Princ Đorđe Karađorđević se naprosto našao na mom putu. Iskrsnuo je preda mnom kao jelen koji istrči iz šume.
Nisam htela da ga zaobiđem. Poželela sam da mu priđem. Da ga upoznam i pokušam da ga razumem.
Do ,,susreta” je došlo nakon razgovora sa direktorom psihijatrijeske bolnice u Kovinu. On mi je na nesrećnog princa Đorđa Karađorđevića skrenuo pažnju. Moje je bilo da prepoznam znak pored puta, ili da ga previdim.
Pisac nauči da uočava značajne poruke i da ne propušta prilike koje mu se ukazuju.
Tako je nastala ideja za moj drugi roman ,,,Gde sam to pogrešila?”.
Vrlo predano sam prilegla na istraživanje života kontroverznog, a ja bih rekla tragičnog princa Đorđa.
Uz mnogo truda došla sam do prinčeve autobiografije pod nazivom ,,Istina o mome životu”. To je zanimljiva knjiga. Meni je bila od neprocenjivog značaja, jer o svom budućem junaku nisam saznavala iz druge ili treće ruke, već neposredno, kao da sedimo i ispijamo čaj, a on mi govori u diktafon.
Doživljaj je bio nesvakidašnji i podsticajan.
Informacije sam sakupljala kao komadiće koji će na kraju sačiniti veliku mozaičku kompoziciju.
Mnogi podaci iz istorijskih i publicističkih izvora bili su u potpunoj koliziji. Definitivno sam se osvedočila da je nastala velika podela i među naučnicima, kao i među Đorđevim savremenicima. Jedni su bili za njega, drugi protiv. Jedni su ga ružili, drugi branili!
Valjalo je odabrati stranu, a pritom se držati istine. Svaki kritičar i istoričar bi oborili i čitav roman, ako bi se priča o prestolonaslediniku Karađorđeviću zasnivala na pogrešnim podacima ili njihovom laičkom tumačenju.
Odlučila sam da kao kroz sito prosejem podatke oko kojih se svi slažu. Od njih sam počela. To mi je postalo okosnica romana. Na kraju sam ipak morala da se odlučim u kom svetlu ću dati prinčev lik.
On nije mogao da bude ni crn, ni beo. Pustila sam ga da se sam predstavi iz situacije u situaciju u koju sam ga dovodila. Nisam ga branila od njega samog, ali ga nisam ni politički bojila, zloupotrebljavala i ružila.
Ispao je baš dobro. Taj moj Đorđe. Kada je knjiga izašla, niko nije imamo ništa ni da doda, ni da oduzme.
Čitaoci su bili zaintrigirani njegovim likom i pojavljivanjem na sceni posle decenija ćutanja.
Volim da svoje junake izvačim iz tog kolektivnog zaborava. Da otresem prašinu sa njih i podsetim javnost na njihovu posebnost.
Neki su me nazvali advokaticom nepravedno omraženih ili zaboravljenih istorijskih ličnosti.
Tako je bilo sa Jerinom Branković (,,Opet sam te sanjao”), pa sa princom Đorđem Karađorđevićem (,,Gde sam to pogrešila?”) i na kraju sa princezom Jelenom Karađorđević (,,Zid tajni”).
Moram da iznesem jedan važan podatak. Roman ,,Gde sam to pogrešila?” objavljen je 2016. Izdala ga je Izdavačka kuća Evro Book. Napomena je bitna jer govori da je knjiga nastala i ugledala svetlo dana mnogo pre nego što se pojavila izuzetno gledana i popularna serija Dragana Bjelogrlića ,,Senke nad Balkanom”.
Moj roman se može nazvati prethodnicom ove značajne serije koja je takođe popularizovala i skrenula pažnju na lik princa Đorđa Karađorđevića.
Sumnjam da je Dragan Bjelogrlić pročitao moj drugi roman o Đorđu Karađorđeviću. Lepo bi bilo, ali…
Međutim te dve naše priče su se fantastično nadopunile, nadovezale, i homogenizovale kao da su pisane u četiri ruke.
U potpunom su saglasju, ponikle na istoj ideji, emociji i istom doživljaju tog istorijskog lika.
Zato nam je i interpretacija bila ista.
Malo je reći koliko sam zbog svega toga zadovoljna i ponosna.
Ne znam da li bih se setila fantastičnog Žarka Lauševića kada bi trebalo da biram glumca koji će da glumi ,,mog” princa. Odajem priznanje Bjelogrliću na tom izboru! Gospodin Laušević je ulogu izneo verno i sugestivno. Osim dobrog scenarija u ulogu se uplelo kao pozadinska spoznaja i niz elemenata iz glumčevog života i golgota kroz koju je prošao, pa je sve delovalo još uverljivije i potresnije.
Tako je u kratkom vremenskom roku kroz jedan roman i jednu TV seriju nanovo ,,oživeo” lik princa Đorđa Karađorđevića.
Njegova biografija nosi potencijal za film, seriju, istorijski roman samo njemu posvećen.
Jedno je sigurno: bilo da ga vole, ili da ga mrze, on nikoga nije i ne ostavlja ravnodušnim!