MOĆ KOJA NE PROLAZI
Kada bi trebalo da izaberem samo jednu zemlju u koju bih putovala ostatak života, to bi bila Italija. Italijanski ne znam, ali znam da volim sunce, jug, Mediteran, Jadran, drevne kulture, i autentičnost svake njene regije, gradova, i njihovu različitost. Mislim da za tu unikatnost postoji realno utemeljenje i objašnjenje. Sve do 19. veka na Apeninskom poluostrvu postojali su gradovi države, i proces za njihovo ujedinjenje trajao je decenijama. Razvijali su se svaki za sebe, relativno izdvojeno, u različitim uslovima i u drugačijim geografskim okolnostima. Jedni us u ravnici, drugi u planinama, neki na moru, neki na kopnu, ima ih uz jezera ili reke, na jugu ili na severu…
Ipak, mogu se uočiti zajednički arhitektonski imenioci, planovi izdradnje garadova, iste boje fasada, ponavljanje imena umetnika koji su stvarali za čuvene porodice koje su im bile mecene, kao i rastinja, najatraktivnijih proizvoda…
Od regije do regije, gradova na severu, cenralnom delu ili jugu, uživamo u upoznavanju svakog od njih. Za mene je svaki italijanski grad muzej na otvorenom! Posetila sam mnoge, pa mogu da ih upoređujem.
U vreme pandemije, kada nam je kretanje ograničeno i svedeno, želela sam da se prisetim nekog od skorijih putovanja, pre nego što nam je život okrenut naglavačke, i da o njemu napišem reportažu. Znala sam da će to biti Italija. Pitanje je samo bilo kuda poći. Kada sam zatvorila oči i želela da me uspomene i sećanje na to mesto povedu, preplavile su me slike i prizori iz Đenove. Osetila sma nalet razdraganosti i tada sam znala da je to to!
Krenućemo od geoplitičkih podataka: Đenova je glavni grad istoimenog okruga Đenova u pokrajini Ligurija. Najveća je italijanska luka i izlazi na Tirensko more. Šesti je po veličini grad u Italiji, smešten u njenom severozapadnom delu. Godine 2004. proglašena je za kulturnu prestonicu Evrope.
Prvi stanovnici gradskog područja Đenova bili su Liguri, jedno od italskih plemena. Nekada se verovalo da su grad osnovali Kelti. Gradsko groblje iz 6. i 5. veka pre nove ere potvrđuje da su u Đenovi tada živeli Grci, a njegovu luku su verovatno još koristili i Etrurci. Moguće je da su u njemu bazu imali i Feničani. Sve to govori o njegovoj drevnosti, značaju i permanentnom razvoju.
Odvajkada je Đenova bila često odredište jer je imala idealan značaj najbliže sredozemne luke. U staro vreme Đenovljani su trgovali kožom, drvetom i medom.
Pre 1100. Đenova je postala nezavisan grad-država u kome su se razvijali brodogradnja, bankarstvo i trgovina. Otuda je značaj grada samo rastao. O tome kako su prerasli u moćnu mornaricu govori jedna zanimljivost. Zatava Đenove je crveni krst na belom polju. To je zastava Svetog Đorđa i Đenove. Nju je prihvatila Engleska i London 1190. da bi u Sredozemlju uživali zaštitu moćne đenovljanske flote. Stoga je engleski kralj Đenovi plaćao godišnji danak.
S vremenom, kako joj je moć rasla, Đenova se raširila na Liguriju, Pijemont, Sardiniju, Korziku i stekla kontrolu nad celim Tirenskim morem. Nakon učešća u krstaškim ratovima uspostavila je kolonije na Bliskom istoku, Siciliji i severnoj Africi. Zenit dostiže nakon pobede nad Pizom 1284, a početak pada po pobedi nad Mletačkom republikom 1298.
