Promocija romana ,,Zlatna žila”
Roman ,,Zlatna žila” očigledno ima nesvakidašnji put. Dugo je nastajao, a dosta vremena mu je trebalo i da dođe do čitalaca. Prvo se našao u mojim rukama, posle više meseci provedenih u magacinu. Stigao je i do čitalaca koji su mi se obratili porukom i kupili ga on line. Veliki broj primeraka se proširilo po čitavoj Srbiji. Onda se našao i u Evro Book knjižari. Prve reakcije onih koji su ga pročitali, bile su divne. Više njih je reklo da je ovo moja najbolja knjiga do sada. Pojedini su pitali hoće li biti nastavka! 😉 Stvari su došle na svoje mesto. Želja svakog pisca je da roman ode od njega u svet.
Jedan od puteva su promocije i književne večeri. Mnoge su mi u ovom periodu bile otkazane zbog kovid virusa. Kako je leto došlo, bilo je mnogo oscilacija, ali umetnici su ostali u zapećku, da sami muku muče sa nemogućnošću da dođu do svoje publike. Situacija se pogoršavala i okupljanja u zatvorenim prostorima ponovo su postala nepoželjna i zabranjivana.
Zato mi se kao jedino bezbedno rešenje činilo organizovanje promocije na otvorenom. Gledala sam, razmišljala i tražila pravo mesto. I našla sam ga. Na Banovom brdu – gde se većim delom i dešava radnja u savremenoj priči u romanu. U bašti divnog kafića Nautilus (ispred biblioteke ,,Laza Kostić”).
Tako smo se 1. jula okupili na otvorenom da ispričamo priču o ,,Zlatnoj žili” i zagolicamo maštu publike.
Konferansije je bila briljantna Anđela Petronić.
Prisutnima se obratila i pozdravila ih Milica Ašćerić, PR Evro Booka.
Divnim notama nas je razonodio Dejan Ilić.
Fotografije je načinio Marko Krstić – Foto BB.
Jedna od čitateljki je rekla: – Kao da smo u Budvi!…
Svima nam je trebalo da se opustimo (držeći distancu u prostranoj bašti kafića). Priča o romanu bila je višeslojna, podsticajna, da se u knjigu zaviri. Razgovor je tekao lagano, lepršavo, opušteno.
U publici su u najvećoj meri bili moji prijatelji, kolege, komšije, čitaoci koji su već postali deo moje ekipe.
Veoma različiti ljudi osetili su se povezano, komotno, blisko, kao da se dugo znaju. Knige spajaju ljude.
Uz dašak vetra sa Save, ohlađena pića, šale, opuštene razgovore, odlomke iz ,,Zlatne žile”, poređenja sa ,,Teodorinim prstenom” Vanje Bulića, ever-grin pesme izvedene na klavijaturama, buketima ljiljana koji su mirisali sa stola za kojim su sedeli govornici. Vreme je proletelo.
Čitavog narednog dana stizali su mi predivni komentari i reči zahvalnosti.
Ja mogu da kažem samo: Dragi prijatelji i čitaoci, hvala vama! I – neka se priča širi!
