Novembar 2023.

POSLE OVOGODIŠNJEG SAJMA KNJIGA

 

Ponekad je Sajam knjiga velika omiljena torta koja je produkt mnogo sati rada i pripremanja. Sajamski dani su kušanje njenih slasnih parčića. Tako je bilo svih ovih godina otkako pišem. Sajam 2023. po prvi put izokreće stvari. Za mene je predstavljao prikupljanje na jedno mesto svih neophodnih namirnica da bi se vrsni slatkiš napravio. Pečenje, filovanje, slađenje tek predstoje. Čekaju negde u perspektivi…

Da malo pojasnim.

Za svoje knjige radim sve što umem i znam. Ljubav ka pisanoj reči negujem od osnovne škole. Pisala sam zagonetke, kratke priče, pesme. Potom sam se otisnula u novinarske vode i više od decenije provele u toj branši. Kada sam zašla u petu deceniju, oprobala sam se u pisanju romana. Prvi mi je izašao 2015. (,,Opet sam te sanjao’’). Od tada moje pero ne miruje. Svake godine sam objavljivala po jednu knjigu. Svakoj se posvećujem sa istim žarom. Otkako izađe iz štamparije, gostujem, postujem, priređujem promocije. Cilj mi je da se za svaku čuje, da ih sve predstavim u najboljem svetlu. Tako im otvaram vrata i omogućujem da se priča brže i lakše širi. Sajam je poslednja stepenica koja moje knjige odvodi do kupaca i čitalaca. Ja tome prisustvujem, mašem im i radujem se njihovom putešestviju. Knjige su mi donele mnoga divna poznanstva, susrete, putovanja…

Tako je bilo i ovog puta, s tim što je došlo do iskoraka. Sajamsku ,,tortu’’ smo pojeli, ali smo moja urednica Dubravka i ja već spremile materijal za novu, još slasniju, ukusniju i ukrašeniju. Naši razgovori i dogovri bili su (na Laguninom štandu) konstruktivni, vrcavi, plodonosni. Toliko je sve bilo optimistično, pozitivno, ambiciozno, da sam se osećala kao neko ko je bacio novčić u fontanu želja, pa mu se najveća želja, na njegovo čuđenje i nevericu, ostvaruje! Stigao je novembar koji će nama dvema pružiti priliku da sastojke smućkamo, a planove razradimo i počnemo da ih realizujemo. Otuda sam euforična, radosna, optimistična. Ni oblaci, ni česte promene vremena ne mogu mi ništa, jer mene greje sunce nade i vere da će Nova 2024. doneti ostavrenje i snova, i planova. Nadam se da će me čitaoci razumeti, prepoznati, potražiti na izložbenim prodajnim policama.

Čovek bi pomislio da ću krajem godine biti umorna, iscrpljena, na izmaku snaga, ali ne! Pisci su vizionari. Nama je uvek potreban pogled unapred, potrebno nam je da se popnemo na prste, da zavirimo preko ograde, iza scene, i saznamo ono što se na prvi pogled ne vidi, a što maštoviti vizionar sluti…

Sledeće godine biće izdat moj 10. jubilarni roman. Kakva cifra, kakva sreća! Mnogima treba da se zahvalim što sam dovde stigla. Pre svega svom mužu koji me podržava, prati, sluša, trpi, čita svaki rukopis, sugeriše promene, proverava idejna rešenja, preporučuje poznanicima. Onda je tu najbolja drugarica koja živi u Engleskoj i ozbiljno prođe kroz svaki moj rukopis. Njeni komentari staju na preko 25 strana!!! Nekoliko mojih bivših učenica je uz mene i mnogo mi znače i kao podrška, i kao pogonska energija, jer me podstiču, savetuju, unapređuju na mnogo načina. Kada vidim kakav fantastičan tim različitih ljudi, iz različitih priča, sam okupila, ponosna sam i zadovoljna. Sve je to mojih ruku delo. Postoji vreme kada se daje, i kada se prima. Trenutno žanjem plodove svoga rada! Kada verujem ja u ono što radim, i drugi su spremni da mi poveruju i podrže me. ,)

Zahvalnost dugujem i ocu i babi koji nisu dočekali da ijednu moju knjigu uzmu u ruke, ali koji su me darovali pripovedačkom ,,žicom’’. I sami su bili elokventni, talentovani, zanimljivi, duhoviti, pa sam imala sreće da sam bar delom ,,povukla’’ na svoje Laziće…

Trenutno mutim tortu i završavam započete poslove, realizujem planove, unapređujem rukopise.

Čitavu godinu sam pisala, sada je vreme da čitam, dorađujem, prerađujem, popravljam, dopisujem… Dobro je da me inspiracija služi, da imam volje da s istom energijom i entuzijazmom nastavljam dalje. Malo se čudim, više se sebi divim. Iz godine u godinu osećam kako rastem ja, moje ime, moj rad, moj renome. Nekako sve dođe na svoje mesto, nakon mnogo uloženog truda i zalaganja…

Na Sajmu sam kupila knjige za letnji odmor. Ovih dana sam kupila u knjižari knjige za zimske dane. Od skora sam se okrenula i serijama onlajn, pa uživam u umetničkim bravurama skandinavskih majstora u pravljenju triler zapleta… Nadam se da su neki drugi ljudi posegnuli za mojim knjigama!… Najvažnije je raditi na sebi, stremiti novim dometima, kovati sveže planove, penjati se stepenik po stepenik, i uvek biti drugačiji, bolji, zanimljiviji.

Novembar mi je platforma da mnogo toga pripremim, spakujem, isfiniširam, a rezultati tog rada videće se nekako s proleća ’24…