Crna smrt došla je u Evropu preko luke u Đenovi 1349. što je dovelo do gubitka stanovništva i ekonomskog kolapsa i u ovom gradu. Nad njim su se u narednim vekovima smenjivale vlasti i vladari. U 14. veku dolazi do francuske dominacije. U narednom veku dolaze pod vlast porodice Viskontija iz Milana. U 16. veku Đenova je španski vazal. U 18. zauzima je Austrija.
U zapećak pada kada su svetska ekonomija i trgovinski putevi premešteni na Atlantik.
Danas grad ima oko 600000 stanovnika.
Razvio se na brdovitom terenu uz obalu koja je uska (ne šira od 2-3 kilometra). Zanimljivo je kada mu dođete u pohode i na licu mesta se osvedočite što ste u turističkim vodičima čitali. Najlepši i najpregledniji pogled je ako se posmatra morske obale. Od nje se naviše pruža lavirint uskih strmih ulica. Jer se gotovo do mora pružaju brda i obodi dva planinska obornka – sa istoka kraj zapadnih Apenina i na zapadu ligurijskih Alpa. Velika je gustina naseljenosti. S vremenom grad je morao da se širi u litice iznad gradskog jezgra, gde su najnoviji delovi grada. Ta naselja izgledaju kao rajf na lepoj glavi dame!
Otuda je obilazak grada najbolje početi iz Stare luke ili ga u njoj završiti.
S obzirom na mediteransku klimu, leti je toplo i suvo, a zime su blage i kišovite. I arhitektura je mediteranska. Kuće su višespratnice jer se koristio svaki kvadratni metar prostora za gradnju. Ulice su mnogobrojne, uske, neke široke tek samo jedan metar. Vodiči vole da kažu da komšije u njima na balkonima mogu da se rukuju. Očuvano staro gradsko jezgro pod zaštotom je UNESKO-a.
Otuda nam je i oko Uskrsa bilo toplo i ugodno na prolećnom suncu. To nam je dalo priliku da kupimo i kušamo sjajne ukuse italijanskog sladoleda koji nam je prijao posle duge šetnje.
Zastali smo očarani lepotom katedrale Svetog Lorenca. Iz gustog obruča visokog grada ona se izborila za prostrani plato, raskošne stepenice i još raskošniji portal, ukrase od mermera u nekoliko boja. Na mešavinu uticaja, dominacije, udela kapitala ukazuju i dan-danas dva lava koji stoje levo i desno od stepeništa.
Nakon fotografisanja ispred katedrale, pošli smo naviše ulicom i izbili na prekrasan Trg Ferari na kome je raskošna fontana i pored nje operska kuća i Đurđeva palata.
U ulici Via Balbi nalazi se Kraljevska palata (Palaco Reale) sagrađena početkom 17. veka u kojoj je obitovala porodica Savoja. Danas je to muzej u kome je izložen kraljevski tron i čuvena soba sa ogledalima. Kada ju je posetio Luj XIV odlučio je da istu takvu uredi u Versaju.
Jedna od glavnih gradskih atrakcija je Strada Nova, ulica koja se danas zove Via Garibaldi, u kojoj ima čak 42 palate. Sve su bile vlasništvo bogatih Đenovljana, a danas su u njih smešteni muzeji, galerije, Pinakoteka…
Glavna ulica za šoping (kupovinu) je Ulica XX septembra u kojoj smo proveli divan sat brzog, ekspeditivnog i slatkog kupovanja po stvarno povoljnim cenama.
U blizini kapija grada (Porta Soprana) nalazi se kuća Kristifora Kolumba. Uska, visoka, usamljena u tom delu grada. Mi smo je obišli. Uništena je u požaru, a u 17. veku rekostruisana. Obišli smo je smo je, a osećaj je bio neponovljiv. Ja mislim da mesta pamte događaje, energiju ljudi koji su tu živeli, reči, misli, želje, planove… Na tom mestu prosto je strujala sila koja je mogla da izazove promene, istraživačke ideje, velika otkrića (ili se to samo meni maštovitoj tako učinilo!). Pored nje su ostaci manastira, pa su i oni i stare masline dali fantastičnu scenografiju legendarnoj priči o čuvenom moreplovcu.
