ŽELIM…

Želim na početku meseca decembra (pa i tokom njega) da vam ispričam šta želim.

Spisak je dug. Stavke se protežu na dane, nedelje, mesece, pa i na više godina…

Zato treba odmah da počnemo!

Želim da u narednu godinu uđemo smejući se do suza. Da delimo zagrljaje kao reklamne flajere. Pevajmo iz glasa, jer kažu da to produžava život, a raspoloženje se zagarantovano popravlja! Kažimo darugima koliko nam je do njih stalo. Pomozimo svima kojima možemo, nemojmo odmagati. Započnimo svaki dan pozitivnom mišlju. Pomazimo jutro po glavi uvereni da će nam doneti nešto lepo. Tokom dana sabirajmo i preispitujmo šta smo uradili, a ne šta nas tek čeka. Neka je čaša do pola puna, a ne poluprazna.

Hajde da hodamo, šetamo, rekreiramo se, vežbamo. Svaki korak neka topi mrzovolju, nezadovoljstvo, brige… Širimo ruke želeći da nekoga primimo u čvrst zagrljaj, a ne zbog toga što smo mrzovoljni i nemoćni.

Neka poljupci padaju po voljenima kao iskričave konfete, kao zlatna kiša, zvezdana prašina, kao behar u proleće.

Neka svega preliva, da ni u čemu ne manjkamo, ni u čemu ne oskudevamo, da ni za čim ne žalimo!

Želim da kraj ove 2022. bude krešendo uzlaznih grafikona koji će oslikavati sve uspehe naše zemlje, sportista, đaka, ali i naše pojedinačne sitne i krupne pobede! Budimo sami dirigenti naše ovogodišnje simfonije. Na najbolji način najavimo narednu još uspešniju, još bolju godinu! Rastimo u svakom pogledu. Neka je palica u rukama svakoga od nas, a melodija neka bude durska, a ne molska! Komponujmo sa onim što imamo, a kompozicije neka budu za pamćenje. Nadam se da smo savladali tehniku da slušamo druge, jer će tako i drugi slušati nas!

Hajde da na spisak stvari koje želimo da uradimo stavimo kao stavku po jedan koncert u godini na koji ćemo otići, pa makar se radilo i o školskom orkestru, ili nastupu lokalne folklorne grupe. Njima će podrška značiti mnogo, a nama će duša pevati od dobre energije i nota koje podmlađuju, pokreću, usrećuju.

Neka godina ’22. ostane upamćena po nekom velikom, vama dragom muzičkom hitu, koji će vas, kada god ga u godinama budućim čujete, vraćati na neko interesantno mesto koje ste ove godine posetili, ili na drage ljude s kojima ste tokom slušanja bili.

Ja sam najčešće slušala numeru ,,Kofer’’ Sergeja Ćetkovića, iako ona ima nešto više od godinu dana kako je izašla. 😉

Neka vaše noge same pletu uz sirtaki, kolce ili tango. Birajte sami!

Želim da u narednom periodu sačuvamo mir u državi, mir na svakom našem kućnom pragu, a naročito mir u duši! Neka nas zaobiđu svetski zemljotresi, ujdurme i zavere. Ostanimo oaza mira, gde svako živi svoj život onako kako može i hoće. Nikoga ne diramo, pa neka i nas malo zaobiđu i ostave po strani. Širok je svet, gospodo svetski zvaničnici, šarajte malo!

Želim da putujemo po ovoj našoj lepoj Srabiji, da otkrivamo nova egzotična i skrivena, mirna, oku prijatna mesta. Da imamo najlepše fotografije za Instagram, a da u duši ponesemo raskošne predele do kojih ćemo praviti duhovne izlete u mislima kada nismo u prilici da nekuda odemo, ili kada želimo da negde pobegnemo i sakrijemo se na trenutak od ove stvarnosti koja melje!

Hajdemo zajedno sa decom za ruku (i pod ruku) – vozom, autobusom, autom, do neke destinacije koju nisu posetili. Predugo ih je korona sputavala, uzela im nedelje, mesece, godine slobode, putovanje će ih rapetljati, raskopčati, osloboditi. Usrećiti.

Tako su nam nedostajali izleti, rekreativne, ekskurzije, apsolvenstka putovanja. Neka cene budu pristupačne u Novoj 2023, granice otvorene, vize nepotrebne, pa da svako ode na bilo koju od četiri strane sveta, tamo kuda ga srce vodi!

Beskrajno volim da putujem i to činim rado i često. Zadovoljstvo mi pričinjava podjednako izbor destinacije, planiranje putovanja, koliko i sam odlazak na cilj.

Dugo mi se 2023. činila dalekom, a sada mi se ova 2022. nekako naglo i nabrzinu skotrljala do kraja.  Zato još nisam smislila kuda ćemo za Uskrs i letovanje. Srećom, ima još vremena. Biće pravo zadovoljstvo merkati i birkati!

