DECEMBAR 2019.

PISAC I DECEMBAR

Ja volim decembar – pisac i decembar

Vetar hirovito, poput komšijskog mačka, krstari ulicama, a kiša lenjo kaplje kao da neko odozgore cedi vlažnu krpu na nas.

Pisac traga za inspracijom, dok ljudi pružaju korak, skupljaju vratove pod okovratnike jakni i kaputa i žure na posao i s posla, neraspoloženi i nervozni.

Promrzlim prstima stiskaju drške kišobrana, jer je zahlađenje došlo naglo i niko još nije spremio rukavice.

Mrak pada rano i brzo kao da neko nenajavljeno spusti tamnu zavesu.

Teško je pronaći ono zrnce životne radosti koje i bez povoda čini dan srećnim i raspevanim.

Zebnja vreba iz prikrajka. Plaši nas mogućom ledenom kišom, snegom koji će da nas parališe, virusima, visokim računima za struju, saobraćajnim kolapsom….

Sve češće se osvrćemo i razmišljamo dokle smo stigli i šta smo odradili tokom godine koja nam izmiče i curi kao pesak između prstiju…

Decembar je mesec kada svodimo račune. Podvlačimo crtu. Sumiramo utiske. Razdvajamo žito od kukolja. Planove od ostvarenog, želje od mogućnosti, snove od realnosti. Bitno od nebitnog.

Kao pod lupom sve vidimo jasno, ali se pribojavamo da je za to pomalo kasno…

I srećni smo i tužni.

Decembar kovitla u nama emocije, kao što je nekada (a sada sve ređe) premeštao i razbacivao smetove srebrne snežne prašine.

Godina malih i velikih jubileja Ljiljane Šarac

On je tačka na i. Vratar i ključar. Konobar koji raskloni salu, podigne stolice i pogasi svetla kada se svi raziđu, pre no što i sam krene kući.

On tapše po ramenu, ali i vuče za rukav i opominje.

Decembar nas ne uljuljkuje u lažno uverenje da imamo vremena. On podseća na to koliko je sve prolazno.

Ima u toj seti poslednjeg meseca u godini i malo inata i bunta. Želje da se stvari preokrenu i promene.

Prišunja nam se blizu, približi uhu i podvikne da svoj život uzmemo u ruke i stvari izmenimo istog časa.

Dok vam u glavi sve ječi od prodornog grlenog glasa, spremni ste (hteli to ili ne) da ga poslušate.

A Nova godina, nova cifra, mesec pod rednim brojem 1, nude novu šansu.

I svi verujemo u nju.

I nadamo se.

I mislimo da ćemo biti bolji, pametniji, uspešniji, vredniji, srećniji.

I s nestrpljenjem iščekujemo da se oprostimo od svega starog što počinje da nas žulja kao vuneni džemper i kamen u cipeli. Svega bismo da se otresemo, oslobodimo, rasteretimo. Kao kada predamo partiju šaha, s željom da odmah otpočnemo novu u kojoj ćemo imati drugu priliku da pobednici ovog puta budemo mi.

Dok se živa u termometru stresa, skuplja i spušta, sedim u fotelji sa šoljom vrelog planinskog čaja u ruci i laptopom u krilu. Ne pišem ništa. Ostavljam posao za kasnije. Maštam, sanjarim i sumiram rezultate.

Neka se priča širi!

Ova 2019. godina je kruna mog književnog rada.

U njoj sam proslavila mali jubilej, izdajući 5. roman za Izdavačku kuću Evro Book.

U njoj sam proslavila veliki jubilej, 30 godina postojanja i rada moje Izdavačke kuće Evro Book.

Postala sam nosilac nagrade Beogradski pobednik.

Prodala sam 15 000-ti primerak svojih romana.

Napisala sam 6. roman.

Predaću ga upravo u decembru, koji je posato tradicionalni mesec kada urednici nosim svoje novo čedo.

Imala sam izuzetno uspešnu promociju u Beču.

Romane ,,Opet sam te sanjao”, ,,Gde sam to pogrešila”, ,,Zid tajni”, ,,Starija”, ,,Stariji” promovisala sam tokom cele godine i imala više od 15 promocija u: Beogradu, Beču, Čajniču, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Mladenovcu, Pančevu, Boljevcu, Pećincima, Šidu, Somboru, Lazarevcu, Topoli. U decembru ću prvi put o njima govoriti u biblioteci u Kikindi i na taj način zaokružiti ovogodišnje uspešno predstavljanje.

Ja mogu decembar da pogledam u oči. Spisak urađenih stvari i ispunjenih obećanja je dug. Lepo bi bilo da naredna godina bude još bolja.

Neka priča nastavi da se širi!