TAJNA JE U MERI
Milena Krstajić (devojačko Miletić) je mlada dama koju biste poželeli za najbolju drugaricu. Ona je inteligentna, zanimljiva, tolerantna i smirena. Kod nje je sve izbalansirano i s merom. Kao u stavovima, tako i odnosima s ljudima. Autorka je i voditeljka emisije s temama iz kulture ,,Urban magazin”. Kada je upoznate, shvatite da za umetnost ima nade kada je brane i zastupaju osobe poput Milene!
Dok ste se školovali, čime ste mislili da ćete se baviti?
Dok sam bila u osnovnoj školi želela sam da budem nastavnica. Mislim da je to i neka logična odluka u tom uzrasu, jer su đaci uvek impresionirani svojim nastavnicima. Rad sa decom me je oduvek privlačio, ali kako su školske godine prolazile, tako je i mene napuštala želja da budeo deo škole u tom pogledu. Onda je došao trenutak za upis u srednju školu. Kao petnaestogodišnjakinja želela sam da studiram pravo. Videla sam sebe kao uspešenu advokaticu. Srećom, moja najbolja drugarica je takođe želela isto, što mi je bila olakšavajuća okolnost, jer je srednja škola ipak odlazak u neko zrelije doba. Međutim, nakon prvog susreta sa pravnim predmetima, shvatila sam da to nisam ja. Rad po nekim striktnim pravilima nije za mene. Volim kreativnost, rad sa ljudima I samo mi je u jednom trenutku sinula ideja da se bavim novinarstvom. Taj proces sazrevanja je bio dug; uzimala sam u obzir dobre i loše strane te profesije. Preispitivala se da li zaista želim da budem novinar. Sve te lepe stvari koje proizilaze iz novinarstva su me osvojile i mukotrpno sam učila kako bih imala što bolji prosek iz srednje škole, a zatim i sa prijemnog ispita, i na kraji i upisala Fakultet političkih nauka, koji sam zatim i završila.
Kako se gradi ime u novinarskom svetu?
Ne bih volela da govorim u ime svih novinara, jer je svako od nas individua, neko je imao teži, a neko lakši put. Ja sam uvek sve radila po osećaju. Tako je i moj prvi posao proistekao iz prakse na radio stanici Fokus. To je bilo moje prvo iskustvo sa mikrofonom, miksetom, živim programom. To je bio odličan način da se oslobodim treme, vežbam dikciju, obogatim rečnik. Zatim je usledio posao na drugoj radijskoj stanici, zatim u štampanim medijima gde i danas radim, a naravno došao je red i na TV novinarstvo. Iako sam tek desetak godina u novinarstvu, skromna sam i smatram da još treba da radim i učim. Nisam od onih koji se hvale, već staloženo gradim svoj put. Mislim da je tajna u meri, ne drkosti, jer se galamom ništa ne rešava. Galamdžije su oni koji ništa od glasa i nepotkovanih reči nemaju šta drugo da ponude. Smatram da sam kroz autorsku emisiju Art magazin, pa zatim sada kroz Urban magazin širila i širim dobru energiju, lepu reč, kulturu na koju su mnogi zaboravili.
Koje su Vaše jake strane u profesiji za koju ste se opredelili?
Kada sam počela da se bavim novinarstvom, čak i tokom studiranja, znala sam šta hoću, a šta neću. Do svakog posla sam dolazila upornošću, vaspitanjem i znanjem. Neko sam ko neguje lepu reč, neko ko zna da sasluša sagovornika, neko ko zna kada i gde je granica. Upornost, vaspitanje, potkovanost znanjem i želja za učenjem su moje smernice. Ne samo kada je reč o poslu, već generalno u životu.
Već dugo imate svoju autorsku emisiju. Koje je sve faze prošla?
Pre osam godina došla sam na praksu na Art kanal. U početku sam prisustvovala snimanjima, gledala kako se pravi košuljica za emisiju, dosta vremena provodila u montaži. Stalno sam učila i nisam imala bojazan da nešto pitam kada ne znam. Divni ljudi sa Arta su mi mnogo pomogli. Onda je usledila ponuda – dali su mi šansu da imam autorsku emisiju Art magazin. U početku sam imala strah kako će to izgledati, jer drugo je kada na fakultetu snimate TV priloge, a sasvim je nešto drugo kada to radite u stidiju za pravu TV stanicu. Bilo je i grešaka, nesnalaženja sa bubicama, kamerama… Ali sve je to trajalo kratko, jer sam se ozbiljno uputila u avanturu zvanu Art magazin. Upoznala sam divne ljude, sa nekima sam čak i ostala prijatelj. Međutim, zbog finansijske situacije, televizija je zatvorena. Onda je Art magazin dobio novu šansu i ubrzo je počelo snimanje na Srpskoj naučnoj televiziji. Srećna sam što su ljudi imali sluha za moju emisiju. Ali i to je trajalo nekoliko meseci i desila se ista situacija. Art magazin je prestao da se emituje. Napravila sam pauzu, u međuvremenu sam diplomirala, udala se i dozvolila sebi da razmislim šta želim dalje. Onda je došao trenutak za Urban magazin.
