KRENIMO ,,ĐURĐEVIM STOPAMA”
Moj sedmi roman ,,Đurđevim stopama’‘ izašao je 22. februara 2021. godine. To je prvi roman koji mi je objavila Izdavačka kuća ,,Laguna”. Izuzetno sam ponosna na tu činjenicu. Mnogo toga sam dobila ovim transferom. Našla sam se u ekipi najvećih igrača. Razgranati prodajni lanac Laguninih i Delfi knjižara širom je otvorio vrata priči o despotu Đurđu. Osnažio me je i dodatno motivisao osećaj da iza sebe imam moćnu silu, pravu mašineriju, u kojoj sve besprekorno funkcioniše. Posao je razrađen do tančina i svaki radnik zna u njemu svoje mesto. Zato se sve lako završava.
U maestralan rad uredništva i moje urednice Dubravke uverila sam se protekle godine dok smo radile na rukopisu.
Sada, prelaskom na novi nivo, kao u nekoj igrici, na red su došli uredništvo lista Bukmarker i marketing služba. Svi oni su u službi novih knjiga i njihovih tvoraca. Kontinuirano pružaju podršku, iznalaze nove načine da ,,budemo vidljivi”, raspoloženi su za razgovor o novim idejama i predlozima, za svaki vid saradnje.
Vetar u leđa koji daju ne prestaje!
Kako je to dobar osećaj!
Navikla da mnogo toga radim sama (pravi rudar u rudniku), prosto se plašim da se ne opustim i ne uljuljkam previše. Na dobro se čovek lako navikne! 😉
U takvoj atmosferi čini mi se da su čuda moguća. I jesu. Znam to jer je dovoljno da pogledam na Laguninu Top listu 40 – Beletristika, pa da vidim skok ,,Đurđevim stopama” sa 26. na 15. mesto, a sada je na zavidnom 19. Na top listi se našao posle samo nedelju dana otkako je izašao. Nije ovo ko se hvali sam se kvari. Ovo je neverica, i istovremeno sreća neopisiva. Jer moj rad se konačno vidi. Knjiga je u izlozima, na policama, u svim knjižarama, na Laguninom sajtu, u TV emisijama, novinama… Do sada smo njene prethodnice i ja virile stidljivo iz polutame i teško stizale da nas ogreje jarko sunce! Sada je sve drugačije.
Zato vam sve ovo pričam. Delim iskustva koja su posve nova. Značajna. Ohrabrujuća, Relaksirajuća. Obećavajuća…
Ipak, sve to ne bi bilo ni dovoljno ni važno da se roman ,,Đurđevim stopama” nije dopao čitaocima. Ali na moju sreću jeste. Veoma. Zato ću navesti samo neke od komentara onih koji su roman do sada pročitali:
M. P. ,,Ovaj roman se čita u jednom dahu. Pratila sam Đurđeve i Ksenijine stope koje su mi držale pažnju do ranih jutarnjih sati. Prateći njih našla sam se u 15. veku i došla do novih saznanja o Đurđu, njegovom životu, vraćale su me u sadašnjost na nesvakidašnji način, stvarajući sve veću želju da dođe do realizacije ideje, odnosno velikog projekta – turističkog putovanja pod nazivom ,,Đurđevim stioama” koje je u delu do detalja razrađeno. Verujem, i iskreno se nadam, da će se projekat i realizovati. Draga Ljiljana, ponovo ste pokazali veličinu i moć pera koje se nalazi u Vašim rukama. Napisali ste još jedno izuzetno poučno i zanimljivo istorijsko delo vredno svake pažnje. Radujem se što je to prepoznalo uredništvo u Laguni i sigurna sam da će privući i pažnju velikog broja čitalaca, kako onih koji prate Vaš književni rad od početka, tako i onih koji će se prvi put upoznati sa njim. Verujem da ćete osvojiti njihova srca kao što ste i moje i da će s nestrpljenjem iščekivati buduće romane ispisane Vašim perom koje ostavlja neizbrisive tragove. Srećno u daljem radu!”
V. S. ,,Ovaj roman zaslužuje da se nađe na prvom mjestu Top liste! Iz njega se ima mnogo toga naučiti, a odličan je i za uživanje. Prepun je istorijskih podataka, priča o ljubavi, i divno prikazanim odnosom između oca i ćerke. Draga Ljiljo, zadali ste sebi težak domaći zadatak što se tiče narednog romana. Očekujem mnogo od njega, a ovim ne da ste opravdali moja očekivanja već ste ,,oduvali”! Gazite samo tim stazama, dobro ste ih utabali! Zagrljaj i poljubac iz Podgorice!”
