Luka Mičeta – GOSPODIN U DRUŠTVU NAJČUVENIJIH SRBA

INTERVJUI Luka Mičeta

Kad god bih iščitavala literaturu, pripremajući se za rad na istorijskim temama, knjige gospodina Luke Mičete bile su nezaobilazne, krajnje korisne i veoma zanimljive.

Ovaj autor istoriju sagledava i predstavlja kao da je u nekom od života bio savremenik svojih junaka, pa je samo došetao da nam iskustva i znanja prenese, pretočivši ih u reči, pa nastavi dalje svojim putem.

Biografija Luke Mičete je već jedna knjiga, njegova dela su več kućna biblioteka, a njegova ličnost harizmatična i intrigirajuća, da nisam mogla da odolim, a da ga ne zamolim da uradimo intervju.

Studirao je ekonomiju, bio urednik i kolumnista najpoznatijih časopisa, generalni direktor Tanjuga, a postao čuven po biografijama Despota Stefana Dečanskog, Dušana Silnog, kralja Milutina, Stefana Dečanskog, Stefana Prvovenčanog… želela sam da nam kaže kako sebe doživljava i šta o pisanju misli.

Iako usled velikog posla, baš u vreme objavljivanja najnovije knjige ,,,Zaveštanje Svetog Save’’, odmah se saglasio s predlogom.

Kako je biografija Svetog Save (za koju kažu da je najpotpunija do sada) ugledala svetlo dana 10. decembra 2019, i već se našla na vrhu top lista najprodavanijih knjiga, smatram ovaj naš razgovor pravom ekskluzivom.

 

Luka Mičeta

Ko je Luka Mičeta? Ekonomista, istoričar, novinar, publicista, biograf, pisac?

Sve po malo. Ali ipak, sve u svemu, novinar.

Kako Vas je istorija uvukla u svoj vir?

Tome je posredovalo novinarstvo. U Studentu kao i u NIN-u posle, pored ostalog, sam dosta pisao i o istoriji. Takođe, radio sam veliki broj intervjua sa našim istoričarima.

Da ne pišete o istorijskim ličnostima, koji drugi žanr biste izabrali?

Da ne moram ne bih pisao uopšte. Pišem da preživim. Što reče Rolan Bart „prisustvo odsutnosti“…

Koja je neispričana priča koja Vas mami?

To je propast srpske srednjevekovne države. Nadam se da ću do leta završiti tu knjigu.

Zašto među Vašim naslovima nema nijednog posvećenog nekoj srpskoj vladarki?

U knjizi „Odjek prošlosti“ objavio sam veliki esej „Žene Nemanjića“… Takođe, pripremam knjigu čiji je radni naslov: Žene su spasile Srbiju – Milica Hrebeljanović, Olivera Lazarević, Jelena Balšić, Mara Branković…

O kojoj ženi poznatoj našoj istoriji biste napisali knjigu?

Kneginji Milici… Ona je za našu istoriju značajnija od kneza Lazara. Velika je nepravda što ona nije dobila adekvatno mesto u pamćenju Srba.

Koliko vremena ulažete u prikupljanje materijala i istraživanje, a za koliko završite pisanje rukopisa?

U svetu i svetlu svojih dela - Luka Mičeta
U svetu i svetlu svojih dela – Luka Mičeta

To traje decenijama… Samo se u jednom trenutku fokusirate na određeno doba ili ličnost… Za sedam godina, od 2013. pa do 2019. godine,objavio sam petnaest knjiga. Kako me je obavestio Dejan Papić, vlasnik Lagune, za naše uslove sve moje knjige su bestseleri…

Imate li rituale prilikom pisanja?

Ne.

Šta Vas prilikom stvaranja raduje, a šta Vam pada teško?

Znate kako se govorilo: Novinarstvo je težak posao, ali bolje i to nego da se nešto radi… Uz dodatak: U novinarstvu je sve lepo osim pisanja… Priprema, čitanje je najinterasantniji deo…

Koji biste savet dali mladim piscima kako bi na najbolji način afirmisali sebe i svoj rad?

Da ne budu pisci… Čovek je biće nedostatka. Tu ne pomaže pisanje. Dovoljno je čitati…

Koje strane, a koje domaće autore rado čitate i preporučujete?

Recimo: Miloša Crnjanskog, Aleksandra Tišmu, Maksa Ererajnha Ostojića… Oskara Vajlda, Emila Siorana, Ernsta Benca….

Koliko se trud, rad, vreme, energija, uloženi u stvaranje i izdavanje književnog dela, i u njegovo promovisanje, isplate i vrate? Na koji način?

Kada su Aleksandra Baljka pitali: “Da li se u Srbiji može živeti od pisanja?”, on je odgovorio: ,,Može, ali ne svaki dan”. Ko piše a ne mora, po mom sudu je svojevrsni mazohista – čak i da je talentovan. Sve je napisano… Odavno. Pisati se ne isplati… Osim ako niste ona vrsta ljudi, da ih ne imenujem, koji misle da imaju nešto važno da saopšte svetu… Književna bižuterija je preplavila svet a imamo toliko književnih dragulja, odavno napisanih, koji se još nisu pročitali… Nije pisanje što i poljem preći, da parafraziram Pasternaka.

Najviše ste se namučili pišući o ….? Zašto?

Kada sam pisao In memoriam Zoranu Đinđiću za NIN istog dana kada je i ubijen.

Najnovije delo - biografija Svetog Save, Luka Mičeta
Najnovije delo – biografija Svetog Save, Luka Mičeta

Na čemu trenutno radite?

Na promociji knjige ,,Zaveštanje Svetog Save – Osam vekova autokefalnosti Srpske crkve” koja se nedavno pojavila u štampi.

Vaša neostvarena želja?

Da ponovo mogu da živim, izdržavam porodicu, a da ne pišem. ,,Ko bi još na ovom svetu gubio vreme pisanjem kada bi znao nešto pametnije da radi?”, kazao je Bajron.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *