ZLATNA JESEN I KNJIGE
Jesen 2022. je topla, blaga, sunčana, blagorodna. Ona je u ovim smutnim vremenima ogrejala svima dušu. Svetlo, radost, nadu, donele su ljudima i knjige. Mnoge su objavljene u septembru i oktobru uoči Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu kako bi se našle u ponudi najviđenijih izdavača u našoj zemlji. Posle dve godine neodržavanja (sajamske dane pojela je i odnela korona, a ljude deprimirala, uplašila i rastužila) Beogradski sajam otvorio je svoje kapije pod sloganom POVRATAK NAPISANIH knjigoljupcima: čitaocima, bibliotekarima, izdavačima, piscima, kritičarima, novinarima… Bio je to vihor dobre energije, slavila se reč, i sve je bilo priređeno u njenu čast! Još mi u oku treperi koloplet šarenih primamljivih korica! Deca, muž i ja vratili smo se kući ruku punih kesa i slatkog tereta koji ćemo u narednim mesecima dugo iščitavati!
Sajmu su prethodile tri moje promocije: u Trsteniku, Staroj Pazovi i Selevcu (mestu dešavanja radnje mog romana ,,Dok svetac bdi”). Po prvi put sam bila (promotivno) u svakom od njih. Smatram to velikim korakom jer sam ušla u novi krug čitalaca, i tako proširila svoj postojeći. Zahvaljujući divnom domaćinima imala sam i predstavljanje u lokalnim medijima što su opet neka nova vrata koja su se otvorila. O druženju i bližem upoznavanju da ne govorim! Sve je vrcalo o dobre emergije! Trud se višestruko isplatio. Sve točkiće sam pokrenula ja – pa sam najveći dobitnik u ovoj priči i bila ja! Hvala svima na pomoći i podršci! Presrećna sam zbog svih realizovanih projekata.
Zlatna jesen će i idalje kod mene biti u znaku knjige. Za novembar sam za sada dogovorila gostovanje u Lebanu 4. 11. 2022. u 18 h. I to je prvi susret sa čitaocima iz tog kraja. Veselim se upoznavanju sa njima!
U novembru ću predati blurb koji sam napisala za svoju dragu prijateljicu Milenu Odalović koja je potpisala Ugovor sa Izdavačkom kućom Laguna za objavljivanje romana ,,,Vetar sa Pirineja” prvi put kod njih. Počastvovana sam što je mene pitala da napišem koju reč o delu koje sam pročitala pre nego što je otišlo u štampu. Bilo je to zanimljivo iskustvo. Utisci se slažu, a slike roje u glavi, kada se sve malo stiša, osećanja i utiske ću pretočiti u reči. Nadam se da će biti od koristi ovoj divnoj autorki.
Očigledno će mesec novembar biti poligon za dovršavanje i realizaciju velikih i važnih poduhvata i projekata!
Punom parom dorađujem rukopis svog prvog romana za decu. Za koji dan biće potpuno sređen. Dovršen. Spreman. S mašnicom. Uz dobre želje i pomozi Bože biće predat uredniku dečije edicije u Laguni. A posle? Pa, videćemo šta će on reći. Ja sam pisala srecem, jer samo tako umem! Ostalo je van moje moći. Spreman sam da menjam, sarađujem, dorađujem, slušam stručne uredničke savete, ako on bude spreman na to. A ako ne, pa, nove i druge teme i poslovi me čekaju. Nema predaje! Nema stajanja.
Jedom me je jedan moderator pitao ko je Ljiljana Šarac. Ja sam rekla da je to buldožer koji ne odustaje.
On je rekao: – Svakojake goste sam do sada imao, ali buldožer još nisam!
Dakle, buldožer ide dalje i nada se.
Neko sam ko gleda napred i verujem da ukoliko dam sve od sebe, to mora i izaći na dobro!
I ne samo to. Tokom novembra sakupljam građu za novi roman za odrasle, a brusim napisani koji do kraja godine treba da predam svojoj urednici. Vidite, sve je to jedno šareno kolo koje se neprekidno vrti, a ja trupkam li trupkam u njemu. I lepo mi je, I lako, optimistično…
Kada u novembru budem spremila I potpuno zaokružila novi rukopis za predaju u decembru, biće to tako oslobađajući čin! Višegodišnji rad biće zapečaćen, I ponovo uz Božju pomoć dat u ruke stručnjaka koji će o njemu razmišljati i odlučivati. To je neprekidna igra nade I strepnje, čekanja i velikih duhovnih uzleta…
U celom polugodištu postoji samo jedan dan praznika i to u novembru. O, kako mu se svi radujemo. O, kako ga željno iščekujemo. Mi ćemo ići u Vrdnik sa jednom fantastičnom ekipom rođaka sa kojima je provod apsolutno zagarantovan. Ne mogu da iščekam!
Ispanirali smo i odlazak na Zlatibor za vikend polse toga. Svako izmeštanje iz Beograda je lek za mozak I dušu! Radujem mu se kao dete. Posle danima živim od prikupljene energije i plovim na talasu dobrog raspoloženja. Tolerantnija sam, opuštenija, i u svemu što radim produktivnija…
I tako… (Što bi rekao Radoš Bajić).
Smišljam ja još mnogo toga, nadljudski se trudim. Ne znam šta će da ,,upali’’, a šta da potone. Ja želim da uz Sveca I Đurđa idem napred, a da u jednom trenutku oživim i prethodne romane. Hoće li se to dogoditi ne znam, živi bili pa videli…
Nadam se da se moj trud vidi.
Ja cenim radnike i udarnike, a vi?
