UPOZNAJMO SVOJE PRETKE
foto: Milovan Milenkovic
,,Kaljavi konj” Vesne Aleksić nas vraća nama samima. I kada smo bili mali, školovali se, pa i kada smo dobili svoju decu, skloni smo bili da do detalja upoznamo grčki panteon. Družili smo se sa bogovima i boginjama sa Olimpa kako čitajući knjige, tako i gledajući zanimljive crtane serijale ili dugometražne animirane filmove. ,,S” od slovenske mitologije nismo upoznali. Najviši domet našeg pipanja u mraku, kada je to polje u pitanju, bilo je saznanje da je vrhovni bog Perun (pandan grčkom Zevsu), a da je Vesna boginja proleća.
Stoga me je beskrajno obradovalo postojanje knjige koja će nam otključati i vrata sa 12 brava.
Namerno ističem simboliku broja 12 jer je on u ovoj zbirci priča dosledno ispoštovan. Naime, u slovenskoj mitologiji, svakom od 12 meseci u godini odgovara vladavina, dominacija, jednog božanstva.
Vesna Aleksić je taj podatak iskoristila kako bi sačinila stabilnu konstrukciju svoje zbirke. Naime, ona je odlučila da iznedri 12 priča (kaža) iz skoro zaboravljenog života i sveta Starih Slovena. Njima kao uvertira, pretpriča, uvod i ispomoć, prethodi naučno-popularni tekst (satvoren autorkinim perom nakon podrobnog i ozbiljnog istraživanja) o božanstvu vezanom za taj mesec.
Tako u ovaj potpuno do kraja stvoren i oformljen svet zavirujemo pričom ,,Lažitrava” u koju nas uvodi Priča o boginji Vesni, koja obitava u aprilu, koji se u davna vremena nazivao cveten ili lažitrava. Za proleće su još vezani bogovi Jarovit i Svetovid. Za leto Lada, Perun i Živa, jesen – Veles, Radgosrt, Voden, a za zimu Svarog, Stribog i Baba.
Priče nas vode u idilični svet naših praprapredaka. Autorka ga ispunjava raznim verovanjima koja su posledica strahova i neizvesnosti pred prirodnim nepogodama i opasnostima. Uvodi u njega i čudesna, mitološka bića. U centar svega stavlja mlade junake – decu, koja svojom začuđenošću, aktivnošću i radoznalošću, otpliću priču.
Mi samo treba da pratimo njihova pitanja i steći ćemo potpunu i pravu sliku o životu koji je iščezao, ali je ostao učauren u mitovima i legendama, iz kojih ih Vesna Aleksić budi i vaskrsava.
,,Stribog nije bio ni brica ni frizer, mada bi se po njegovom imenu tako nešto moglo pomisliti: nastalo je od glagola strigati, što znači brijati i šišati. On je bio večiti putnik među bogovima, stalno na svom zadatku, pokretan i brz, što je sasvim i razumljivo – bio je to bog koji je upravljao vazduhom i vetrovima sveta. Po svemu sudeći, naši preci su dosta zazirali od njega iako su živeli, uglavnom, u ravnicama pored močvara i reka, a u ovakvim predelima nije bilo razornih vetrova poput uragana i tornada. Međutim, i obične letnje oluje bile su sasvim dovoljne za strah, jer su Stari Sloveni mislili kako im ale napadaju i uništavaju letinu, što je bila istinska i vidljiva šteta…” (Iz priče – Priča o Stribogu – februar).
Nakon nje sledi autorska priča ,,Sečensko svetlo”:
,,Med je bila najstarije dete u kući i već je pregazila osam snegova, ali ovakav vetar i hladnoću nije pamtila. Evo, već je peti dan kako se nad selo obrušio strašan severac, vetar koji je svojim ledenim rukama stezao drveće, ledio vazduh i gonio teške, niske oblake iznad krovova. Med se činilo da bi odneo sve kuće u njenom selu, samo da nisu bile poluukopane i postavljene u širokom krugu. Tako je strašan taj vetar bio.
– Ala striže danima! Ne posustaje – govorili su odrasli ukućani i Med se činilo da zbog nečeg brinu…”
Ova zbirka priča je prava poslastica koja se iz večeri u veče ,,gustira” sa najmlađim ukućanima. U njoj podjednako uživaju i onaj koji čita i oni kojima se čita.
Lično bih volela da se napravi serijal crtaća po ovoj knjizi. Da se uvežu reč i slika. Da postanu još dostupniji i rasprostranjeniji.
Sam početak knjige – uvod – (,,U detinjstvu sveta”), kaže:
,,Dojahao je u Evropu jedan veliki narod, u kome je bilo dosta riđe kose, bučnog veselja, pesme i sete. Ostali su zapisi o njemu kao blagom, miroljubivom plemenu koje je gledalo svoja posla, a opet, nekako brzo, već u šestom veku, zaposelo je gotovo polovinu današnje Evrope. Da ne sitničarimo sad kako i zašto, naši preci su u pitanju, zato nas i zanimaju i zato im neke sitnice moramo progledati kroz prste…”
Tako je sve počelo…
Divan fini humor provlači se kroz celo delo.
Inače, kada smo već kod slika, knjigu je predivno ilustrovao Kosta Milovanović. Izdavačka kuća je iz Čačka. Svima je već dobro poznata pod nazivom ,,Pčelica”.
Ova knjiga je na Beogradskom sajmu (u vreme kada je objavljena) dobila nagradu za najbolju dečju knjigu na slovenskim jezicima posvećenu istoriji i kulturi slovenskih naroda i priznanje ,,Gordana Brajović” za najbolju proznu knjigu za decu.
Za radoznale koji bi da čuju još ponešto o stvaralaštvu Vesne Aleksić, evo linka do mog intervjua s njom.
