NOVA U NOVOJ

Volim neparne brojeve. Pred nama je prvi mesec u 2023. godini. Januar, bela staza prekrivena snegom. Bez prtine. Bez ijedne stope. Mi ćemo ostaviti po njoj prvi svoj trag. Vijugavo ili pravo, dugog ili svedenog koraka, s dubokim ili površnim otiscima. Oni koji idu iza nas obratiće pažnju na stope u snegu, ili će pre ijednog slučajnog prolaznika vetar očistiti stazu, a možda će je novi sneg pre toga zamaskirati.

To je život, to je umetnost. Pa, da, život je umetnost! Umetnost je lepo živeti. Sreća je biti zadovoljan. Zadovoljstvo je biti srećan…

Kako? Na koji način?

Odgovora je isto toliko koliko je i ljudi na planeti Zemlji.

Za mene je Nova godina beli list hartije. U mojoj je ruci olovka. Biće mi onako kako budem pisala.

Za mene je Nova godina ružin pupoljak, beli. Koji najlepše miriše. Treba ga zalivati, negovati, čuvati dok se ne razvije, ne procveta i ne zamiriše.

Za mene je Nova godina svečana šljokičasta bela haljina. Raskošna, zasenjujuća, obećavajuća. Treba je samo obući i zakoračiti u provod.

Dobra prilika se ne prepušta. Na sledeću, novu, treba čekati celu godinu!

Zato u ritmu bečkog valcera plesnim korakom zakoračujem u 2023. U glavi mi se vrti od zvezdanih lustera, opijenosti plesom i nadanjima…

Dobre su ove moje ,,naočare’’ kroz koje posmatram život. Jedan pop-izvođač kaže ,,dodaj svetu malo boje!’’. Kako je to dobar savet. Toliko je svega mračnog oko nas da su nam već stavili bukagije i oko nogu i oko ruku od po sto kila, samo nas još nisu obavestili. Videćemo ih i sami kada se prvi put sapletemo i deprimiramo…

Imala sam profesorku srpskog u srednjoj školi koja je neprestano govorila da joj je ideal da ima na nekoj planini katun i njivicu na kojoj će uzgajati krompir. Kako je bila sjajan pedagog, i kako je predavala predmet koji mi je bio omiljen, mogla sam da joj ,,progledam kroz prste’’ tu neobičnost.

U to vreme sam maštala o fakultetu, svetlima velegrada, karijeri, pa me povrtarstvo i planinska osama nisu ni najmanje privlačili čak ni za vikende…

Ali vreme prolazi. I ljudi se menjaju.

Još ne pričam svojim đacima o čemu ja maštam, ali ovde na svom zidu, na svom sajtu u svom uvodnom članku, želim da napišem.

Kada bih mogla da biram, izabrala bih neki stančić na moru –Jadranskom, Jonskom, Crnom… ne bih pravila pitanje… Pisal bih uz šum talasa, ribu sa roštilja i čašu crnog vina…

Osećam da sam spremna da sva ta svetla velegrada, ali i smog, gužvu u saobraćaju, nedostatak vremena, otuđenost od prijatelja, nestanak saosećanja… zamenim čak i za kuću u malom gradu nalik onom iz kog sam ,,pobegla’’. Gde se sve može obići pešice. U kom imate ,,svog’’ mesara, pekara, majstora, poštara, prodavca na pijaci, konobara, prodavca u trafici… Nešto razmišljam, ala bi to bilo lepo kada bih tamo imala mesta za jedan kokošarnik da uzgajam koke koje će nositi jaja svakog dana… Ihaj-gde bi mi kraj bio!

Tu bi, sigurno, bilo mesta i za pisanje na miru…

Do tada ću se baviti samozadatim projektom kako biti nova u Novoj.

Prvo – pustiću da me moje knjige ove 2023. godine nose na leđima, a ne ja njih. Zamenićemo uloge, pa ćemo sagledati u decembru ’23. rezultate. Do tada ću malo više da dišem, odmaram, družim se, pišem o drugim stvarima koje postoje osim romana. Nisam se umorila, samo sam se probudila.