O. N. ,,Knjigu sam pročitala u dahu, iako sporo čitam, pa je najtoplije preporučujem. Spisateljica vrlo spretno spaja prošlost i sadašnjost. U prošlosti prati poslednje dane despota Đurđa i njegova sećanja o porodici, vojnim pohodima, i diplomatskim potezima, otkrivajući niz istorijskih činjenica i koristeći jezik primeren tom dobu. Junakinja priče u sadašnjosti je Đurđeva prezimenjakinja Ksenjia, po zanimanju fotograf, koja se upušta u rešavanje davnašnje nepoznanice o despotovom grobu i tajne pronađenog sarkofaga.
Na početku svakog poglavlja spisateljica navodi retke narodne poslovice u kojima sam neobično uživala, ne samo zato što su savršeno uklopljene sa sadržajem, već i zbog toga što je reč o umotvorinama koje su nastale mnogo pre ovih često citiranih i moderenih motivacionih poruka!
,Da nije vetrova, pauci bi nebo premrežili’ i ,Iza dažda biće i sunca’ su samo neke od tih mudrih misli.
Kraj je u skladu sa čitavom knjigom – zanimljiv i zagonetan, a meni istovremeno i podstrek da se detaljnije pozabavim ovim periodom srpske istorije.”
A. S. ,,Veliki Đurađ Branković, despot koga je istorija upamtila više po ocu Vuku Brankoviću koji ,izdade srpski narod na Kosovu’ i ženi strankinji dovedenoj da muči i kažnjava ubogi narod Irini Kantakuzin prozvanoj Prokleta Jerina, jedan je od glavnih junaka ovog romana. U osamdesetoj godini života biva zatočen u hladnoj Silađijevoj tamnici, iščekujući svoj usud. Zatočeništvo će obojiti njegovo prisećanje na burnu prošlost, nedaće koje su ga zadesile, večite borbe i vojevanja i ona jedna voćka, veličanstvena kruška… Koliko zapravo poznajete tak deo istorije? Jeste li zakoračili u grandiozan Đurđev grad na obali Dunava? Ako dajete negativne odgvore, potrudite se da to izmenite!”
N. B. M. ,,Živim u poslednjoj srednjovekovnoj srpskoj prestonici. Imam priliku, mogućnost, sreću, da gledam u nebo u koje je davno, davno gledao despot Đurađ. Da hodam stazama koje su šest vekova ranije utabali on i njegova despotica Irina, da posmatram hladne zidine smederevske tvrđave znajući da su se nekad davno baš tu donosile odluke od suštinske važnosti za državu, da je baš tu stajala Irina koja je, gledajući u Dunav, zamišljala svoj voljeni Egej dok je u ruci stiskala limun, tu dragocenu voćku koja miriše na njenu domovinu… Zažmurim i vratim se u prošlost, i žalim što kamen ne ume da priča. Verujem da bih štošta čula.
Petnaesti vek, mračna vremena. Slavni srpski despot leži utamničen u memljivoj, hladnoj prostoriji. Naviru mu sećanja na voljenu majku, na napaćenu decu, i otmenu, dostojanstvenu suprugu. Hoće li ostaviti dušu tu ili će izaći kao pobednik, spasiti despotovinu i vratiti se u svoje voljeno Smederevo? Odgovor na ta i mnoga druga pitanja dobićete ako pročitate najnoviji roman Ljiljane Šarac.”
Nižu se tako utisci i komentari kao biseri na ogrlici. Želim da ona bude što duža i bogatija!
Ja se grejem na snažnom plamenu ove priče i shvatam da sam sa Lagunom odradila sjajan posao.
Sada mi predstoji, kao što jedna čiteteljka reče, da opravdam poverenje, održim nivo, dosegnem standarde koje sam sama sebi postavila i prihvatim izazov koji se zove: novi roman – nova priča, još zanimljivija, neobičnija, bolja (ukoliko je to moguće).
Volim igru, dokazivanje i takmičenje. Ovom prilikom ću i izazivač i protivnik, ali i saveznik i pomoćnik biti sama sebi.
Vreme leti, stvari počinju da idu svojim tokom mimo mene i moje volje.
Roman ,,Đurđevim stipama” se otisnuo u svet. Hvala svim čitaocima koji ga prate na tom putu!!!
Moje je da mu još neko vreme mašem, medijski ga podstičem, a kada prilike to dopuste i upriličim neko druženje i književnu promociju.
Ostalo mora sam.
Misli mi već zaokuplja nova priča. Njen tok me zavodi kao pesma sirena Odiseja. Krećem za njom, nova avantura je na pomolu i kada je o pisanju, ali i objavljivanju i čitanju reč.
Nemoguće joj je odoleti!
Zato i meni i Đurđu poželite sreću, neka nam se otvore svi putevi!
Vama hvala što ste uvek tu za nas!!!
