OMILJENI MESEC

Volim februar. To je mesec kada sam rođena. U njemu sam svoj na svome. U januaru se već ,,budim’’ i u drugom mesecu lako krećem u akciju. Početak godine me pokreće, angažuje, raduje. Za mene tu počinje uspon u svemu što radim. Obnovljene energije sve mi pada lakše. Dan je duži, zima je pri kraju, nadam se boljem vremenu, proleću koje je na pragu.

Kao što sam u decembru ,,ispražnjenih baterija’’ u februaru sam u top formu.

Sve što sam zamislila i poželela prethodne godine, sada sam spremna da jedno po jedno ispunjavam. U glavi imam spisak šta bih sve htela da uradim. Kako su mi želje sve složenije, tako je put do realizacije sve duži, ali posao se nikada ne da završiti, ukoliko se ne započne…

I zato ja zavrćem rukave. Spuštam se u niski start. Nemam sudiju da pucnjem označi početak trke, ali i ne treba mi. I to mogu sama. Kad odlučim, krenem!

Češće se viđam sa ljudima, preduzimam prve korake ka ostvarenju poslova.

Trenutno sam otvorila mnoge projekte. Liče mi na rasklopljene ruske babuške.

Trudim se da ih fazu po fazu vodim ka završetku. Lutke treba na kraju sklopiti.

Neke stvari zavise od mene, kao recimo pisanje.

Do laktova sam u tekstu koji ću urednici predati ove godine. Sada mu stavljam mašnice i šnalice, dakle u pitanju su završni radovi.

Samo, rekoh da se ne bavim samo jednim poslom.

Paralelno sa tim rukopisom koji je pri kraju, radila sam na prikupljanju materijala za novi.

Otišla sam dalekoooo u prošlost i uživala u lektiri i literaturi celu jednu godinu. Sada sam spremna da se latim te priče. Svrbe me prsti. Smatram to testom inteligencije i ozbiljnim i zahtevnim izazovom. Novi roman – nova nada!

Sve to činim da bih zaokupila misli koje neprestano hrle samo ka jednom cilju: rukopisu koji je urednica prihvatila i za koji je poslednje nedelje decembra 2021. potpisan Ugovor sa Izdavačkom kućom Laguna!

Da, na putu sam da ostvarim jedan veliki san!

Želim da podelim sa čitaocima svoju ljubav prema tradiciji, narodnim običajima, veri, i srpskom selu. A to ću moći sa osmim (u Laguni drugim) romanom koji će obeležiti moju 2022. Ne mogu ga iščekati. A moram.

Doći će i moj red, stvari će se pokrenuti, zahuktati, a tada ću o svemu pričati više. U detalje.

Do tada ću ,,gurati’’ i svoju mnodramu ,,Despotica Prokleta’’. Sve smo uvezali i spakovali. Moj dream team i ja. Imamo tekst, glavnu glumicu, kompozitora, režisera, kostimografkinju, ostaje nam samo da nađemo sredstva pa da ga postavimo na scenu. Biće to pravi spektakl! Za nas uzbudljiv doživljaj! Čist podvig!

Lepo je kada se radi na više polja. Tada nada raste, a šanse da se jedna po jedna bauška zatvore su veće.

Dakle, za sada je sve na stolu, pa ćemo videti.

 

U februaru je moguće ubrati prve visibabe.

U februaru je festival mimoza u Herceg Novom, a one tada preplave i beogradske ulice i osunčaju nas svojim zlatnim malim suncima.

 

Do sada je tradicionalno u februaru održavam Sajam turizma. Pljuštali su popusti i mi smo redovno koristili povoljnu priliku da izaberemo destinaciju što za Uskrs, što za letovanje, i uplatimo aranžmane. Korona je i to osujetila, jer se izbegavaju masovna okupljanja. Ipak, zadovoljstvo planiranja, traganja za mestom iz snova koje treba posetiti, niko nam ne može oduzeti. Usred zime maštamo o plažama, kupanju i sunčanju… I ne samo to, već krećemo u potragu koja je sama po sebi jedna svojevrsna avantura. Sigurna sam da ćemo i sami sebe iznenaditi izborom, ali i prirediti zadovoljstvo. Odmor tako sporo dođe, a tako brzo prođe, zato ga valja dobro isplanirati i maksimalno iskoristiti!

