IZBOR NASLOVA
Teško je pisati o naslovu novog romana, a ne odati temu. O čemu govori knjiga koja će se pojaviti ovog proleća, adut je koji će biti iskorišćen i obrađen neki drugi put.
Jedan dobar marketinški stručnjak, sa kojim sam sarađivala, naučio me je da publiku ne treba zatrpati informacijama. Naprotiv, treba ih dozirati. Davati im taman onoliko koliko žele da prime, a da se ne opterete. Sve je pitanje mere, kao i sa svim u životu. Onaj ko uspe da nađe dobar odnos, na putu je ka ostvarenju svog cilja. Moj cilj je da čitaoci znaju za mene, čuju za moje romane i požele da pročitaju najnoviji. Ako im se jedan pročitani roman dopadne, lako će preći i na ostale. To je onaj dobri, željeni, domino-efekat!
Dakle – naslov!
Tema se javila pre punih pet godina i s vremena na vreme sam je ,,štrpkala” iščitavajući literaturu i gomilajući sakupljeni materijal.
Verna sebi i početnom impulsu, opet sem se okrenula ka prošlosti.
Naslov ne treba da previše ogoli ispričano i da sve otkrije. S druge strane, ne treba ni da zbuni čitaoca i da zamagli predstavu o onome što nudi. Dobar je ako se lako pamti, još bolji ako podstakne na razmišljanje!
Krenula sam od radnog naslova: ZLA SREĆA. Sadržao je sve ono o čemu se u romanu govori, ali nekako mi je delovao oksimoronski, (kao Bodlerovo ,,,Cveće zla” ili Vladana Desnice ,,Zimsko ljetovanje”). Za početak je mogao da prođe, te sam se više bavila radnjom, i istorijskim činjenicama, ne želeći tu da zalutam. No, kako sam se bližila kraju, pitanje naslova se samo nametalo. Poželela sam da zvuči malo poetičnije, snažnije, upečatljivije, pa sam ga preinačila u: ZLA KOB. A onda mi se ni taj nije dopao, jer ako je kob – da li je ultimativno zla, pa je zvučao pomalo pleonastički. Ubeđivali su me da je u redu, jer je značenje reči kob – sudbina, pa ona stoga može da bude i dobra i zla. Neko vreme me je držalo to rešenje. Ni sa jednim romanom do sada mi se nije dogodilo da sam tako nesigurna i neodlučna kada je naslov u pitanju! Postalo je izvesno da od tog predloga nema ništa, kada me je koleginica, koja mi je inače mnogo savetima i razgovorima pomogla prilikom rada na ovom rukopisu, odvela u stranu i rekla da pod tim imenom postoji i američki film, i kratko delo Markesa.
Odustala sam i ime skratila u: KOB. Kratko, efektno, zadovoljavajuće, a opet nisam pobegla od početne ideje… No, previše me je podesćalo na ono ,,Rob” – Singera. I nosio mi je neku mračnu, tešku poruku od starta, a ja svojim romanima to nikako ne želim da proizvedem.
Zbog svojih ,,muka” obratila sam se i urednici, očekujući od nje neko čudo. Ona je sve vreme razmišljala na tu temu, ne izjašnjavajući se. Imam naviku da o dilemama pričam sa ljudima koje pisanje i čitanje interesuje. Tako sam sve ovo, a i još ponešto, napisala u mejlu dr Slavici Ranković, recenzentkinji mog prvog romana (,,Opet sam te sanjao”), stručnjaku koja ima izuzetan kritički odnos prema svemu što pročita i koja me svojim primedbama uvek odvede korak dalje, stepenik više.
Nju je moj problem zainteresovao i ponudila mi je sijaset naslova (jer roman beše do tada pročitala u rukopisu) koji su išli u pravcu njenih razmišljanja: ŽILA KOBNICA, ZLATNA ŽILA KOBI, ZLA(TNA) ŽILA.
Šta mislite za koji od njih smo se odlučile urednica Evro Booka Gordana Subotić i ja?
Odabrale smo naslov: ZLATNA ŽILA, s tim što mu je urednica skinula zagrade koje joj nisu odgovarale. Meni su bile simpatične, ali sam pristala na njenu sugestiju.
Tako da, dragi moji, imamo i 6. naslov – ZLATNA ŽILA.
On je i bukvalan i simboličan. Nagoveštava trajanje, vladarsku lozu, srednji vek, uspeh srednjovekovne srpske države zahvaljujući rudnicima… Ali: STOP! Dosta sam otkrila!
Nadam se da će se čitaocima dopasti. Da će biti ,,pamtljiv” i da će privlačiti pažnju!
Onda će se i on pokazati zlata vredan!