Kao i obično, kada se poseti neka destinacija s turističkom agencijom i vodičem, u Đenovi smo dobili slobodno vreme da je na svoj način obiđemo, opipamo, sagledamo.
Za nju je malo i nekoliko dana, a nekmoli nekoliko sati! Zato smo u trku štrpkali ono što smo usput pronalazili. Malo smo se fotografisali, obišli u gradskom jezgru pun krug i vratili se do luke, gde smo kupili pržene morske plodove stavljene u papirni fišek. Na samoj obali je pijaca koja je koloristična, autentična, za mene je ona žila kucavica svakog grada! Na njoj su nam najzanimljiviji bili brojni suveniir. Najstarija pijaca u Đenovi osnovana je 1899. i nosi naziv Merkato Orientale, (radi tokom celog dana).
Luka je stvarno svet za sebe. U njoj prodišete, izašavši iz gradske skučenosti. Kao kada otkopčate dugme na pantalonama nakon što ste se prejeli!
U njoj se sve beli, plavi, šareni i zeleni. Palme se njišu na vetriću za koji kažu da u Đenovi neprekidno duva. Brodići i jahte se ljuljuškaju u prisatništu, turisti se opušteno šetaju ili sede na brojnim klupama. Tu se nalazi svetionik La Lanterna iz XIII veka koji je najstariji funkcionalni svetionik na svetu. Najveća atrakcija je Akvarijum (drugi po veličini u Evropi) sa 400 vrsta životinja u preko 70 bazena, (za njegov obilazak potrebno je oko tri-četiri sata). Akvarijum godišnje poseti preko milion ljudi (tu 2020. ne uzimamo u obzir!!!).
Ispred pomorskog muzeja nalazi se fantastična replika piratskog broda Neptun koja je načinjena za potrebe snimanja filma ,,Pirati” Romana Polanskog (ovaj film ne treba mešati sa ,,Piratima sa Kariba’’). Bilo je teško doći na red za fotografisanje, a da vam niko ne ,,upadne” u kadar, jer su gužve bile ogromne. Priznajem s razlogom, jer su fotografije s brodom prekrasne sa statuom Neptuna na pročelju galije u pozadini!
U blizini je i sfera, staklena kugla, u kojoj je Botanička bašta otvorena 2001. kada je u Đenovi održan Samit G8. Đenovski arhitekta Renco Pijano je tom području pridodao lift za razgledanje grada.
Negde sam pročitala da je Đenova od Rima udaljena 510 km, od Milana 140 km, Torina 170 km. Doisujem podatak da je razdaljina od Beograda do Đenove 1154 kilometara. Ono što je lepo i važno je da nas sa ovim italijanskim gradom povezuje redovna linija Saobraćajnog preduzeća ,,Lasta’’. Lastini autobusi do Đenove saobraćaju (u okolnostima kada nije bilo korone i kojima žudimo da se vratimo) četvrtkom i nedeljom.
U njenoj blizini nalaze se brojne turističke atrakcije. Jedna od njih je Ćinkve Tere – nacionalni park koji čini pet primorskih mesta (na pravcu prema jugu i Pizi).
Mi smo, vraćajući se u Milano, u kome smo spavali, svratili do fantastičnog šoping centra na otvorenom zvanom Serravalle. To je tek bio poseban doživljaj zbog divnog ambijenta, fantastičnih cena markirane robe, i još fantastičnijih one koja nije markirana. Tu smo kupili poklone i onima kojima smo planirali, a i kojima nismo. Naprosto nas je ,,povukla” kupoholičarska groznica.
Čuli smo od ljudi iz autobusa da su oni na put krenuli prvenstveno zbog svraćanja u taj šoping grad i da imaju nameru da dođu iz istog razloga u najskorije vreme ponovo.
Ja se u Liguriju i Đenovu ne bih vraćala zbog kupovine, već zato što tek sada znam šta bih rado bolje i detaljnije, temeljnije, pomnije, pogledala, pronašla, obišla…
Zašto da ne! Verujem da nam dolaze bolji dani!
