Na putu do romana
Izbor snažne, zanimljive, sveže, nerabljne, nepotrošene, inspirišuće teme je već pola posla na putu do konačnog dela – romana.
Nije bilo lako doći do toga da ime Ljiljana Šarac na književnoj sceni nešto znači. Sada, kada sam udarila čvrste temelje, mogu da nagomilano iskustvo podelim sa svima kojima to može biti zanimljivo.
Zato ću se u ovom blogu osvrnuti na savete o razvijanju ideje do sižea romana.
Ja sam na jedan način pristupila pisanju prvenca, a na drugi svim ostalim rukopisima.
,,Opet sam te sanjao” je nastajao kao prolazak kroz niz soba poređanih jedna iza druge. Vrata – soba- poglavlje – druga vrata – nova prostorija – drugo poglavlje… Često nisam znala šta me čeka iza novih vrata. Gradila sam priču korak po korak, poglavlje po poglavlje. Kraj je i meni bio nepozntat u prvoj polovini dela. Sve je bilo obavijeno nekom izmaglicom. Lutala sam, spoticala se, opipavala pažljivo da bih ostala na pravcu… Proces je bio spor. Neizvesnost velika. Strah ogroman. Poslednja reč i tačaka na kraju pokazali su da je to prelazak na teži nivo na kome malo šta zavisi od mene, kada je u pitanju plasiranje rukopisa i traganje za izdavačem. (O tome u posebnom blogu).
Ostala četiri romana nastala su sasvim drugačije, zahvaljujući novostečenom iskistvu.
Puštala sam da me ideja (tema) sasvim zaposedne. Da o njoj mislim i dan i noć.
Otuda proističe i moj prvi set saveta.
Ukoliko ste nekada učestvovali u berbi grođa i procesu pripreme vina, biće vam jasna moja poređenja.
Obrali smo grožđe – odredili smo temu.
Sve smo propustili kroz muljač – nabacali smo ideje, razbokorili asocijacije…
Ostavili da se desi proces vrenja – promišljamo o ,,kosturu” priče koji će s vremenom biti oformljen.
Probali smo širu – napravili smo beleške. Osmislili uvodna poglavlja, glavne likove, centralni zaplet.
Nakon nekog vremena dobili smo mlado vino – pišemo i puštamo da nas snaga priče vodi i nosi.
Flaširamo piće u najbolju svaremeno dizajniranu ambalažu – iščitavamo rukopis, dajemo beta čitaocima (o kojima će takođe biti reči) da ga prokomentarišu, otklanjamo slovne, gramatičke, stilske greške…
Dakle, ono što proizilazi iz svega jeste da nema žurbe u poduhvatu koji se zove – roman prvenac.
Koliko mu se posvetimo, toliko i dobijemo!
Što više puštamo da priča ,,vri”, rađaće se bolje, stalno nove ideje. One će nas voditi do finih epizoda, razgranavanja priče, do suptilne motivacije postupaka junaka, neočekivanih obrta…
Važno je ne sagoreti od prevelike želje, pa umesto romana dobiti dužu pripovetku.
Nema ,,,trčanja”!
Potrebno je shvatiti da priča koju pričamo mora da bude film iz glave pretočen u reči. Likovi, sem imena (koja su posebna duhovna igra), moraju da budu tako predstavljeni da možemo da ih nactamo ili zamislimo i prema opisima izaberemo glumicu/glumca koji bi bili adekvatni za njihovo tumačenje.
Neprekidno treba održavati balans između onoga što smo zamislili i onog što smo zapisali. Razlike mogu biti ogromne. U to će vas uveriti pitanja i komentari prvih čitalaca (vaših prijatelja) kojima mnogo toga neće biti jasno. To je izuzetno korisno iskustvo jer će osvestiti propuste za detalje koje ste vi podrazumevali, ali ih niste zapisali, pojasnili, izdefinisali…
Podjednako je važna i deskripcija, od koje mnogi beže, potcenjujući je i zapostavljajući je. Na tom terenu ne treba preterivati, jer to može da ,,uguši” radnju i umori čitaoca, ali opis izgleda junaka, kuća, prirode, detalji vezani za garderobu, nove gradove, jela… mogu da budu izuzetan detalj koji podupire radnju.
Ne postoji broj strana koji se propisuje da bi nešto bilo roman, niti će taj broj uticati na njegov kvalitet, ali pronađite neku svoju meru. Ja, recimo, volim da mi nakon preloma knjiga ima od 300 do 330 strana. Nekako mi se to čiti optimalnim.
Drugi autori imaju neku drugu meru i drugu logiku. Vi nađite svoju i branite je.
Rukopis brusite kao dragi kamen.
Iščitavajte ga toliko puta dok vam na nos ne izađe! Tek tada je spreman da izađe iz ,,kućne radionice” i krene na put prema izdavačima.
O pronalaženju izdavača, što je ključan korak od snova do knjige, u narednom blogu.
