavljanja na različite načine…

Sve je tu na pravom mestu. Samo ja moram da se vratim na početak priče.

Nikako nisam za podilaženju deci tog ranog uzrasat.

Njima ne treba više da se pasira hrana i vezuju pertle! Oni su spremni na mnogo veće izazove nego što se da pretpostaviti, uz dobru motivaciju i kvalitetne istraživačke zadatke. Ne treba ih štedeti od radnih obaveza.

Uostalom, i čitalačka kultura se gradi i stiče.

Zašto da doživotno da ostanu na nivou naslova i podnaslova?!

Ako je ,,Robinzon Kruso” druga po prevođenosti knjiga na svetu ikada posle Biblije, treba i naši đaci da se upitaju i uvere zašto je to tako. Makar ih to stajalo ozbiljnog truda.

Posle čitanja nekih knjiga mi više nikada nismo isti! Porastemo i duhovno i fizički! Steknemo novo iskustvo na koje se pozivamo kroz život…

,,Omudramo”, što bi rekla moja baka.

Suma sumarum – glasam za obe knjige, a ne delove i odlomčiće!

,Robinzon Kruso”

Nekada se tokom letnjih raspusta čitalo po dvanaest-trinaest lektira. Takmičili smo se ko će sve da ih savlada za dva meseca!

Da, u istu se reku ne može dva puta ući, što bi rekao slavni Heraklit. Vremena su se promenila, kao i deca, ukusi, navike, pristup knjigama i čitanju. Sve je to tačno. Ali lepota je večna, i nepromenjiva i neokrnjena. Ako jedno delo vredi vekovima brojnim generacijama, valjaće i našima.

Lestvica vrednosti mora biti visoko postavljena.

Uprosečeni, srozni, nenaviknuti na izazove, borbu i pobede, nećemo biti ni vredni, ni snažni, ni jaki!

Zato, čitajte, deco! Čitajte što više knjiga! I one nove, aktuelne, neobične i šarmantne, i one koje su preživele vekove i koje će nadživeti sve nas!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *