ANĐEOSKO DRVO LUSINDA RAJLI

Dokle god sam čitala roman ,,Anđeosko drvo” Lusinde Rajli, koji je izdala ,,Laguna”, bila sam u dilemi da li da o njemu napišem prikaz.
Knjige o kojima govorim moraju da me zaintrigiraju, oduševe, pomere s mesta da bi zaslužile moju preporuku.

,,Anđeosko drvo” me je više  iskušavalo, nego što me je radovalo. I baš iz tog razloga je nastao ovaj prikaz.

Lusinda Rajli, čuvena irska spisateljica, ima kod mene toliko neograničeno mnogo kredita da ću rado pročitati i delo koje nije u rangu prethodnih.

Naime, ovaj roman je napisan znatno pre onih koji su ovu spisateljicu proslavili. Tu mislim na dela: ,,Kuća orhideja” objavljenu 2010. i potpisanu sa Lusinda Rajli, kao i ,,Devojčica na litici”, ,,Ponoćna ruža”, ,,Svetlo u prozoru”, i serijal ,,Sedam sestara”.

Prvih osam romana pisala je i objavila kao Lusinda Edmonds, kako se tada prezivala.

Ovaj roman se čak drugačije i zvao: ,,Ne sasvim anđeo” i izdat je prvi put 1995. Lusinda Rajli 2013. dobija ponudu da ga ponovo objavi.

Posle mnogo godina ponovo je pročitala taj rukopis. Distanca joj je dala pravi uvid. Bila je svesna da se njen književni stil promenio i razvio.

,,Znala sam da bih mogla i bolje”, kaže autorka u svojoj belešci na kraju reizdanja.

Zato je prionula na posao. Toliko ju je pisanje zaokupilo da je na kraju skoro napisala novi roman, kome je i naslov promenjen u ,,Anđeosko drvo”.

Ništa od svega toga ja nisam znala.

Sažetak na poslednjoj korici zvučao je intrigantno:

Prošlo je trideset godina otkad je Greta otišla iz Marčmont hola, velelepne kuće u brdima ruralnog Marčmonta. Ali sada se uoči Božića vraća na poziv svog starog prijatelja Dejvida Marčmonta. Zbog posledica tragične nesreće koja joj je izbrisala iz sećanja dve decenije života, ona i ne sluti kakve su u prošlosti bile veze sa tom kućom. A onda, šetajući zimskim predelom, slučajno naiđe na grob u šumi, sa izbledelim natpisom koji joj govori da je tu sahranjen jedan dečak…

Sa žarom sam prionula na čitanje knjige svoje omiljene autorke, pa sam bila i zbunjena i zatečena jer nisma dobijala ono što sam očekivala.

Ima u ovoj knjizi od svega pomalo što je Lusindu s vremenom proslavilo. Tu je raskošan velški krajolik u kom je idilično smešteno imanje glavnog junaka Dejvida Marčmonta. Radnja je protkana porodičnim tajnama i iznenadnim obrtima koje čitalac ne očekuje. Raskošna porodična saga donosi galeriju zanimljivih i upečatljivih likova.

U njemu je već Lusinda primenila narativni postupak naizmeničnog smenjivanja događaja iz prošlosti i sadašnjosti po kome će postati prepoznatljiva.

Priča drži pažnju i čita se bez daha kao i sve potonje!…

Dakle, ova čarobnica reči i u ovom delu koristi svoju magiju da vas uvuče u jedan neobičan, a uverljivo izmaštani svet i da vas drži u neizvesnosti i napetosti do samog kraja.

Posebno su zanimljivi ženski likovi koji svedoče o trajanju, nastavku loze. No, knjiga sem te nudi još snažniju poruku, nagoneći na preispitivanje o majčinskim postupcima čija posesivnost i prevelika abicija guraju ćerku preko ruba izdržljivosti u ludilo.

Lusinda Rajli u romanu ,,Anđeosko drvo” odlazi predaleko u strastima i porocima svojih junakinja, a onda pokušava da ih iskupi bilo amnezijom, bilo preranom smrću.

Ja sam čitalac koji ne zaboravlja i ne prašta lako. Ne može neko ko me je iritirao kroz celu priču odjednom da mi postane simpatičan i pozitivan, samo zato što to autorki treba da bi na silu izvukla hepi end tamo gde ga u motivaciji i celokupnoj radnji nema.

Mnogo je mraka u ovoj knjizi.

Mnogo grešaka junaka, zla, nesreća.

Odnos majke i ćerke, ili usvojenice, dat je isključivo crno-belom tehnikom. Ili je idiličan ili je dramatično loš. Nema onih finih valera koje stvarni živit donosi.

U raskoši i sjaju svi su nesrećni.

Mnogo je to muka za jednog čitaoca koji istrajava da dođe do kraja i 594. strane.

Nekome ko mnogo čita nameću se razne asocijacije. Ovo delo me podseća na neprevaziđene klasike ,,Velika očekivanja”, ,,Džejn Er”… Deluje nekako anahrono. Kao da je pisano krajem 19. veka.

Da mi je ovo prva knjiga od Lusinde Rajli, bIla bih zadovoljna. Kako sam od nje do sada pročitala sigurno desetak naslova, i sve su bolje od ,,Anđeoskog drveta”, skoro da mi je žao što sam ga uzela u ruke. Njegove grane bacile su senku na prethodne utiske.

Ipak, moram priznati da sam imala i koristi od iščitavanja ovog dela. Prvo, shvatila sam da niko nije savršen. I kada neko mnogo piše i mnogo objavljuje, neminovne su i oscilacije u kvalitetu.

I jiš nešto, ja sam na knjigu reagovala i kao čitalac i kao pisac. Možda je ,,Anđeosko drvo” nekome prva knjiga od Lusinde Rajli, pa mu se svidela. Možda bude i deseta, ali mu se istinski dopadne.

Volela bih da oni koji su je pročitali ostave komentar ispod ovog teksta kako bismo razmenili utiske, da prosto proverim svoje stavove.