Želim da moji sinovi koracima od sedam milja gaze sledeće ’23. godine. Da završe osnovne i master studije, da se osamostale, ustale na poslovima koji ih ne eksploatišu, već ispunjavaju. Da vole i da budu voljeni. Da se mene i Zorana s vremena na vreme sete i budu uz nas dok planiramo i realizujemo, za trpezom i na izletima, na slavljima i svim svečanostima. Neka im život bude ispunjen i svetao. Neka se sav naš trud isplati i neka donese radost i prosperitet.

Kada je njima dobro, dobro je i nama!

A mi?

Muž i ja ćemo se zaverenički gledati i osmehivati, ispod stola krišom držati za ruke i nemo, samo usnama jedno drugom došapnuti: ,,Ovo smo hteli. Želeli. Za ovo se žrtvovali, trudili, upinjali, odricali i o tome maštali! Daj, Bože, još novih snova, ostvarivih, ispunjavajućih, obećavajućih… Naših. Zajedničkih. Porodičnih.’’

Sa decom i njihovim ostravenjem, uspehom i zadovoljstvom i mi smo mirni i zadovoljni. Sreća njihova je sreća naša. Zakon spojenih sudova. To je najvažniji fizički zakon – da porodica bude stabilna, združena, ujedinjena! Jaka. Složna. Nedodiriva. Autonomna. SREĆNA!

Želim mnogo novih dobrih pročitanih knjiga jer one daju smisao mom danu, ali i mom životu i postojanju.

Želim da se moje ambicije, planovi i projekti ruku pod ruku prošetaju kroz otvorene kapije i ulice posute svežim cećem, lovorovim lišćem i mirisnim krinovim i ružinim laticama. Hajde da u Novoj 2023. preskočimo jarke i jendeke, odrone i prepreke i kao na promenadi otplešemo ka njihovom ostvarenju i realizaciji.

Neka bude više susreta žena pisaca. Neka na delu bude ženska solidarnost. Neka nam druženje da snagu i zamajac u onome što radimo!!!

Jesu li to željice, želje, željetine?

To je buket sačinjen od ideja. Mnoge su vezane za pisanu reč i promociju mog stvaralaštva. Neotvoreni pupoljci najavljuju cvetove raskošnog mirisa. Treba im sunca, vode, podrške, nege da bi procvetali…

Dečiji roman, monodrama, istorijski roman – sve je u pripremi i godina koja ima 365 mogućnosti da se okiti njima… To je uvek domino efekat. Otvara vrata nekim novim projektima, ali i reaktivira stare da ne padnu prebrzo u zaborav. Zato, nema stajanja. Optimistički verujem da rad, trud, želja, strast za ostavrenejm želja zaslužuju realizaciju!

Želim da se komšije više druže, a manje ruže.

Želim da se kolege manje žale, a više hvale.

Želim bolji program na TV-u, više kulturnih sadržaja, više emisija o pisanju i knjigama, više prostora za lepotu i dobrotu, a manje interesovanja za svađe, sukobe, prostakluke.

Želim da moji učenici ostvare svoje ambicije. Svaki njihov uspeh je i moj!

Želim manje formalizma, a više podsticaja i podstrek u profesorskom poslu.

Želim nove ideje i nadahnuće koje će me na svojim krilima poneti u nove visine, donoseći uzlete, izlete i dobre kritike.

Hajde da prelazimo kilometre hodočasteći, slaveći, družeći se!

Hajde da jedni drugima držimo, a ne ljuljamo merdevine.

Hajde da uvek imamo rezervni plan koji će upaliti.

Decembar stupa na svoj presto. Neka njegova dvorana za prijeme bude prozračena, sveža, blistava, pahuljama ukrašena, a ne zavejana. U mesecu dvanaestog sina ovogodišnjeg domaćina mogli bismo da pozatvaramo sve babuške koje smo pootvarali. Da vratimo dugove, kraju privedemo započete projekte, dovršimo priču, spremni da započnemo novu, u tek kupljenoj svesci, po glatkim neispisanim stranicama koje motivišu i podstiču da se odvažimo i pokrenemo.

Iz novogodišnje noći lagano uplovimo u svečarske božićne dane. U krugu najrođenijih napunimo baterije, dušu umijmo i pročistimo, pa onda osnaženi, ojačani, osokoljeni, podignute glave, zakoračimo u januar, sa spiskom želja u ruci, da ih ostvarujemo jednu po jednu.

Ja spisak (poduži) dopunjujem i dovršavam. Učinite to i vi!

Dragi Deda Mraze, uzmi nekoliko slobodnih dana i zaviri u ono što sam ti napisala!