ĐURĐEVIM STOPAMA – NA POLA PUTA
Polovina 2021. godine i divan jul doveli su me na pola puta kada su mnogi projekti u pitanju. Na pola puta se nađoh i sa promocijom romana ,,Đurđevim stopama” koji je 22. februara izdala Izdavačka kuća Laguna. Kada analiziram do sada učinjeno, iznenađena sam dužinom spiska! Tu se nalaze gostovanja na televizijama, u radio-emisijama, davanje intervjua novinama, ženskim časopisima, portalima… Vrlo kompleksna i svakodnevna aktvinost je ona na društvenim mrežama. Stalna je i prepiska sa čitaocima čije reakcije osluškujem, sabiram, istinski poštujem i uvažavam. Radujem se svakom komentaru koji je posvećen romanu ,,Đurđevim stopama”, svakoj fotografiji snimljenoj s mnogo ljubavi i entuzijazma, jer oni pokazuju da smo despot i ja izazvali talasić nove energije koja će pokrenuti priču iz starina, podstaći i druge da zavire iza kapija 15. veka, a porodicu Brankovića staviti u novi kontekst neopterećen narodnom tradicijom koja po njih nimalo nije milostiva…
Dugo očekivane promocije dogodile su se u junu, s dolaskom lepog vremena i relaksacijom epidemioloških mera. Na Banovom brdu u prekrasnoj bašti kafića Nautilus uz podršku urednice Dubravke Dragović Šehović, Anđele Petronić u ulozi konferansijea i muziku klavijaturiste Dejana Ilića.
Razgovarali smo o transferu i prvom romanu za najpoželjniju izdavačku kuću Laguna. Istakli da smo ovoga puta darovali čitaocima novi istorijsko-savremeni kolač sa dva fila. Roman za maraton čitanja, zapleta, raspleta, nadanja, nabijen emocijama i neprestanom borbom. Utvrdili smo je da su istorijske teme moj zaštitni znak, Smederevo luka u koju spuštam svoje sidro kada biram sigurno odredište. Podsetili smo se romana „Opet sam te sanjao“ (izdat 2015. i za koji se nadam da će kad-tad biti reizdat). On je na pozornicu izveo u narodu poznatu Prokletu Jerinu i predstavio ovu istorijsku ličnost negativne konotacije u drugačijem svetlu.
Ovoga puta reč sam dala njenom suprugu Đurđu Brankoviću. Tako su romani ,,Opet sam te sanjao’’ i ,,Đurđevim stopama’’, dve polvine iste jabuke!
Anđela je istakla: ,,Roman „Đurđevim stopama“ je poput šetnje sa bliskim prijateljem. U jednom intervjuu izjavili ste: Pisac maštom može da popuni razne „pukotine“ koje u istoriji ostaju neobjašnjene i otvorene. Međutim, kao čitaoci nemamo utisak da ste ispunili pukotine. Doživljaj je kao da posmatramo savršeno sklopljen mozaik.’’
Govorile smo i o funkciji i značaju boja u ,,Đurđevim stopama’’. U romanu se posebno ističe nekoliko boja, kao što su žuta (poznati simbol optimizma, radosti, energije, kreativnosti i zadovoljstva; boja radoznalosti, samopoštovanja i nade), zatim ljubičasta (simboli uzvišenosti, dostojanstva, otmenosti, elegancije, ali i igre, snova i impulsivne romantike), kao i siva (u hrišćanstvu boja zrelosti i mudrosti sticane godinama). Muški likovi viđeni su kao plavi, a ženski kao ljubičasti.
Bilo je reči i o imenima junaka – čitaoci mojih dela navikli su da su vlastita imena daleko od slučajnog izbora. (Ksenija – poštena, iskrena, odana. Vuk, u našem narodu poznat kao snažan, neustrašiv borac i zaštitnik, nikako slučajno onaj koji osvetljava lik Vuka Brankovića i zaštitnički stoji uz Kseniju. Bogdan – Đurđev most ka svemu onome što je u životu vredno i značajno, božji dar. Svetlana, koja će rasvetliti Ksenijin put potrage za istinom u naizgled beznadežnom trenutku. Ivica – u značenju „bog je blagodatan“ – donosi konačnu istinu i odgovore Kseniji).
Izdvojile smo nekoliko inspirativnih citata:
* Ma na kom kraju sveta da sam bio, uvek sam nailazio na dobre ljude. I to kad bih se najmanje nadao .
* Izgleda kao deo četvrti u Parizu, ali može da asocira i na zatvorski krug. Sve je stvar percepcije.
* Znao sam da je u pravu, ali samo odluke koje su celom svetu neprihvatljive vode do poduhvata koji će se u budućnosti pamtiti i prepričavati.
* Sve počinjem da doživljavam kao izazov! A to je snažan pokretač i odličan motiv za ovaj moj start!
* Ja sam naučio da se zubima držim za vazduh!
* Ja pamtim sve. Moja je stvar što sam odlučio da se ne osvrćem.
Nakon spominjanja da Đurađ govori:
,,Nisam rođen da budem čekalica. Celog života sam morao da budem protiv svoje prirode i učim se strpljenju. Za mene je čekanje tapkanje po magli zbog izgubljenog pravca. Osvrćeš se i pojma nemaš na koju stranu treba poći. Strahuješ gde ćeš se obresti i na koga udariti. Na prijatelje ili neprijatelje. To je tiha predaja. Prepuštanje na milost i nemilost – pričali smo da li sam i ja čekalica. (A ja strpljenja nemam ni mrvicu, kada ga je Bog delio, mene nije bilo u tom redu!…)
Anđela je želela da zaviri u drugu polovinu ovogodišnejg puta: ,,Nedavno ste nagovestili da se u Vašoj kuhinji krčka novi roman, u šta svakako nismo sumnjali. Najavljujete ga kao toplu porodičnu priču, natopljenu tradicijom i običajima. Pravite pauzu na istorijskim stazama ili kroz sito tema i sadržaja Vašeg stvaralaštva ovog puta izdvajate ono najvrednije što istorija za sobom ostavlja? Želite li da nam odškrinete prozor?’’ I ja sam njoj i ostalim knjigoljupcima pričala o rukopisu koji se tog meseca našao na stolu Lagunine urednice. O emotivnoj priči koja na velika vrata vraća srpsko selo, običaje, divne ljude, u kojima će se mnogi prepoznati i zbog čega će se raznežiti. Gostima se najava dopala, kao i meni njihova reakcija. Zato sam na početku i rekla da sam na pola puta u nekoliko projekata, jer uredničin sud tek treba da stigne… Držite palčeve da odgovor potvrdi da će nova priča ugledati svetlo dana…
Na pola puta sam i kada je pisanje u pitanju. Moje pero ne miruje. Dok se mastilo suši na romanu ,,Đurđevim stopama’’ i rukopisu na kome će možda (ako bude prihvaćen) biti još mnogo piši – briši posla, krenula sam u sasvim novu avanturu istraživanja za novu temu. Čitam, lutam, tražim, bistrim mutnu vodu, radujem se i nadam. Ako mene ,,drži’’ priča i inicijalna ideja, valjda će tako biti i sa čitaocima.
Možda novi meseci, pa i godine, donose po koju boru na mom licu ili sedu vlas u kosi (koja je na sreću šatirana pa se ne primećuje iz prve), ali kada je pisanje u pitanju vreme je blagorodno i blagonaklono. Zato što s dolaskom novog kalendara raste broj čitalaca i napisanih stranica. Pritom, na putu na kom se nađoh, učim i sa zahvalnošću primećujem da je sve lakše sa Lagunom iza leđa!