Nova godina – nova pamet…

Inicijalna kapisla bila je spoznaja s kraja 2022. godine da testo za picu nisam sama umesila više od pola decenije (a ako hoću da budem sasvim poštena, dodaću – i više!). A sve ovo vreme sam se ubijala od spremanja i kuvanja. Čini mi se najviše vremena mi ostaje za šporetom…

Neko bi rekao: – Jaka stvar! Pa šta!

Ništa.

A opet i svašta…

Moj fokus, trud, angažovanje su se drastično u tom periodu preusmerili na stvaralački rad. Sanjala sam (bukvalno) zaplete, problematična mesta u tekstu, još nenastale korice… Čista opsesija. Da li je tako i kod drugih stvaralaca? Ne znam, a nisam sigurna da bi i izneli pravo stanje. Pisci su mitomani. Žele da sami kreiraju predstavu o sebi bez ,,veštačkih materijala’’, samo čista svila i baršun… 😉

I u nekom trenutku s obe noge umetnici mogu ostati sa one druge strane ogledala, a život, život prođe… Pa-pa!

Zato, biću nova u Novoj.

Imam sjajne učenike koji redovno čitave godine (ove, ali i prethodnih) pohađaju dodatnu nastavu.

Želja mi je da ih na tom takmičardskom putu odvedem što dalje. Oni to zaslužuju, oni to mogu.

Mlađi sin ove godine mogao bi da diplomira na fakultetu, stariji da se osamostali i odseli od nas.

To su divne i krupne stvari. Ispratiću ih širom otvorenih očiju, a ne kao u nekom bunilu, jer me stotinu briga oko knjiga mori.

Umesto da se stalno nerviram – ređe ću odlaziti u zbornicu i čuvaću sebe od svoje jalove, besmislene, opstruktivne ,,pravdoljubivosti’’. Shvatila sam da ću na taj način skinuti majicu na kojoj je isrtana meta. Ja znam da je to dobra i delotvorna odluka. Ne znam samo koliki sam karakter da se odreknem potrebe da budem začin ,,LJ’’. Ali, ako želim da budem nova u Novoj, pokušaću.

Shvatila sam da me usrećuje čitanje novih knjiga domaćih autora napisanih za decu. Naročito za uzrast kome predajem – od petog do osmog razreda.

I to će mi biti preokupacija.

Već sam uspela da iznenadim neke svoje sagovornike koliko sam se po tom pitanju ,,vratila u materiju’’.

Na taj način se opuštam, stičem uvid u savremenu produkciju, upoznajem se sa novim autorima, ,,u toku sam’’, u stanju sam da deci preporučim nešto lepo i korisno za šta sam gotovo sasvim sigurna da će im se dopasti.

I uz sve to, zalivam onaj beli pupoljak nade da i sama jednom mogu da napišem nešto podjednako zanimljivo…

Podjednako teško poput pisanja za decu je i pisanje duhovitog, zabavnog teksta. A baš me tako nešto ,,vuče’’. Imam sinopsis, glavne junakinje, mesto radnje, imam slike, treba mi ton. Želim da moje junakinje budu vrcave, cinične, okrepljujuće, duhovno uzbuđujuće, originalne, nezaboravne.

Nova u Novoj.

Da li tu spada i rad na novim žanrovima?

Vraćanje filmu kao jednoj od velikih ljubavi?

Pozorištu?

Koliko me samo toga čeka!

Zato uz ritam bečkog valcera plešem kroz ovaj januar. U njemu hvatam korak sa ovom godinom. Družim se sa porodicom i prijateljima. Krećem u takmičarske avanture sa đacima. Okrećem se sebi. Svojim željama i potrebama.

Kada je meni dobro, svima oko mene je dobro.

Nova u Novoj.

Ideja je sjajana. Odluka je doneta.

Realizacija je otpočela.

Idemoooo!

Nema ni trenutka za gubljenje!

Sve vas grli i ljubi stara-nova Ljilja!

Srećna Nova godina i svaki od 365 dana u njoj!