Recite nam nešto o Urban magazinu, emisiji koja se emituje jednom nedeljno. Koliko je gledana? Kakve su reakcije publike?
Pre osam godina sam počela da radim u dnevnom listu Informer. Na poziciji sam novinara lifestyle rubrike, zatim radim intervjue sa poznatima u okviru Informerovog dodatka, a od februara sam i deo video produkcije. Svakog ponedeljka od 20 sati na www.informer.rs emituje se Urban magazin. Emisija o kulturi, kako drugačije! Oni koji žele da čuju šta je to novo stiglo u domaće bioskope, knjižare ili pozorišta, gledaju Urban magazin. Celokupna ekipa emisije se trudi sa ponudimo nešto drugačije, da ne dozvolimo da kultura bude u zapećku, već da zauzme mesto koje joj pripada.
Da li je bitka za kulturu izgubljena? Kako se vi borite za teme iz kulture?
Ne! I nikada neće biti. Ljudi su različiti, a tako i njihova interesovanja. Ne treba svi da vole isto, nekada ima nešto i u toj različitosti. Kultura je kao voda, uvek će pronaći put. Upravo kroz odabir gostiju, eminentnih ljudi iz kulturnog miljea i aktuelnih dešavanja, uspevam da balansiram i ponudim publici malo drugačiji program.
Na koji način birate goste? Ko Vas je naročito oduševio?
Nikada nisam volela da biram goste po aktuelnosti, nego po kvalitetu – šta ta osoba ima da ponudi gledaocima. Znate, mali je korak od vrha do dna, a kvalitet ostaje upamćen. Uvek sam volela da pružim šansu mladim ljudima, piscima, muzičarima, glumcima, jer im je veoma teško da se izraze i pokažu javnosti šta zaista znaju i umeju. Nekako ih razumem, jer me vrate u ono doba kada sam ja bila na početku i kada mi je svaka lepa reč, prilika da pokažem šta znam, bila veliki vetar u leđa. Uvek se oduševim kada razovaram sa piscima, profesorima, umetnicima… Od njih mnogo šta može da se nauči, to su ljudi sa velikim vizijama, ljudi koji nesebično daju svoje znanje, a samo je na nama da li ćemo ga prihvatiti ili promeniti kanal. Ne bih mogla konkretno nikoga da izdvojim, jer su svi podjednako zauzeli važno mesto u mojoj emisiji.
Da imate svoju medijsku kuću (novine, televiziju) po čemu bi bila osobena i prepoznatljiva?
Sigurno po kulturnom sadržaju. Više intervjua sa mladim i uspešnim ljudima. To bi bila jedna redakcija puna sjajnih ljudi, spremnih da menjaju svet!
Koliko ste čitali nekada, a koliko sada?
Stalno čitam. Sigurno da je to bilo mnogo češće tokom studentskih dana, ali nikada nisam bez literature. Čak imam jutarnji ritual – kafa i knjiga. Volim da čitam, jer tako pobegnem od svakodnevice, odem na neko drugo mesto, putujem kroz stranice, upoznajem mesta, kulture, tradicije ljudi iz različitih sredina.
Koje žanrove birate?
Volim trilere, jer me takva štiva navode na razmišljanje, uz takve knjige se osećam kao inspektor. Sve češće uzivam i u popularnoj psihologiji. Svi mi nekada padnemo, umorimo se, pa nam je potrebna mala doza lepe reči, podstreka, motivacije, a u takvim knjigama je itekako ima.
Kako ste se izborili sa vremenom provedenim u izolaciji za vreme korone?
Novinari su tokom pandemije radili, tako da sam i ja vreme provodila u redakciji. Naravno, svaki slobodan trenutak sam provodila sa suprugom igrajući neke društvene igre, ali i uz knjigu. On je ljubitelj istorijskih romana, a mene zanimaju neke druge stvari, tako da smo često prepričavali jedno drugome šta smo pričitali. Nisam dozvolila da mi bude dosadno, već sam se trudila da vreme iskoristim pametno.
Hoćete li letovati ove godine?
Moj suprug je iz Nikšića, ali mislim da ćemo ovog leta preskočiti odlazak na more. Ja sam ljubitelj planina, pa ćemo nekoliko dana možda otići na neki vrh.
Koji kraj/grad u Srbiji naročito volite i preporučujete da ga posetimo?
Nedavno sam bila u Irigu u jednoj vinariji. Nakon toga nas je put odveo ka Velikoj Remeti. Ja obožavam Vojvodinu, posle Beograda, grad gde bih živela bi sigurno bio Novi Sad. Uživam u salašima, mirnijem načinu života, izvrsnoj hrani, a pre sega prirodi.
Vaša poruka za kraj:
Verujte u svoje snove! Neka vam odustajanje nikada ne bude opcija! I uvek imajte ovo na umu: Želite, jer ne zna želja šta je nemoguće!