 

Volim mesece u kojima postoji državni praznik. Odbrojavate do njega, palnirate gde ćete, šta ćete, koristite te dane kao suvo zlato. Zato 15.i 16. 2. zaokružujem fluorescentnim markerom!

 

Posle priče o odmoru i praznicima ispadoh neka vrdalama koja bi što više da pobegne od obaveza. A nije tako. Ja kad radim, radim, a kada se odmaram to činim bezrezervno. Kod mene je uvek pun gas! 😉

 

Nakon raspusta još uvek imam radnog elana. Volim da se šalim da sam još ,,pod anestezijom’’ i da me ništa ne može izbaciti iz ravnoteže. (Ne još!)

 

Prvog februara je moj rođendan.

Ja sebi kupujem ono što mi je u određenom trenutku potrebno. Ne spadam u kupoholičarke, mada tvrdim da je ,,šoping’’ vid psihoterapije!

Mama me stalno (iz godine u godinu) pita šta sam od muža dobila za rođendan. Mislila sam odustaće, ali ne. Ona istrajava u tom propitivanju.

Niti mogu da je ignorišem ili lažem, niti mogu da od OK muža pravim nekog negativca i kažem da nisam dobila ništa.

Zato potražim nešto što mi se dopada, prošetam sa Z. do te radnje i častim se.

Tako imam čime da se pohvalim.

Ovog puta sam ,,šmeknula’’ divnu suknju.

Muž mi je rekao da eru haljina ostavim za sobom na neko vreme i malo promenim imidž. Rešila sam da ga poslušam. Za koji dan krećem u akciju!

 

U februaru počinju školska takmičenja. Tada najbolji skaču na odskočnu dasku i poleću uvis. Njihov i moj rad tada dolaze do izražaja i daju moralnu satisfakciju za sav uložen trud i dalja vežbanja. Mislim da je najveća zasluga stvarati te intelektualne gigante koji će celu zemlju i društvo vući napred.

 

Uz sve to i dalje bdim nad romanom ,,Đurđevim stopama’’ i otvaram mu vrata, gurajući ga u svet.

Retko se tek tako posegne za nekom knjigom. Za nju treba da se čuje. Nešto o njoj mora da se sazna, pa da se ciljano ode u knjižaru i kupi. Zato, ko nije, moja, ali i topla preporuka mnogih čitalaca je da se družite sa kontroverznim despotom Đurđem Brankovićem.

 

U ovo vreme je sve prštalo od dogovaranja sa bibliotekama i kulturnim centrima oko organizovanaj književnih večeri. Korona nas je i tu poslednjih godina kao nojeve naterala da se sklonimo i sakrijemo. Teško je plašiti se za život, zdravlje, golu egzistenciju! Istina! Zato smo se svi primirili.

Zasad čekamo.

Nadamo se da će s lepim vremenom doći i predah (a ako Bog da i kraj pandemije) od ove pošasti.

Nedostaje mi družanje sa čitaocima. Nema ničeg lepšeg! To je kruna višegodišnjeg rada i najbolji način da se delo predstavi javnosti.

Biće. Svega. Samo mi da smo živi i zdravi! Strpljen – spasen.

 

Početkum drugog polugodišta bih u školi anketirala decu ko će ići na ekskurziju. Sada je i to zamrlo. Sa svojim odeljenjem, a već su 7. razred, još nijednom nisam išla na ekskurziju. Pojeli su nam je skakavci – ovaj, korona…

 

Štošta sam stavila pod odrednicu februar.

Dok budem duvala svećice (mnogo, mnogo svećica) poželeću da imam zdravlja, snage, volje i sreće da većinu planova ostvarim.

Lepo bi bilo!

Rođendanske želje se ostvaruju, zar ne?!