KADA KNJIGA POĐE U SVET

Mnogo treba rada i truda da knjiga pođe u svet. Prvo se prikupljaju informacije, razrađuju ideje, mašta se u samoći i tišini, stvaraju likovi, radi se na zapletu… Treba hrabrosti da se odvažiš, sedneš, uključiš laptop i otkucaš prvi redak… Tako započinje ,,vidljivi’’ deo posla. Posle već ide reč po reč, strana po strana, poglavlje po poglavlje…

Kada počnem, pišem redovno, svakodnevno. Nekada cedim suvu drenovinu, nekada pokušavam da sustignem gejzir ili bujicu koje kao da se sami od sebe izlivaju…

Prva verzija nastaje dugo. Slede brojna iščitavanja i korekcije. Ali sve je to još ušuškano u sigurnu piščevu perinu. Spoljni uticaji dolaze kada piščevi prijatelji pročitaju prvobitni tekst. Nakon toga oni iznose svoj sud i sugestije. Rukopis trpi nove promene i dorade. Autoru se čini da je to najbolje što može da iznedri u tom trenutku. Pušta da sve prenoći, ili odleži čak nekoliko meseci, pa pritisne dugme ,,sent’’ i pošalje izdavaču dokument mejlom. Ja sam od svega pravila ritual pa sam svojih prvih šest rukopisa nosila urednici na flešu, čekala da prebaci fajl, pa se opušteno vraćala kući, nadajući se najboljem.

S Lagunom sam se ,,modernizovala’’. Prekrstim se i pošaljem mejl. Ustreptala, čekam odgovor. Kada ga dobijem, nova avantura počinje. E, tek u radu s urednikom pisac uviđa da se može doći do drugih, boljih verzija… Ta dorada je pravo rudarenje. Liči na spremanje ispita koji si pao. 😉 Tekst koji tako nastane čist je i svež kao gorski izvor.

Jasno je da je stvaranje proces koji traje. Ponekad godinama. A čitalac, nakon što kupi (nabavi) knjigu, smesti se u svoju omiljenu fotelju, pijucka kaficu ili limunadu, sluša tihu muzikicu i pročita knjigu za nekoliko dana. I ne samo da je zadovoljno sklopi, već pita autora odmah: ,,Kada će sledeća?’’ 😉

A do sledeće vodi dug put pun uspona i krivina.

Od starta do cilja do sada sam prošla čak devet puta! Svesna da je to ravno podvigu, nastojala sam da pomognem svojim knjigama. Bila sam im vetar u leđa sve dok ne izađe sledeća. Veliki je to rad i trud. Trajao je godinama. Jedna godina fali pa da buda puna decenija!

Moji prijatelji su me savetovali da usporim, da pustim knjige da se same izbore za svoje mesto pod suncem. To je njima bilo lakše reći, nego meni uraditi. Takvo prepuštanje slučaju i opuštanju za mene je bilo ravno izdaji! Čemu stvaranje, ako izostane finiširanje. Jer treba pokucati na vrata biblioteka, kjiževnih grupa, društvenih mreža, a o medijima da ne govorimo. U vremenu masovne produkcije nova knjiga je gotovo nevidljiva. Neobična tema i isprofilisano ime njenog pisca mogu joj pomići da sa najviših polica siđu među čitane i tražene naslove.

Najveća mi je satisfakcija kada od ljudi zaposlenih u biblioteci čujem da su moje knjige uvek na čitanju! Nema lepše pohvale. Čitaoci su najveći, najbolji i najnepotkupljiviji kritičari! Kada oni daju visoku ocenu i zeleno svetlo, e, tada nema zime.

