ZALJUBLJENA U IGRU
Drinu Pešić upoznala sam na snimanju priloga za njenu emisiju. Svaki novi susret potvrdio je prvi utisak da je to jedna temperamentna, graciozna, profesionalna i ljubazna dama. Zanimalo me je kako je uspešnu karijeru ostvarila na više polja – baletskom, novinarskom, pedagoškom. U ovo hudo vreme, dok se nad svima nama nadvija pretnja u vidu nevidljivog, a više nego opasnog neprijatelja, Drina je na moje pitanje hoće li da da intervju za moj sajt odgovorila jednom rečju: – Naravno! Veliki svojim delima znaju da pokažu da to jesu. Znam mnoge devojčice koje su želele da budu balerine. Drina Pešić je jedina balerina koju sam upoznala i koja mi je dozvolila da zajedno sa svima vama zavirim u njen svet.
Poštovana Drino, ono što je kod Vas najveća konstanta jeste promena. Menajli ste mesta stanovanja. Kako su Vas različite sredine vajale, formirale?
Sve je to tačno. Rođena sam u Sarajevu i tamo živela do svoje sedamnaeste godine. Iz Sarajeva nismo otišli zato što smo želeli. Moram priznati da sam to teško podnela. Sreća u tim okolnostima bila je što je mama rođena u Beogradu gde su živeli moji deka, baka, brojna rodbina. Pa opet, dugo nisam htela da se pomirim sa tim da povratka u Sarajevo nema! Mislim da sam to naprosto shvatila u jednom trenutku i onda nastavila u Beogradu tamo gde sam stala u Sarajevu, poočevši da ovde ostvarujem svoje zacrtane snove.
Pravili ste skokove i školujući se. Završili ste baletski školu ,,Lujo Davičo”, a potom diplomirali na Filozofskom fakultetu (odsek za pedagogiju). Kako ste to iskombinovali?
Nisam želela da ostanem samo sa srednjom baletskom školom ,,Lujo Davičo’’. Iskereno, razočarala sam se koliko se u toj školi uopšte ne posvećuje pažnja opštem obrazovanju. U baletskoj školi u Sarajevu imali smo sjajne profesore koji su mnogo radili sa nama. Upisala sam na Filozofskom fakultetu pedagogiju jer sam znala da ću kad-tad završiti sa igrom i da mogu da se posvetim radu sa decom i da mi to znanje može biti od velike koristi. U jednom momentu imala sam želju da budem direktorka baletske škole ,,Lujo Davićo’’, ko zna, možda mi se ta želja opet javi…
Život je sve vaše veštine i znanja uvezao, jer ste sada pedagog u baletskoj školi. Da li je to slučajnost ili Vaša namera? Kakva su Vam iskusta u radu sa devojčicama koje maštaju da postanu balerine?
Imam svoju školu i radim sa decom uzrasta od 6 do 8 godina. Mislila sam da kod tako male dece ne može da se vidi talenat, ali sam se prešla! I te kako se vidi! Ja sam se uz njih podsetila kako sam se zaljubila u igru i pokret, a odlično je i za podmlađivanje i to bez botoksa!
O čemu ste maštali u detinjstvu?
Oduvek sam maštala da igram, da budem balerima. Možda jer sam odrastala uz mamu balerinu. Najviše sam volela da idem sa njom na predsatve, pratim kako se sprema i da je gledam iza kulisa.
Koje knjige ste tada čitali?
,,Malog Princa’’, ,,Alisu u zemlji čuda’’, ali mi je omiljena bila ,,Uspavana lepotica’’ zbog baleta, naravno.
Koji autor Vas je ,,pratio” u srednjoj školi i tokom studiranja?
Andrić i Meša Selimović, ali sam volela da čitam i Agatu Kristi. Tata novinar bio je zadužen da mi daje knjige koje treba da pročitam.
To što ste lepa žena, stvar je genetike. Koja je tajna Vaše sjajne linije i dobre forme?
Celog života vežbam. Jedem zdravu hranu, imam svoj režim ishrane. Vodim računa o svom izgledu. Volim da se doterujem. Kolege se šale sa mnom i pitaju, jer mnogo volim nakit, da li sam sve što imam stavila na sebe.
Stalna ste članica baleta Narodnog pozorišta. Šta za Vas znače scena i igra?
Scena i igra su moj život, ali sam svesna da tu može i da se ,,zarđa’’. Zato sam na vreme počela da se bavim novinarstvom. S jedne strane radim na televiziji, a sa druge kao pedagog sa decom.
Kako ste se obreli u novinarskim, voditeljskim vodama?
Možda jer je tata bio novinar, a možda i zato što mi je smetalo što baleta nema dovoljno u medijima, pa sam počela sa emislijom ,,Svet baleta’’ na TV Politika.
U svemu što radite ogleda se vrhunski profesionalizam. Kako se to postiže?
Stalnim radom na sebi. Nikada nisam glumila zvezdu. Naprotiv, uvek sam slušala i htela da učim i usvojim nešto novo. I još učim. Zapravo, tek sam počela!
Imate li vremena pored svih obaveza da čitate? Koja knjiga Vam se posebno dopala u skorije vreme?
Kao što svakodnevno vežbam, tako volim redovno i da čitam. Dopala mi se knjiga Vanje Bulića ,,Teodorin prsten’’, a mnogo mi se svideo i roman ,,Stariji’’ Ljiljane Šarac.
Suočavamo se sa planetarnom pretnjom i izazovom u vidu virusa koji se ne vidi, ali je sveprisutan. Kako se suočavate sa pretnjom koja se nad svima nama nadvila? Šta se u Vašem dnevnom ritmu promenilo otkako je uvedeno vanredno stanje?
Trudim se da se ne promeni mnogo, zapravo, pravim se da nije.Najviše je ova situacija pogodila našu ćerku Iskru koja ima osam godina. Sada se ne viđa sa bakama, ne ide u školu, nema uobičajenih aktivnosti, ne susreće se sa drugarima… Suprug i ja pričamo i igramo se s njom. Nastojimo da ne primeti koliko smo ponekad zabrinuti i neraspoloženi.
O čemu maštate čekajući da zaraza prođe?
Maštam o vremenu kada ćemo nastaviti tamo gde smo stali!!!
Poruka za kraj:
Dezinfikujte Vaše misli, svemir nije u karantinu.
