Prvo što sam ikada napisala bila je pesma.
U vreme mog školovanja naručivali smo, a posle danima čitali, časopise. U njima je bilo raznih likovnih i književnih konkursa. Niko me nije ni motivisao, ni terao, ali ja sam pisala i slala pesme. Nadobijala sam se knjiga, majica, raznih drangulija koje su mi u to vreme mnogo značile. Podsticale su me na tom ranom književnom putu.
Nesrećna zaljubljivanja u srednjoj školi samo su mi davala pogodan materijal. Tako je nastao veliki broj pesama.
Na prelazu iz gimnazije na fakultet poslala sam pesme na književni konkurs u mom rodnom gradu (Smederevu) i osvijila nagradu Smederevski Orfej (1990. godine). Otuda mi je i štampana prva knjiga, odnosno zbirka pesama, ,,Lutka učaurene duše”.
Evo nekoliko rečenica iz recenzije koju je napisala Tamara Jecić:
,,Pesnička zbirka ,,Lutka učaurene duše” Ljiljane Lazić spada u one prvence koji svojim tematsko-motivskim krugom otkrivaju onaj pesnički bitak koji promišlja ovozemaljske, malom čoveku dostupne vrednosti. Osnovna preokupacija je žudnja da se lirsko Ja spoji sa Drugim i tako nadraste sopstvene okvire. U tom htenju pesnikinja osim introspektivne pretrage, tako svojstvene ženskom biću, zadire u platonski eros, silu koja pokreće svet…”
Izdvajam nekoliko pesama da me upoznate i iz tog ugla.
KRIN
Proganja me jedan cvet
Boja vijugavo puzi i dostiže me
A mrak je bivao spas
Noć, danonoćno trajala
Molbe su tada odbijane
A sreće na rsprodaji nestajale
Staklena kugla čari
Lomila je granice i
Gnezdila duga prepoznavanja
Tragove lepe, tragove ružne
Briše miris cveta
I svrdla ledeni mir
Čaura izneverava rađanja
Sigurnost para svoja slova
I korak po korak nedri
Gorak ukus prašnika
Toplu vlagu mačeva
Na ruke primam
Uvele dane nezaborava
I rojeve neispunjenih želja
POVEČERJE
Čađ noći zabrađuje grane
Pero gavranovo potpisuje smenu
Kap vina sa zapada
Razliva se po rubovima
Gasne srebrna srma u oku
Otežali kapci ćute poljupce sna
U jednoj pesmi ,,prokapljuje noć”
Dok samoća okiva noge i ruke
Noćobdije
POTIRANJA
Krst jednog ti traži veru.
Anatema običnog pogleda
Krči sebi put
Crn gavran gubi glavu, i
Postaje ping-pong
loptica prevremenog.
Putujući hram kornjače
Strpljivo skuplja gododve.
Jedan vernik bi iz kože,
Bosiljak odbija sve promene.
Brojanice crne mantije zveckaju,
Suviše zlata odnosi zube,
Tišina trči za odbeglim mirom.
Glupost sakuplja tri prsta,
Otac i sin u jednom oglasu
Protiv trećeg.
Molitva u ropstvu nevernika, i
Kolena u novim funkcijama.
Još samo sveće služe
Slućenim telima što se
Traže, i nalaze u mraku.
NAPISATI PESMU
To nije diktat
Ćudljive muze
Gde ja
Kao nemoćni medij
Podižem ruku
Uzimam pero
I počinjem
Nek mi oprosti
Cenjeni kolega
(koji misli drugačije)
Ali na moju glavu
Se ne sruči
Vrelo milosti
Pa postah izabrana
To samo
Život moj
Za par minuta
Skraćen osta
Uz hrabrost
Da zbrane misli, želje, uspomene,
Kao tek prevrelo
Vino duše
Voljnima da čuju
Ponudim
VEČNA PARTIJA
Porušene figure skupljam
Svakoj mesto znam
Ne priznajem prekid
Čeka se sledeći potez.
