,,PAR IZ SUSEDSTVA” – ŠARI LAPENA

PREPORUKE KNJIGA

OŠTRO KAO ŽILET 

Par iz susedstva Šari Lapena

Obično niko ne obraća pažnju na miran, porodičan, bračni par iz susedstva. Advokatica i profesorka engleskog jezika u Torontu jeste. Šari Lapena je književnica koja upravo dvoje mladih ljudi En i Marka Kontija, i njihovu šestomesečnu ćerčicu Koru, stavlja u središte zbivanja svog prvog trilera ,,Par iz susedstva”. Roman je doživeo ogroman uspeh.

Šta je to toliko privlačno u ovom romanu? Otkuda tako velika čitanost? Šta je u njemu novo i drugačije? odgovori su pomalo paradoksalni. Priča je tako jednostavna i svedena (isprva) da vam se čini da je čitate kao članak u dnevnim novinama, ili te ljude samo uzgred spominjete uz šoljicu kafe sa svojom komšinicom.

Međutim, priča se brzo komplikuje. Uopšte, brzina je jedan od glavnih kvaliteta odog dela. (Što je i žanrovska odlika trilera koju je autorka verno ispoštovala). Sve vreme čitanja osećate da vas nešto žulja, pecka i ne da vam mira. Kao da ste dobili iznenada osip koji vas razdražuje. Stvar je u tome da uvek tako reagujemo kada se nedužno dete (ovog puta još malena bespomoćna beba) nađe u središtu zbivanja i u opasnosti. Hteli – ne hteli igraćete se detektiva i pokušati da i sami otkrijete krivca.

,,Preokreti se smenjuju brzinom kojom okrećete stranice”. (People)

Iako je roman preplavljen snažnim emocijama, svi likovi su poprilično stavljeni pod znak pitanja. Nisu slikani crno – belo. Ovde su svi sivi. Sa nekom mrljom iz prošlosti. Kao kada se rulet vrti, tako svako od njih biva izložen pomnom posmatranju inspektora Razbaka koji ima opravdane razloge da sumnja da su ljudi pred njim mogući otmičari devojčice Kore.

Prvi su pod lupom roditelji. Svako od njih pomno pazi da ne oda tajnu koju godinama skriva. To koči istragu i umanjuje nadu da će kidnapovana devojčica biti pronađena.

U knjizi ,,Par iz susedstva” svi pate, plaču, sekiraju se, ne spavaju, brinu, trude se da spoznaju istinu. Oni deluju iscrpljeno, histerično, izmučeno i stvarno se vidi da im nije lako. Samo, autorka ih sve s vremena na vreme ,,proziva” i pokazuje da niko od njih nije isključen iz skupine osumnjičenih. Time se vešto igra mačke i miša i sa čitaocima, ne puštajući ih da lako dokuče šta se dogodilo i da otkriju krivca već na početku priče. Ostalom, kome bi takva knjiga i bila zanimljiva?

Činjenica je da je likova relativno malo. Tu su inspektori, bezimeni policajci, bezimeni novinari, sporadično se pojavljuju komšije koje samo na trenutak stupaju na scenu kao svedoci koji su nešto čuli ili videli…

Nosioci priče i drame su mladi roditelji (Marko i En), njihove prve komšije Sintija i Grejam, zatim Alis i Ričard, majka i očuh En, glavne junakinje…

,,Čak ni u najboljim danima En nije mogla da se meri sa svojom visokom i zgodnom susetkom Sintijom – ženom s dugačkim nogama, uskim strukom, velikim grudima, porcelanskom kožom i talasastom kosom, crnom kao ugarak. A osim toga, Sintija se uvek savršeno oblačila, nosila visoke potpetice i seksi odeću – čak i za večeru kod kuće, na koju je pozvan samo jedan bračni par.”

Upravo ta slavljenička večera u kući koja se naslanja na Markovu i Eninu pokrenuće lavinu nemilih događaja. Dok pratite njohov sled pitaćete se – ima li još nešto loše što još nije, a moraće da krene po zlu?!

