OD ŠETNJI DO ŠIREG KONTEKSTA
Nenad Novak Stefanović je pisac koji žanrovski vešto meša karte. Iz godine u godinu izbacuje štih za štihom na talon čitaocima:
,,Ubistvo u Kapetan Mišinoj’’, ,,Jedno ubistvo u Patrijaršiji’’, ,,Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda’’, ,,Beograd kroz ključaonice 100 kuća’’, ,,Muzeopisi’’… Zahvaljujući njegovim delima počeli smo da zagledamo kuće pored kojih prolazimo, Beograd je postao jedna otvorena knjiga.
On je jedan od pisaca na čije promocije rado odlazim, i zbog koga s nestrpljenjem iščekujem Sajam, jre u to vreme obično izda novi roman.
Da krenemo od početka: otkud dva imena?
Patronim je u sredini.
Šta ste čitali kao dete?
U ogranku biblioteke Milutin Bojić na Karaburmi bio sam poznat po tome da sam izbačen iz biliblioteke kao ,,sumnjivi čitalac”. U to vreme, s kraja šezdesetih, bilo je i tih slučajeva. Svuda je vladala strogost i ozbilljnost. Konkretno, bibliotekarke nisu htele da mi daju knjige za starije uzraste jer su mislile da uzimam za braću i sestru. Tako da sam protestno prešao u drugi ogranak Bojića, na Staroj Karaburmi. Tamo sam objasnio svoj slučaj, nekog ko je u četvrtom razredu osnovne a ne daju mu da čita lektiru za osmi. Te fine starokaraburske bibliotekarke razumeel su moj problem i izašle mi u susret. Čitao sam obilato i sve, zagnjuren u najrazličitije knjige. Ceo Žil Vern, Molnar, nepoznati pisci. Kakva su to, neprimerena odrastanju na radničkoj Karaburmi bila ta lebdeća stanja posle čitanja Dečaka Pavlove ulice…
Da ste tada pisali na temu: Šta bih želeo da budem kad porastem, pisali biste o…?
Pisao sam o tome, to nam je bila tema na pismenom zadatku. Napisao sam da želim da budem recepcioner u hotelu.Otac me je u nekom prolazu odveo u hotel Jugoslavija. Od celog tog neobičnog sveta, glamura socijalizma, ostao mi je u sećanju recepcioner, mislim da je bio šef recepcije. Plavi sako s belim ivicama. To sam hteo da postanem recepcioner u hotelu Jugoslavija. Sada kad razmislim, u tome ima mnogo simbolike…
,,Dve se u meni pobiše sile…”, ko u Vama pobeđuje novinar ili pisac?
Kako kad, zavisi u kom periodu. Najsrećnijji sam sad – kad se te dve sile u meni ne svađaju nego sarađuju. Moje knjige Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda i Beograd kroz ključaonicu 100 kuća su blagorodan spoj mene kao novinara istraživača, radoznalog, načuljenog šetača koji zalazi po stanovima i mene kao pisca koji to što je novinar sakupio u šetnjama obrađuje, daje mu simboličku patinu, stavlja u širi kontekst.
Ja Vas doživljavam kao novog Momu Kapora, ako ću da merim po odanosti i ljubavi prema Beogradu! Kako je grad postao glavni junak u Vašim člancima, dokumentarnoj prozi, romanima?
Šta da radim, nisam birao grad u kojem sam se rodio, ni delove grada u kojima sam živeo. Ta četiri dela grada u kojima sam živeo I živim u skoro podjednakim decenijama toliko su međusobno različiti kao da sam živeo u četiri grada. Beograd je nesrećan grad, magnet za ratove, sav u kakofoniji urbanog. Malo se sredi I ne prođe dugo krenu iznutra da ga razaraju ili već spolja. Pazite, Nirnberg je bio do temelja razrušen, kao što Beograd nikad nije, I Nemci su ga obnovili za jednu deceniju, vratili u prvobitno stanje, ciglu po ciglu. Ali neka sila postoji u Beogradu što mu ne dozvoljava da se dovrši i ucelovi. E, o toj sili pišem i ona me vuče da je osetim, ispipam i ispitam.
Koji Vas još grad podjednako fascinira?
Jerusalim. Osetio sam nešto prisno dok sam šetao ulicama Jerusalima, dok sam ga gledao noću s prozora hotela, zavlačio se u njegove četvrti, pešačio, vozio se kroz njegove kvartove. Ima taj grad istu neku nedovršenost kao Beograd, isto je otvorena rana. Privlači me, tamo bih voleo da na duže odem, da se na neko vreme skućim.
Volite da putujete. Razmišljate li o nekom delu putopisne proze?
Kad se iskobeljam iz ovih laguma i lavirinata beogradskih, sročiću nešto. Imam u planu jedan roman koji mi je pao na pamet dok sam gledao nešto što se samo na tom mestu može videti, a na to mesto se inače retko ide i kad se tamo popne ili je utisak da je ništa ili protrese kao struja.
Najnoviji roman ,,Jedno ubistvo u Patrijaršiji” je još uvek aktuelan i tražen, no moram da Vas upitam: jeste li sa Krstom Pavlovićem krenuli u nove avanture?
Nisam. Krsta je svojeglav, on ima neke svoje ritmove, kad hoće da se javi ne mogu od njega živ da ostanem, a nekad, kao sad, jednostavno se zagubi, pobegne od mene, kao da je ljut, možda je i ljut iz nekgo razloga, on je inače čudan, ko zna gde je, pretpostavljam gde se sakrio. Srešćemo se sumnjam i gde, samo ne znam tačno kad. A kad bude, nećemo se razdvojiti lak
Na čemu trenutno radite?
Radi to na meni. Zagrizao sam veliki zalogaj, i ni da ga izbacim ni progutam, niti uspevam da ga iseckam na sitnije deliće. Čekam, pa ću videti šta ću s tim, u stvari, šta će ono sa mnom. Nije lako početi novu knjigu s velikim očekivanjima.
Razmišljate li o ekranizaciji svojih dela? Koga biste Vi izabrali da igra Krstu?
Video sam glumca koji bi bio idealan, rekao sam mu da je kao i moj Krsta depresivno dinamičan. Igor Đorđević.
Majstor ste da ispričate ljubavnu priču. Da li ste pomišljali da napišete ljubavni roman?
Napisao sam do pola. Morao sam da stanem. Zaljubio sam se u junakinju I žao mi je da bude ubijena. Kad je ubijen, ona neće biti živa I to nije u redu. To stvarno nije u redu. Tako da sam je pustio da živi.
Koje pisce domaće i strane rado čitate?
Čitam stalno, volim da čitam novo i još više da se vraćam na klasike. Moja knjiga je Vergilijeva smrt, Herman Broha. Nju namerno nisam pročitao do kraja da bih je čitao, volim da je čitam, uživam da se u nju uvučem. Od domaćih pisaca volim rečenice Dobrice Ćosiča u Korenima i Vremenu smrti. Kiša u Bašta, pepeo.
Knjiga koja Vam je obeležila 2019. godinu?
Njegošev Gorski vijenac. Slučajno mi je došla pod ruku i nisam mogao od nje da se odvojim. To je Stari zavet na srpskom originalu.
Želite da uradite u 2020?
Da uradim – ne samo da radim! Da nešto dovršim, ovo što pišem, jer dok pišem ne mogu da opušteno putujem, kao da odlazim s nekom grižom savesti. Ovako, kad završim knjigu – onda osetim da mi je putovanje nagrada. Pisaću onako kao što do sada nisam, i putovaću tamo gde do sada nisam bio. Novo mi je želja, u svakom slučaju.
