NEUSTRAŠIVA PRED IZAZOVIMA
Ana Duduković je lepa, mila, odmerena. Javno obraćanje i predstavljanje su joj profesija. Njena krhkost može da zavara. Ona se godinama bavi veslanjem i učestvuje na brojnim takmičenjima. Član je ekipe zmajevog čamca. Zbog svega navedenog slobodno mogu reći da je Ana – žena zmaj!
Koje su prednosti odrastanja u Beogradu? Šta Vam je glavni grad dao kada je školovanje u pitanju?
Odrastanje u prestonici svakako daje dosta prednosti i mogućnost da proširite svoja interesovanja. Odrasla sam u predgrađu Beograda, u zdravom i prirodnom okruženju, gde sam zajedno sa svojim vršnjacima dosta slobodnog vremena provodila napolju, u igri i druženju. Sa druge strane, blizina glavnog grada sa sobom nosi i tu prednost da su vam mnogi edukativni, kulturni, sportski i ostali sadržaji dostupniji. Pored redovnog obrazovanja, imala sam priliku da negujem i različite hobije i na taj način da na kreativniji način iskoristim slobodno vreme. I osnovno, i srednje, a i visoko obrazovanje sam stekla u Beogradu. Već pri izboru gimnazije, mogla sam da osetim prednosti odrstanja u glavnom gradu. Zaista, niste prinuđeni da odaberete lokalnu gimnaziju koja vam je najbliža, već možete da se odlučite za onu prestoničku školu koja će vam doneti najkvalitetnije obrazovanje. Moj izbor je pao na Gimnaziju ,,Sveti Sava”, koja je tada bila na dobrom glasu. Ljubav prema prirodnim naukama me je odvela na prirodno-matematički smer.
Kako ste se odlučili za Ekonomski fakultet?
Do poslednjeg trenutka nisam mogla da odlučim koji fakultet da upišem, zato što su me interesovale različite oblasti. U jednom momentu sam želela da studiram novinarstvo, u drugom molekularnu biologiju, u trećem likovnu umetnost. Mislim da su ljubav prema matematici i činjenica da Ekonomski fakultet nudi veliki broj zanimanja posle završenih studija odlučujuće uticali da to postane moj budući poziv.
Da li radite posao za koji ste se školovali?
Već kao apsolvent sam znala da neću raditi posao za koji sam se školovala. Po prirodi sam temperamenta i dinamična osoba, koja vodi aktivan život, a to se nikako ne uklapa u statičan, kancelarijski posao jednog ekonomiste. Finansije, bankarstvo i osiguranje zaista nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa odnosima sa javnošću, kojima se bavim poslednjih pet godina. Kratko vreme sam radila u struci i moram priznati da je poprilično iscrpljujuće kada radite nešto što ne volite i što vas ne ispunjava. Srećom, u današnjem poslovnom svetu tu je neformalna edukacija, a kao osoba koja je spremna da uvek nauči nešto novo, trudila sam se da steknem što više veština zahvaljujući kojima ću jednog dana moći da radim posao koji volim.
Živite li na Čukarici ili na njoj samo radite? Kako ste se obreli u Opštini Čukarica? Koja su sva Vaša zaduženja, na kom ste radnom mestu?
Sa ponosm mogu da kažem da sam lokal patriota! Živim i radim na Čukarici, tu se bavim sportom koji volim, slobodno vreme provodim na Adi Ciganliji i Savi, tu su moja porodica i prijatelji. Zaista, sve što volim i što me ispunjava je na mojoj Čukarici. U Gradsku opštinu Čukarica sam došla na stručnu praksu u sektor finansija. S obzirom na to da je u PR-u bio povećan obim posla, posle mesec dana prakse, prebačena sam tamo. I tako je sve počelo… Probudila se ona moja ljubav prema novinarstvu, konačno sam imala dinamičan i uzbudljiv posao, a i priliku da naučim nešto novo, što je za mene bio veliki izazov. Imala sam tu čast da mi je kao početniku u odnosima sa javnošću data prilika da obavljam tako odgovoran posao. Radim na poslovima informisanja, organizacije i komunikacije i imam izuzetno ozbiljan zadatak da negujem i gradim poverenje javnosti u opštinu. Radni dan počinje press clippingom, a prisustvo na društvenim mrežama se podrazumeva tokom celog dana. Tu je i svakodnevna komunikacija sa medijima, priprema saopštenja, govora, obaveštenja, intervjua, izveštaja, ali i organizacija događaja. PR menadžer nema radno vreme, to nije samo posao, već i način života koji podrazumeva stalno usavršavanje i napredovanje kroz nove izazove.