Krivica će izjedati mladi bračni par jer su otišli na proslavu, iako je bebisiterka otkazala u poslednji čas, a oni su ćerčicu ostavili samu u kući. Kada je nisu zatekli u njenom krevecu nimalo im nije bilo lakše zbog činjenice da su je naizmenično na pola sata obilazili i proveravali na bebi-alarmu. Nema toga ko se neće uživeti u njihov bol i strah za život deteta.

Svega tu ima – i postporođajne depresije, i ljubomore, i novčane krize, laži, izdaje, obmana…

,,Ričard hladno odgovara: –  Kidnaperi su nam ga poslali, kao što su vama poslali odelance. Uz poruku – o tebi. Možda zato da ne bismo otišli u policiju. Ali znaš šta? Drago mi je što su to uradili. Jer sad znam šta si uradio…”

U ovom inteligentnom zamešateljstvu javlja se lik jednog novog policijskog inspektora – Razbaka. On je sveprisutan, a opet u drugom planu. Nije agresivan, nije napadan, ali je uporan i pronicljiv. On želi da sazna istinu. I jedan je od retkih koji veruje da pravda može da bude zadovoljena. Od njega krivi zaziru, a kolege ga poštuju. Ja sam od početka bila na strani njegove želje da razmrsi zagonetku i da dobije odgovorore na sva pitanja koja su ga mučila.

Teško je analizirati triler, napisati preporuku i objasniti zašto vam se dopao, a da ne otkrijete ništa što je ključno za priču, jer biste time pokavrili uživanje čitaocima.

Zato ću da kažem da se knjiga ne ispušta iz ruku. Da se čita brzo jer vas nosi kao snažan talas, dok vas na kraju ne zavrti i ne izbaci na obalu.

Nekada davno, u prošlom veku, bilo je popularno da mali poklon zavijate u mnogo papira sve dok ne preraste u veliki paket. Tada bi se primalac prilično namučio dok sve papire i celofane ne odmota, razgrne i stigne do kutijice koja mu je namenjena. To bi izazivalo salve smeha svih prisutnih. ,,Par iz susedstva” kao da ima takvu formu. Stalno otklanjate sloj po sloj. Prvo vam se javi sumnja. Autorka Šari Lapena odmah nudi niz razloga i dokaza koji bacaju senku na događaj i postupak lika koji je u njemu učestvovao. Kako vreme prolazi, ona nijednom ne odbacuje razloge zbog kojih nas je ,,okrenula” protiv junaka, ali ide dalje i sličan teret naslanja na leđa nekom drugom učesniku radnje. I tako redom, dok se svi ne pojave u vašoj glavi kao osumnjičeni. Utisak je mučan. Potpuno suprotan od šale sa poklonom i šarenim papirićima u koje smo ga igre radi umotali.

Ovde su velovi tajanstveni, tamni, a što se više približavamo raspletu, postaju neprozirni i zlokobni.

U romanu ,,Par iz susedstva” nema mnogo krvi, ali ćete vi ipak sve nokte izgrickati do njegovog kraja. Pisan je u sadašnjem vremenu. Ta dosledna upotreba prezenta doprinosi da vam se čini da se događaji dešavaju pred vašim očima. Uzbudljivo je. Dinamično. Čak dramatično. Kao kada gledate film u mračnoj sali omiljenog bioskopa.

Priča romana ,,Par iz susedstva” dugo ostaje u vama. I nehotice se vraćate više puta na neke detalje i scene, jer u njemu je sve je tako jednostavno, životno, svima blisko, kao da se radi o ljudima iz naše neposredne okoline, a opet je veoma slojevito, zapetljano, puno neočekivanih obrta. Prosto poželite da autorka šali Lapena ispuni dato obećanje i nastavi da piše dela ovog žara, želeći da vam se njen neki sličan roman ubrzo nađe u rukama!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *