REKAPITULACIJA

Bliži se kraj 2021. i ja već polako podvlačim crtu. Vreme je za rekapitulaciju. Zahvalna sam Bogu što smo u hudo vreme svi živi i zdravi. Zbog Kovida prve dve rečenice sublimiraju svih prethodnih jedanaest meseci i suštinu opstanka i borbe da preteknemo na ovoj planeti Zemlji!

S druge strane, kralo se od opasnosti, pretnji, zaraze, pa se štošta ove godine i odradilo! Baš sam srećna i ponosna zbog toga. To je kao da sam plovila između Scile i Haribde i uspela da stignem na odredište! Ali i potvrda da ne dam da mi oduzmu i ponište moj mali, ali neprocenjivi život životić! Nije mi 2021. prošla da bi prošla. To vreme za mene nije izgubljeno, niti bespovratno protraćeno! Bilo je kao na ski-slalomu, ali su podvizi utoliko veći, što je bilo teže i opasnije doći do njih!

Da krenem ispočetka!

Nekoliko poslednjih godina pričala sam i planirala da ću za svoj 50. rođendan napraviti žurku za pamćenje. (Sve po principu: sladak limun, kiselo grožđe!) Bio je to način da se radujem golemoj cifri od koje sam ozbiljno zazirala. Na kraju sam se uživela u čitav projekat i počela s opsežnim pripremama. Pronašla sam divan prostor, unapred se dogovorila sa muzičarima, počela da pišem spisak zvanica! Eh, pusti snovi! U februaru ove godine opasnost od zaraze bila je tako velika da mi na pamet nije palo da svoje najmilije izlažem bilo kakvom riziku. Rođendan je došao i prošao, uz jedno očigledno naravoučenije da čovek snuje, a Bog odlučuje.

,,Samo da smo zdravo, biće slavlja još!”, tešila sam se.

Lepo vreme, proleće, sunčani dani, ozelenela priroda, malo su nas umirili. Sve je bilo lakše kada možeš da prošetaš, sedneš u neku bašticu, popiješ na otvorenom kaficu sa drugaricama i rođacima…

Sredinom godine stariji sin nas je sve obradovao, odslušavši četvrtu godinu i kroz mesec dana diplomiravši. Mlađi je dao uslov za treću godinu. Malo li je? 😉

A onda leto – dugo, toplo, sadržajno! Raspuuuust!

Otišla sam na neko vreme kod mame u Smederevo. Pun pansion. Skitnja po vasceli dan. Druženje sa ljudima kojih sam stalno željna! Kakav gušt! Smederevska tvrđava, Dunav, šetnja Ulicom kralja Petra… Blago nopisivo!

Ispoštovah i suprugove, pa smo šetali po šumama i gorama po Republici Srpskoj. Čajniče je prava vazdušna banja. Mesto dobrih domaćina, iskrenih ljudi, slasne hrane, studene vode, mirnog ritma življenja. Baš smo se opustili i odmorili.

I, da – more. Turska. Alanja. Raj! Brčkanje. Sunčanje. D vitamin. Odmor. Opuštanje. Čitanje na plaži. Šetnja. Obilasci divnog grada. Kupovina. Slatkiši. Ceđene pomorandže. Fotografije kao za naslovnu stranu časopisa.

Imali smo utisak da smo pobednici u jednoj neizvesnoj trci. Da smo uradili nešto veliko i značajno za sebe.

Sličnan doživljaj smo imali odlazeći nekoliko puta na Zlatibor. Taj osećaj slobode, resetovanja, izmeštanja iz realnosti, bekstva od svih pritisaka, strahova, zabrana – je zlata i zdravlja vredan!

Napunili smo baterije. Isijavali smo mirom i zadovoljstvom.

Drago mi je što od septembra idemo po starom u školu. Kako je divno imati celo odeljenje pred sobom. Onlajn nije fajn! 😉 Ništa bez žive reči, kontakta očima, smeha i razmene ideja, informacija i dobre energije!

Pored dvoje dece meni su romani koje sam napisala – duhovna čeda. Zato sam se beskrajno radovala kada se u februaru u izlozima Laguninih i Delfi knjižara našao moj roman ,,Đurđevim stopama”. Usledili su intervjui, TV i radio gostovanja. Kako mi je u susret išlo lepo vreme, bila sam strpljiva, pa sam centralnu promociju napravila na otvorenom u bašti kafića ,,Nautilus” na Banovom brdu. Bilo je preko šezdeset gostiju. Moj kolega Dejan je svirao na klavijaturama, Anđela je vodila program, urednica Dubravka je prigodno govorila o našoj saradnji, a ja sam lebdela od sreće, nisam zemljom hodala!

Tako sam ,,povukla nogu”. Usledili su pozivi za promocije i gostovanja u: Aranđelovcu, Smederevu, Čajniču, Kostolcu, Šidu, Titelu. Divan zbir u ovo zlo vreme kada se sve osulo i proredilo!

Izdavačka kuća ,,Laguna” uradila je fantastičan marketinški posao, pa je bilo i fotografisanja, intervjua, priloga, gostovanja i potpisivanja za Noć knjige i Sajamske dane u oktobru. Nije ni čudo što je prvi tiraž prodat, te je u štampu otišao drugi! Kakva radost, kakav ponos!

Moj muž, sinovi, moji brat i majka, svi se raduju ovim uspesima i krupnim koracima kojim Đurađ i ja koračamo. Dajem sve od sebe, nadajući se da će se to videti!

Naučila sam do sada da se u spisateljskom radu stalno izgara na više polja. Promoviše se jedan roman, piše drugi, smišlja treći, a urednici daje četvrti!

Ja sam sve to oktopodski vešto radila čitave ove godine!

Tako da se nova priča nalazi na uredničinom stolu. Verujem u svoju ideju, molim se da se dopadne i zadovolji standarde mog novog izdavača. Više od svega volela bih da u 2022. uđem sa drugim romanom izdatim u ,,Laguni”! Radim sve što je do mene, mada ću došapnuti tu želju i na uho Deda Mrazu.

Kažem još jednom – hvala Bogu na svemu! A kada se ovako stavi na papir, ima toga oho-ho!

Kada se svode računi u jednoj godini, prave se i planovi za narednu. Počinjem ambiciozno i nadahnuto da pišem šta bi sve to moglo da bude.

Želim svima vama svako dobro u 2022. godini! Mnogo zdravlja, sreće, uspeha, smeha! Neka vam se ostvare svi snovi!

Ostajte mi živo i zdravo!

Živeli!