Kada ste zadovoljni onim što uradite? Da li su Vaši učinci ,,merljivi’’?
Kao perfekcionista, uvek očekujem od sebe mnogo i nikada nisam u potpunosti zadovoljna. Upravo je to ono što me motiviše da konstantno radim na sebi, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Zapravo, moje učinke je nemoguće kvantifikovati, ali se bez obzira na to trudim da postavljam nove ciljeve i izazove, kroz koje imam priliku da se konstantno usavršavam.
Da li PR treba da bude lep? Ili komunikativan? Ili prodoran? Ili već ,,prekaljen’’ u medijima?
Sve to i još po nešto. PR menadžer treba da ima široko opšte obrazovanje, da bude informisan iz svih oblasti života, da bude sposoban da razgovara sa svakim, da bude ljubazan, druželjubiv, pozitivnog stava, energičan, radoznao i da uvek govori istinu. Takođe, morate biti uvek dostupni i raspoloženi da razgovarate o svim mogućim pitanjima, pa i o onim gorućim.
Volite li da čitate? Koja Vam je knjiga obeležila detinjstvo?
Ljubav prema čitanju gajim još od osnovne škole. Ništa jednom detetu ne može tako da rasplamsa maštu kao čitanje koje ga navodi da jasno zamisli likove, događaje, pejzaže i da se susretne sa princezama, hrabrim vitezovima, zmajevima, i drugim likovima koje može sresti samo u knjizi. I sada kroz knjigu možete da probudite dete u sebi. Knjiga koja je obeležila moje detinjstvo i izazvala empatiju kod mene je ,,Lesi se vraća kući”. Positovećujući se sa glavnim junakom, kao iskreni ljubitelj životinja, nisam mogla da ostanem ravnodušna na toplu priču o ljubavi i prijateljstvu između čoveka i psa.
Pisac kome se stalno vraćate?
Pisac kome se stalno vraćam je Meša Selimović, koji je za sobom ostavio pregršt mudrosti i pouka, a iznad svega vanserijskih dela. Sve te mudrosti nekih starih vremena iz njegovih romana i danas žive i imaju veliku vrednost u savremenom svetu. Vreme ne utiče na njegova dela, ona su bezvremenska. Svakim novim čitanjem, iznova učim i upoznajem sebe. Ozbiljne filozofske ideje koje se sreću u njegovim delima vas mogu navesti na razmišljanja o određenim životnim vrednostima, shvatanja o moralu, etici i čoveku.
Otkad se bavite sportom i kako je izbor pao na veslanje?
Veslanjem se bavim poslednjih sedam godina, a pre toga sam se aktivno bavila različitim sportovima. Izbor na veslanje je pao sasvim slučajno. Glavni krivci za to su moja ljubav prema vodi i želja da uvek probam nešto novo. Prijatelj me je pozvao da dođem na trening i probam novi sport na Adi Ciganliji, što sam, naravno, sa zadovoljstvom prihvatila. Boravak na jezeru, okruženost prirodom i zelenilom, timski duh veslača i probijanje svojih granica su opredelili moj izbor.
Članica ste srpskog ,,Dragon boat’’ tima. Kako ste postali deo te ekipe i predstavite nam ovaj tip veslanja?
