Mart 2025.
NASLOV NOVOG ROMANA
Naslov romana treba da bude kao najava tapšanje po ramenu, najava jamba, nežni dodir ruke, zagrljaj dobrodošlice, poziv na druženje. Ukoliko ga samo jednom čujete i upamtite, to je to. Autor i urednik su odradili dobar posao. No, lako je teoretisati, a mnogo teže je smisliti reč, sintagmu ili rečenicu i krunisati svoj višegodišnji rad. On treba da bude kao svetleća reklama, ali ne da vam smeta, već da vam privlači pažnju. Nekoliko je detalja kojima se knjiga sama preporučuje. To su ime autora, dobro dizajnirane korice, sažetak na koricama, blurbovi i, naravno, naslov.
S obzirom da sam mnogo romana napisala i objavila, iskustvo sa smišlajnjem i izborom naslova mi je raznoliko, šareno. Nekad naslov imam u istom trenutku kada i temu za koju sam se opredelila. Ponekad imam radni naslov koji više puta menjam. Dešavalo mi se da napišem knjigu a da prva stranica ostane bela, ,,ćelava’’. I što sam se više trudila da joj dam smisleno ime, sve mi je bilo teže. Kao da su reči bežale i skrivale se od mene. Frustrirajuće je, nema šta. Samo jednom mi je urednik pomogao i smislio naslov za dečji roman, jer mu se nijedan moj predlog nije dopao.
Sa ovim jedanaestim romanom stvar je tekla na svoj način, drugačije od uobičejenog. Krajem februara ove godine sam poptisala Ugovor sa Izdavačkom kućom ,,Laguna’’ o njegovom objavljivanju. Dakle, to je izvesno. U ugovoru stoji i naslov romana. Dakle, i to smo urednica Dubravka i ja smislile i osmislile. Došle smo do našeg ,,konačnog odgovora i dogovora’’. Do kraja teksta ćete ga neizostavno pročitati. Ipak, želim da vam opišem čitav proces jer može biti zanimljiv, a nekome i utešan, s obzirom da će pokazati da ništa ne pada s neba i da nijedan korak u nastanku knjige nije proizvoljan i lak. Nema improvizacije, potcenjivanja detalja, niti bilo kakvog otaljavanja posla!
Elem, u stan iznad mog pre koju godinu doselili su se ljudi koji nam nisu dali da živimo. Bučni i neprijatni su bili više noću nego danju. Jedva smo mi ,,starosedeoci’’ uspeli da ubedimo gazdu da se ,,pozdravi’’ sa svojim neprilagodljivim podstanarima i nađe neke druge. Na jedvite jade on je to i učinio. Sva ta dešavanja, u bližem i daljem komšiluku, dala su mi ideju da je to idealna tema za roman. Obožavala sam serije ,,Pozorište u kući’’, ,,Bolji život’’… a one u osnovu imaju dešavanja u jednoj kući, jednoj porodici. Shvatila sam da je to moj nukleus, polazna tačka, a da će se priča graditi i granati onako kao je tokom pisanaj budem kreirala i osmišljavala. Učinilo mi se ključnim da, ako neko u zrelim godinama postane podstanar, i ode iz svoje kuće, mora da žudi za svojim domom. Tada su mi se izdvojile reči da bi taj junak/junakinja, kada se dočepa svog praga, rekao da će preko njega ponovo (u tuđe) preći samo ,,SA NOGAMA NAPRED’’. Tako se ,,SA NOGAMA NAPRED’’ nametnulo kao naslov ove priče. Priča je rasla, bujala, granala se, ali je ideja vodilja dosledno odradila posao do njenog samog kraja. Tako naslovljen, poslala sam rukopis urednici. Rdile smo na tekstu, izbrusile ga i unapredile i dovele do tačke da bude predložen za štampanje, nakon čega će ići na lekturu. E, u tom momentu urednica je kazala da je moj roman životan, suncem osunčan i svetlošću okupan, optimističan, da slavi ljubav, svaki novi dan, a da je naslov mračan i da asocira na smrt, a da to nije saglasno sa sadržajem.
Kada je ona tako postavila stvari, shvatila sma da je u pravu i da naslovom nudim mrak, beli čaršaf i noge napred u sanduku, a da je moja priča to nadrasla, prevazišla i pobedila vedrinom, optimizmom, didtirambskim slavljenjem života. Zato nisam imala ništa protiv da se odreknem svoje zamisli i podržim njen predlog. Samo što urednica nije imala odmah rešenje. Razgovarale smo o sadržaju, simbolici priče, njenim snažnim porukama, i bojama koje u njoj dominiraju. Jasno nam je odmah bila da je sve pozlaćeno žutom bojom. (Videćete zašto kada knjigu budete čitali, neću sada ovde da otkrivam svoje jake adute).
Pomislile smo da je jedan naslov adekvatan, ali smo provrile i videle da već postoji knjiga na balkanskim prostorima sa tim naslovom. Onda smo došle do novog rešenja. U knjizi sve blista, sjaji se i miriše od jarkih zraka sunca, jesenjeg lišća ili procvetalih ruža.
Moji najmiliji znaju da su mi omiljeni đurđevak i žute ruže. Mama mi je iz Smedereva za Čajniče (grad u Republici Srpskoj) donela bidermajer od đurđevka. Ne pitajte me za njene muke kako je uspela da ovo nežno cveće sačuva da se ne sparuška tokom puta i izdrži sveže do venčanja!
Kada sam bila mala plakala sam jer je moja mama iskickala i bacila uvis cvetove mojih omiljenih žutih ruža koje smo ponele iz bakinog vrta. Bilo ih je tek nekoliko, ali ja sam ostala bez njih. Naglas sam jecala i vapila: – Hoću moje žute ruže. I dan-danas me zbog toga zavitlavaju. Neki događaji naprosto postanu deo porodičnih legendi. Ovo je jedan od tih.
Nesvesno, intuitivno, vođena svojim sklonostima i simbolikom, možda mirisom i bojom koja ohrabuje i uveseljava, posejala sam na mnogo mesta u priči svog najnovijeg romana upravo žute ruže. Otuda se naslov sam nametnuo kao sunce u oku, kao zlatnik na dlanu, kao lepršanje latica na vetru, kao refren omiljenje pesme, kao ime u pesku, kao trag u vremenu, kao osmeh na usnama, cvrkut slavuja, kikot deteta, šapat ljubavnika, pljesak dlanova, sjaj u očima, drhtaj u grudima…
Novi, jedanaesti roman zove se ,,BUKET ŽUTIH RUŽA’’.
Oni malobrojni, koji su za njega saznali pre vas, rekli su da naslov nosi snažan potencijal kada je izrada korica u pitanju (videćemo), da je vedar, razigran, nežan, romantičan, da nekako ide uz mene, moju energiju i priče koje pričam.
Slažem se s tim i s nestrpljenjem iščekujem proleće, jer nekako s proleća (kada to godišnje doba bude u punom jeku), procvetaće i moje žute ruže u izlozima knjižara.
Nadam se da će vam doneti osmeh i radost, jer meni već jeste!!!