SVE ŠTO TREBA – DOGODIĆE SE
Edi Saša Đorđević je autor Izdavačke kuće Evro Book. On je moj zemljak. Smederevac. I prijatelj. Čovek koga pozovem kada mi treba podrška, savet, podstrek. Objavio je do sada četiri romana: ,,Janičar’’, ,,Ustanik’’, ,,Četnik’’ i 2019. ,,Doktor’’. On je duhovit, šarmantan, jednostavan. Njegova reč je zakon. S njim je sve lako. Za dogvor s njim potrebno je nekoliko reči. Tačan je, precizan. On nije čovek s maskom, a opet, kao da ima sto lica. Njegova interesovanja su brojna. U odgovrima koje daje je sveden. Njegovim rečima je tesno, a mislima prostrano!
Sviraš, pišeš, glumiš, radiš u policiji, šta je od svega tvoja najveća ljubav?
Odgovoriću obrnutim redom. Policija je u mladosti bila više ljubav, danas je više posao, jer se, nažalost, često dešava da čovek shvati da je emocije usmeravao u pogrešnom pravcu. Gluma je moja odskorašnja aktivnost, ali me jako privlači, sviđa mi se to stvaranje pokretnih slika koje pričaju zanimljive priče. Pisanje je stvar koja najviše zavisi od mene lično, u kojoj sam potpuno samostalan, donelo mi je pažnju javnosti i mnoge divne trenutke. Muzika je sa mnom od dečačkih dana, veoma sam ponosan na albume koje je Patrias objavio u ovim vremenima koja baš i nisu povoljna za stil koji sviramo. Sve što radim je deo mene, svemu moram da dam neko vreme i energiju, pa zaista ne bih mogao da jednu stvar stavim na prvo mesto.
Kako odvajaš vreme za pisanje? Kada pišeš?
Uglavnom počinjem ujutro, pa pišem onim danima kada nisam zauzet u to vreme. Nekada pisanje traje nekoliko sati, nekada skoro čitav dan.
Imaš li neki ritual?
Ja sam veoma jednostavan čovek, nemam nikakve pripreme i rituale, ne samo kada je pisanje u pitanju. Sednem za kompjuter i pišem dok me inspiracija drži.
Proslavila te je Trilogija o slobodi. Postoji li neki period srpske istorije koji čeka na tvoje pero?
Pripremam zbirku pripovedaka sa svojom životnom saputnicom, Jovanom Atanacković, biće tu istorijskih tema iz raznih epoha. Dve su već objavljene u zbornicima, reakcije su odlične.
Ima li neka istorijska ličnost koju ,,držiš u rukavu”?
U ovom trenutku ne, ali to bi već sutra moglo da se promeni.
Načinio si veliki tematski zaokret. Kako je došlo do toga?
Kriminalistički triler je trebalo da bude moj prvi roman, istorijske teme su uletele u raspored preko reda, tako da sam se sada samo vratio na početak.
Koliko je iskustvo sa terena pomoglo u građenju radnje romana ,,Doktor”? Jesu li te inspirisali neki stvarni događaji?
Stvarnih događaja u romanu nema, ali poznavanje psihologije ljudi i načina na koje stvari funkcionišu je zaista bilo od velike pomoći. Kada nešto poznaješ iz prve ruke, mnogo ti je lakše da o tome pišeš.
Kakve su reakcije čitalaca? Postoji li neki komentar koji pamtiš jer te je iz nekog razloga zaintrigirao ili privukao?
Jako sam zadovoljan reakcijama, naročito ako uzmem u obzir promenu žanra. Postojao je jedan komentar u izvesnoj književnoj grupi na Fejsbuku, danas baš aktuelan, da je u pitanju roman koji bi trebalo da dobije NIN-ovu nagradu za roman godine. Naravno, doživljaj i vrednovanje bilo kog umetničkog dela je stvar ukusa, ali ovo mišljenje mi je baš zapalo za oko. Mislim da je razumljivo zašto.
Jesi li čitao u mladosti? Čitaju li deca sada manje?
Naučio sam da čitam ćirićicu i latinicu sa tri i po godine, od tada sam se družio sa hartijom i slovima, najpre kroz stripove i slikovnice, a onda i popriličan broj knjiga. Smatram da deca danas manje čitaju, ali to se moglo i očekivati zbog svih šarenih i brzih stvari koje ih okružuju, čija zanimljivost i privlačnost daleko nadmašuju jednostavnost i sporost knjiga.
Koji su ti omiljeni strani i domaći pisci?
Mario Puzo, Bernard Kornvel, Kon Igulden, Njegoš, Nušić, Danko Popović, Ljiljana Habjanović Đurović…
Tvoji romani su priče u slikama. Vidiš li ih na filmskom platnu?
Sve što treba da se dogodi, dogodiće se. Ima raznih priča, ali ništa dovoljno ozbiljno da bi se iznelo u javnost. Nadam se najboljem.
Kome je lakše da se afirmiše ženi ili muškarcu u književnom svetu?
Ne delim autore prema polu, verujem da su vrata podjednako otvorena i jednima i drugima.
Šta misliš o nagradama?
Ne treba slati knjige na konkurse i davati legitimitet sumnjivim radnjama.
Na čemu trenutno radiš?
Pišem peti roman, pod naslovom ,,Umetnik”. U pitanju je univerzalna antiratna priča o stradanju malog čoveka u velikim sukobima.
Spremaš li nam neko iznenađenje?
Da, kinematografsko, ali treba da prođe još vremena.