Zato sam svom devetom romanu ,,Anđeo s jednim krilom’’ (a prvom tinejdž, dečjem, mada se pokazalo da je tema i način na koji sam je obradila ,,pridobila’’ i zrele čitaoce) pristupila srčano i iskreno, kako jedino i umem. Za mene je svaka moja knjiga – jedno moje čedo. Potrebna sam mu dok ne prohoda i ne krene u svet. ,,Anđeo’’ mi je posebno važan i drag. On se obraća najmlađim čitaocima. Deci. Moj posao me upućuje na tu populaciju. Trudim se da ih razumem, naučim, pripremim za ono što ih čeka kada odu iz osnovne škole. I ova knjiga služi da ih suoči sa životom i svime što on nosi. Potrebno je da stalno ,,bildujemo’’ njihovo samopouzdanje, ali ne lažnim podilaženjem, već osvešćivanjem, suočavanjem sa problemima, pružanjem alata i tehnika kako da usatnu kada se nađu na kolenima, stalnim pokazivanjem da ih volimo i da smo mi, ljudi koji ih okružuju u kući, školi, komšiluku, spremni da ih saslušamo, razumemo i pomognemo im kada zatreba!

Izdavačka kuća Laguna je verovala i veruje u ovaj svoj novi naslov. Preporučivala ga je tokom manifestacije Dečja nedelja, sponzorisala je objave i isticala ga kao nov naslov. Pomogli su mi da gostujem na nekoliko televizija i posvetili mi znatan prostor na svom sajtu. Sve to, a najviše sama knjiga, pomoglo je da priča nađe put do čitalaca. Već treći put (kako se pravi presek) na Dečjoj Laguninoj top listi kako ona ostaje i opstaje na njoj.

Reakcije čitalaca, velikih i malih, fantastične su. Preponosna i presrećna sam zbog njih. Samo neka se čita i preporučuje dalje!

Imala sam mnoge nedoumice s obzirom da je knjiga pisana po istinitom događaju. Trebalo je načiniti odmak od stvarnosti, preinačiti je u fikciju, izbeći popovanje i prepričavanje događaja, već sve staviti na dve karte, na isceljenje i sikupljenje. To je priči dalo verodostojnost, snagu, umetnički efekat.

Nakon brojnih utisaka, koje sam čula i pročitala, sada sam mirna jer sam videla da je knjiga na svojim nogama, koje su ojačale, i da je pošla samostalno u svet!

Kada je već tako, postavljam pred sebe novi izazov.

Moj urednik i glumaica koja je čitala odlomke iz ,,Anđela s jednim krilom’’ na prvoj promociji ovog proleća, istakli su njegovu filmsku komponentu. Rekli su da je sav u slikama, da je ,,filmičan’’ i kao stvoren za jedan dugometražni igrani dečji film.

Tada sam imala mnogo utisaka, bila sam zasenjena dešavanjima i pomalo umorna, pa mi je trebalo vremena da ove savete i preporuke, obradim, prihvatim kao realne i moguće. A zašto ne bi bili? Tako rado ću se ovde pozvati na narodnu poslovicu da se sve može kada se hoće. I zato učim kako se piše filmski scenario. I opet su dobri ljudi pokazali spremnost da mi pomognu. Savetuju me, šalju materijal koji mi može poslužiti kao uzorak, što bi iskusne žene rekle, ,,mustra’’. Na početku sam, ali se ideje rađaju i množe. Kad me zavrbe prsti, počeću da ,,heklam’’ scenario…

Naučila sam i savladala pisanje istorijskih romana. Onda sam se okrenula pisanju ljubavnih i u tome uspela. Pa sam rešila da napišem istorijski triler. I toga se nisam uplašila, već sam hrabro obavila i taj zadatak koji sam pred sebe postavila. Potom sam učila kako se piše monodrama. I napisala sam je (,,Despotica prokleta’’). Ona čeka svoju šansu. Nadam se da će je dočekati… Potom sam se ogledala u pisanju porodičnog romana (,,Dok svetac bdi’’) i baš je dobro ispala. A onda je usledio zaokret. Okrenula sam se mlađoj publici i tako je nastao ,,Anđeo s jednim krilom’’.

Sada stojim lice u lice sa Ružicom, Danilom, Žaklinom, Rajkom, Bojanom, Vasilijem, Ninom, Filipom, Lucijom, Gorčilom, spremna da ih ,,oživim’’ na jedan nov način, ovog puta ih vodeći ka filmskom platnu, ako Bog da.

Snovi i postoje da bi se snivali!