PROLEĆNI PLANOVI

Zimi sam kao hrčak. Ne teram svoj točak. Sklupčam se u ćoškiću na slami, čitam, pišem, slušam muziku i pratim jednu seriju koju odaberem, da mi brže prođe hladan period.

Kao veverica sam od proleća. Skačem sa grane na granu, verem se po stablima, grickam lešnike i počinjem da realizujem planove koje sam dugo u dokolici kovala.

Tako je i sa ovim aprilom.

Želim da mnogo vremena provedem napolju. Da se grlim s rodbinom i prijateljima bez straha da jedni drugima naudimo i jedni druge ugrozimo (i zarazimo). Volela bih da po suncu šetam dok mi nos ne pocrveni, a mozak se ne opusti i ne izluftira!

Zbog korone, pre dve godine, nismo otišli na put, iako smo ga uplatili. Rada sam da iskoristimo zamenu i odemo. Kuda? Bilo kuda! Može to biti destinacija u zemlji, a može i preko granice. Velika želja su mi meandri reke Uvac. Nisam bila na Staroj planini. Mnogo bih uživala da splavarim Tarom. Sve to žarko želim. S druge strane, detaljno smo analizirali ponudu agencije kod koje menjamo aranžman. Neki su preskupi, drugi predugo traju, teći prekratko, četvrti se neće realizovati, kod petih ne priznaju kinesku i rusku vakcinu pri ulazu u određene zemlje, u nekima smo bili… O, koliko uslova treba da se uklopi! Išli smo sistemom eliminacije i sve odbacili. 😉 Potom smo se vratili i ,,čupali’’ šta ipak može ući u obzir i najuži izbor. Tu su jezera, mora, planine, zamkovi… Ako odemo, eto reportaže za naredni mesec.

U proceduri je rad na novom romanu. Kraj godine je obeležilo potpisivanje ugovora sa Lagunom. Onda smo urednica Dubravka i ja izgarale nad tekstom. Dorađivale smo ga, prepakivale, sređivale… To je tako spor i zahtevan posao! S druge strane, rukopis posle svih tih intervencija više nije isti. Potpuno je sređen, umiven, doteran, ,,utegnut u mider’’. Kada smo zaključile da je to – to, poslat je lektoru. Lektura je novi nivo. To je fini začin koji unapređuje ,,ukus’’ priči. U Laguni se to radi u četiri ruke, prvi lektor, drugi lektor. Potom se piše sažetak i spremaju blurbovi.

Urednica mi je tu bila od velike pomoći, ali me je ove godine i sreća pogledala (za razliku od prošle). Za ,,Đurđevim stopama“ pitala sam jednog Laguninog pisca s kojim sam bila u kontaktu, da mi napiše par rečenica preporuka za poslednju koricu (to se stručno zove blurb). Pisac nije napisao ni a, ni be. Nije mi uopšte odgovorio. Pitala sam ga da li to znači da nije u prilici da mi uzađe u susret, a on mi tek tada šturo kaže da mi želi mnogo sreće, ali da intenzivnon radi na svom projektu i nema vremena ni za šta drugo (u prevodu – ni za dve-tri rečenice preporuke).

,,Dobrooo…’’, pomislim razočarano, i obratim se doktorki nauka koja živi u Engleskoj i poznata je u svim svetskim krugovima kada je srednjovekovna književnost u pitanju (osim kod nas, jer je Srpkinja, da nije, naši bi je znali i citirali) i Slavica Ranković mi napiše čudesan blurb od srca, bez dinara nadoknade. Toliko je dobar da ne bih imala para da ga platim!… Zašto sve to pišem? Zato što je potraga za blurberom zahevna i neizvesna. Frka mi je od toga. Odbijanje je neprijatno čak i kada si spreman da može da te zadesi…