Dragon boat je drevni sport na vodi koji postoji više od 2000 godina. Zmaj ima vrlo simbolično značenje za Kineze i duboko je urezan u kinesku kulturu. Veslanje u ovim čamcima postalo je rasprostranjeno tek nakon smrti velikog kineskog pesnika Ku Juana, koji je, u znak protesta protiv političke korupcije, izvršio samoubistvo skočivši u reku Mi Lo. Svake godine posle nemilog događaja na isti datum održavan je festival zmajevih čamaca. Čamci su bogato ukrašeni glavom i repom zmaja, a pokreće ih 18-20 veslača u standardnom ili 8 -10 veslača u malom čamcu. Neizostavni članovi posade su bubnjar i kormilar. U ovom jedinstvenom sportu se, na distanci od 200 do 2 000 metara, mere timski duh i zajedništvo, a ne kvalitet i napor pojedinca. Srpski dragon boat savez je osnovan 2013. godine, ali smo već uspeli da zabeležimo zapažene rezultate. Posebno smo ponosni na činjenicu da je reprezentacija Srbije na Evropskom prvenstvu u Brandenburgu pre dve godine osvojila dve bronzane medalje na distancama od 200 m i 500 m.
Volite da putujete. Privatno. Poslovno. Takmičarski. Opišite nam najzanimljivija iskustva.
Putovanja nam šire vidike, obogaćuju naš život i čine nas srećnim. Citiraću gore pomenutog Mešu Selimovića: ,,Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost.” Svako putovanje je prilika za učenje novih stvari, upoznavanje drugih kultura i načina života, a to unosi promene u naše obrasce ponašanja, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Na putovanjima uvek biram aktivan odmor. Svakako, jedno od mojih najzanimljivijih putovanja je odlazak u Sibir. Boravak u divljini, bez struje, vode, toaleta, telefonskog signala, hiljadama kilometara daleko od porodice i prijatelja bio je pravi izazov za mene. Ako tome pridodam rafting po divljim sibirskim rekama, planinarske ture i obilazak nestvarnih predela u netaknutoj prirodi, onda je to zasigurno jedna od mojih najuzbudljivijih avantura.
Kako je Rusija počela da se ponavlja kao destinacija na tom Vašem putu?
Kao zaljubljenik u putovanja mogu da se pohvalim time da sam obišla veliki broj zemalja, ali Rusija je nešto sasvim drugačije. Prva reč koja me asocira na Rusiju je prostranstvo. Inače, ruski jezik sam počela da učim od trećeg razreda osnovne škole, posle nastavila i u gimnaziji, te još odatle datira moje interesovanje za rusku kulturu. Čudesna Moskva i nekadašnja carska prestonica Sankt Peterburg nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. U sećanju dugo nakon povratka ostaju moćne palate, muzeji, galerije, pozorišta, raskošno ukrašene crkve, široki bulevari sa alejama, trgovima i parkovima. Moj prvi odlazak u Moskvu je bio u letnjim mesecima, a onda sam ponovila putovanje, želeći da osetim ,,rusku zimu”. Sada već tražim novi izgovor kako bih ponovo obišla rusku prestonicu.
Snimili ste spot o javnoj diplomatiji. Izabrani ste između 1000 delegata iz 110 zemalja. Čestitam i radoznalo pitam ko i kako je birao baš Vas?
Prošle godine sam imala priliku da kao delegat iz Srbije posetim Međunarodni kulturni i sportski rafting forum ,,Bela voda Sibira”, koji organizuje ruska federalna agencija ,,Rossotrudnichestvo” u okviru programa ,,New Generation”. Bila mi je velika čast da predstavljam Srbiju, a takođe sam se radovala da upoznam nove ljude i njihovu kulturu i običaje. Za vreme trajanja epidemije korona virusa, kontaktirao me je predstavnik Ruskog doma u Beogradu, koji mi je saopštio da su upravo iz ,,Rossotrudnichestva” odabrali mene da budem glavno lice u promotivnom spotu o javnoj diplomatiji u doba karantina. Iako nikada ranije nisam glumila, ovu ponudu nisam mogla da odbijem. Ponosna sam što sam odabrana u tako jakoj konkurenciji i nadam se da će se ova lepa saradnja nastaviti.
