FENOMEN ZVANI NORA ROBERTS
Nora Roberts je prirodni fenomen! Postala je svetski hit-mejeker. U bibliotekama se njene knjige nalaze na najvidljivijem mestu jer su najtraženije. Stalno su na čitanju. Bibliotekarke ih rado preporučuju jer znaju da se svima dopadaju. Knjige joj se kupuju zato što ih je ona napisala, a ne zato što je čitaoca privukla neka tema. Oni biraju njen stvaralački potpis. Znaju šta mogu da očekuju. To je kao kada volite tortu s malinama. Koji god recept da je u pitanju, ona će vam se, ako je s malinama, dopasti! Ako obratimo pažnju na korice bilo kog od njenih romana, primetićemo da su ime i prezime autorke dominantni, a da je naslov apsolutno u njihovoj senci.
Teme Nore Roberts su krajnje raznovrsne. Nora uspeva da zaviri u svaki kutak Amerike, pa i šire, da se bavi ljudima najrazličitijih zanimanja, i da priča priče o prvom šta joj padne na pamet, a da to postane apsolutni hit.
Zašto? Pitamo se.
Zato što je ona fantastičan narator. Priča priču plastično, dinamično, slikovito. Dok čitate knjige Nore Roberts, u glavi vam se vrte slike kao na filmskom platnu. Ona vam ne da ni na trenutak da stanete, da predahnete, već gazi na gas i uvodi stalno nove događaje, obrte, uzbudljive situacije, gde vas emocionalno involvira u radnju i nagoni vas da se za glavne junake brinete i da za njih navijate. Dođe vam da povičete da se čuvaju jer vidite da im se nešto strašno sprema… A ti njeni glavni junaci su divni, simpatični, dobri, čestiti. Uglavnom je u fokusu junakinja, a onda ona upoznaje zgodnog muškarca koji će joj se dopasti, ali će je i štititi i biti joj glavni pomoćnik u nevoljama u koje će upasti (ne svojom krivicom).
Otuda je ona pronašla najbolji mogući miks koji spaja ljubavni roman sa trilerom.
Isto tako ume da napiše fantastičan avnturistički roman. Njoj sve polazi za rukom. Bila je dovoljno hrabra i mudra da sebe ne sputa opredeljujući se samo za jedan žanr. Ona se njima igra kao vrstan žongler.
Pročitala sam mnoge romane Nore Roberts. I u svakom od njih sam uživala! Najviše od svih do sada mi se dopada ,,Zvezda mora”. Kada želim nekome da preporučim dobru knjigu s kojom nema greške, onda spomenem nju.
Od čitanja ja se odmaram čitanjem. Tako je Nora Roberts sigurica za letovanja, zimovanja, vikende, lenja popodneva na terasi, u dovrištu ili omiljenoj fotelji…
Ovog puta, slabe koncentracije, u vreme kada korona virus hara svetom, posegnula sam za romanom svoje drage spisateljice čije knjige uvek imam u šteku. Po nekoliko nepročitanih čeka dragocene trenutke putovanja ili odmora. Latila sam se romana ,,Obala sećanja”.
Na korici sažetak kaže: Bilo je to jedno sasvim obično veče u tržnom centru u Mejnu. Tri tinejdžerke čekale su da počne film. Neki dečko je flertovao sa prodavačicom naočara za sunce. Majke i deca uživali su u zajedničkoj kupovini, a menadžer radije sa video-igricama posvetio se mušterijama. Onda su se čuli pucnji.
Prošlo je samo osam minuta pre nego što su napadači savladani. Ali za one koji su to preživljavali, činilo se kao čitava večnost. U godinama koje su usledile, svako od njih pronašao je svoj način da izbriše sećanje na taj događaj i zaceli stare rane. Međutim, ubrzo će svi oni otkriti da još jedan zaverenik čeka u zasedi. Ovog puta, možda neće imati gde da se sakriju.
Sažetak je obećavao. Jasno je nagovestio brutalnost događaja kojim će se Nora ovog puta baviti. Ipak, bila sam nespremna za toliko krvi, ubistava, trauma i zločina koji počinju od prve i traju do poslednje stranice. Nekoliko ljudi do kraja romana poneće na savesti stotine žrtava.
,,Kad su otvorili vrata bioskopa, zvuci nasilja i straha prelili su se napolje, i prigušeno svetlo iz hodnika uvuklo se u tamu. Ugledala je strelca – muškarac u panciru, sa šlemom i ronilačkim načarima, sa jurišnom puškom u jednoj ruci, i pištoljem u drugoj. Bio joj je potreban samo jedan tren da vidi, pucao je muškarcu koji je bežao prema sporednom izlazi u leđa. Zatim je okrenuo pušku prema bioskopskim vratima, i otvorio vatru. Esi se bacila u zaklon iza zida poslednjeg reda, i videla je da je Bari pogođen u prsluk, što ga je odbacilo unazad…’’
U vreme kada sam preosetljiva na strašne vesti, koje svakodnevno statistički obrađene dobijam u stvarnosti, nisam bila spremna i na toliku količinu mraka u romanu. Pritom je motivacija negatica data neubedljivo i tanko, pa sam po prvi put roman Nore Roberts čitala odmahujući glavom i listajući koliko još stranica imam do kraja. Zarad dobre priče uvek sam spremna da progutam i poneku naivnost, površnost, ne tražeći slabosti, već zabavu, ali ,,Obala sećanja’’ mi naprosto nije legla! Autorka je previše trčala kroz radnju, uvela previše likova i vodila sve ka toliko očekivanom kraju da razočarava!
Iako ,,Obalu sećanja’’ ne prepeoručujem, jer Nora i može i ume bolje, ostaću njen verni fan, jer mi je toliko puta razbistrila misli, odmorila glavu, resetovala me, ulepšala mi dane, skratila vreme, oraspoložila me, zaitrigirala, da ta snažna i pozitivna osećanja svakako želim da ponovim!