Ja sam u Laguni nova. Sajma knjiga u 2021. nije bilo, kada sam objavila prvi roman za njih. Nisam imala prilike da upoznam kolege i da uspostavim neki prisniji odnos, kako bih mogla, kada dođe vreme da nekog od njih zamolim da mi napišu rečenicu-dve u vidu blurba… Rešila sam da budem odvažna. Obratila sam se autoru kome sam se povremeno pisala pokoje pitanjce, a on je na svako odgovorio. On piše kako ja razmišljam. Njegov roman ,,Peta žica’’ poklanjam svim svojim drugaricama i rođakama. Njegove knjige kupujem ne zbog teme, već zato što ih je on napisao. Kada je izašlo ,,Zidanje ambisa’’, pomislila sam da me je pretekao, jer sam imala neke srodne ideje… Dakle, pisala sam Branisalvu Jankoviću. On je dve godine stariji od mene, ali ga neopozivo preporučuje datum rođenja – 1. februar jer sam 1. februara i ja rođena. I desilo se čudo! Branislav je poruku pročitao, odmah na nju odgovorio i na keca pristao da napiše blurb. Čuli smo se, ispričali se kao da se godinama znamo, i bez gnjavaže, cimanja, cinculiranja, preporuka je stigla za samo nekoliko dana. A kakva je, videćete i čitaćete i sami. Brat rođeni, muž, sin ne bi mi je tako napisali. Kada to kažem u kući, moji momci se smeju i ističu da šanse nema da bi oni tako nešto umeli. Ne bih umela ni ja samoj sebi da nakitim preporuku, ali nije u tome fora. Stvar je u tome da je poetski i pesnički prodro u srž romana i da je nadahnuto u nekoliko zlatnih rečenica sabrao mojih 300 strana! I ovim putem mu se zahvaljujem. Kada sam to učinila porukom, rekla sam da bih ja knjigu sa takvim piščevim osvrtom odmah kupila!

Sada čekamo korice. Ne znam kada će biti gotove. Moraću da se naoružam strpljenjem, dobrom energijom, i verom da će doći onda kada bude pravi trenutak.

Bivši PR mog prethodnog izdavača naučio mi je da sačuvam veo tajne kada je nova knjiga u pitanju. Da ne ispucavam odmah temu, naslov, sažetak, jer čitaoci s vremenom izgube interesovanje, a ona se još nije ni pojavila, Zato sada pišem o samom procesu i pripremama, radu na tekstu i koracima koje slede, dok ne bude izvesno kada će se roman pojaviti. Kada budem znala mesec (Verujem da će to biti negde oko jula. Ako bude pre, biće sjajno!) Sa ljubavlju, predanošću, radošću, nadom, pratim svaki korak i želim da moje novo čedo pobere simpatije čitalaca. Tada se sve muke zaborave i naiđe talas čiste radosti i entuzijazma!

April ume da bude divan, blag, topao, mirisan. On mami da se izađe iz kuće. Nadam se da ću popiti mnogo limunada (jer kafu ne pijem nikada) u najlepšim beogradskim baštama, ali i po drugim gradovima. Bila bih srećna kada bi mi stigao poziv bar za jednu promociju i u ovom mesecu… Sredinom meseca smeška mi se promocija u Sopotu. Nadam se da će se realizovati.

Tako mnogo energije i želja imam!… Radim i na novom romanu. Volela bih da grubu verziju neko pročita i kaže mi jesam li na dobrom putu. Moja divna koleginica istoričkarka je pristala da uđe u taj novostvoreni svet i da o njemu svoj sud. Beskrajno sam joj zahvalna!Prijatelji su zakon! I blago! I suvo zlato! 😉

Za Uskrs smo pozvani kod moje mame u Smederevo. E, i to je radost i jedvačekanje! Svi ćemo odbrojavati!

Planiram u aprilu i da pročitam nekoliko izvrsnih knjiga koje me čekaju.

Trebalo bi da se sretnem sa urednicom i napravim strategiju za ubuduće.

Želim da uživam punim plućima u prolećnom raspustu, ako Bog da! Koliko monogo divnih očekivanja od aprila 2022.  Kamo sreće da se ostvare, a da ne bude apillili! <3